Trendovi

Trendovi
BROJ |

Posao naučnicima, nastava u prirodi

Početkom ove godine, magazin "Forbs" objavio je pregled globalnih trendova u obrazovanju za 2012. i 2013. godinu, zasnovan na predviđanjima Agencije za globalni marketing i komunikacije Euro RSCG Worldwide. "Forbs" konstatuje da su ova predviđanja, iako ne naročito iznenađujuća, ipak vredna čitanja

 


1. Bombaj je novi Kembridž

Američki univerziteti važe za najprestižnije u svetu. Čak šest od najprestižnijih deset, odnosno 15 od najprestižnijih 25 svetskih univerziteta, nalaze se u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, sudeći po najnovijim tendencijama, čuvena Ajvi liga američkih univerziteta neće još dugo ostati specifično američka stvar. S obzirom na činjenicu da stručnjaci iz Indije već neko vreme dominiraju globalnim tržištem rada, američki univerziteti su se dosetili kako da ih privuku sebi. Harvard je nedavno objavio da otvara studijski program lociran u Indiji, namenjen preduzetništvu, strateškom menadžmentu, inovacijama i korporativnoj odgovornost. U naredne dve godine očekuje se dalji prodor američkih univerziteta na rastuća svetska tržišta. Isto tako, treba očekivati i da druge zemlje u razvoju pojačaju svoj edukativni kapacitet kao odgovor na izazove koje im zadaje Ajvi liga.


2. Poslova će biti

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, koja u poslednje vreme najjače pogađa Evropu, dobra vest je da će za stručnjake sa diplomama biti posla. Prognoze kažu da će ga u narednom periodu biti za 9,5 odsto više nego prošle godine. Međutim, to se odnosi pre svega na naučnike, inženjere, one koji se bave novim tehnologijama i matematičare, dakle stručnjake iz takozvanih STEM oblasti (akronim od sience, technology, engeneering, maths). Na globalnom planu, inženjerske plate porasle su u prošloj godini za 2,8 odsto. Međutim, treba imati na umu da povećanje broja radnih mesta ne znači i više zaposlenih, ako se ispostavi da na tržištima rada nema dovoljno obrazovanih za ova zanimanja.


3. Trebaće nam psihologija

Nova istraživanja o tome kako učimo snažnije će uticati i na to kako predajemo. Razvoj kognitivne psihologije i neuronauke omogućava nova saznanja o mozgu, emocijama i procesu mišljenja i načinu na koji doprinose procesu učenja. Kao primer budućih metoda stručnjaci navode odavno poznato uverenje da slušanje Baha i Mocarta stimulativno deluje na moždane funkcije. Nedavno su dvojica inženjera iz Vankuvera pokrenuli Centar za trening mozga u kom pomažu studentima da postignu bolje rezultate na časovima matematike i tehnike tako što vežbaju mozak igrajući šah, slažući kocke i praktikujući jogu.


4. Popuštanje politike protiv nasilja

Ne tako dobra vest kaže da nam u budućnosti predstoje manje striktne metode borbe protiv nasilja u školama. Naime, škole u SAD koje su uvele vrlo striktnu kaznenu politiku za vršnjačko nasilje preplavljene su prijavama i troše izuzetno mnogo vremena i sredstava na rešavanje ovih slučajeva.

Dodatni problem stvara činjenica da se vršnjačko nasilje najčešće odvija van učionice, što školama stvara teškoće u procesuiranju, jer se postavlja pitanje nadležnosti. Prognozira se da će škole najverovatnije podleći pritiscima gnevnih roditelja koji reaguju na zadiranje u privatnost njihove dece. Zato predviđanje kaže da će teret zaštite dece od nasilja najverovatnije pasti na roditeljska pleća.


5. Povratak nastave u prirodi

Digitalizacija i napredak tehnologija neće prikovati decu za kompjutere. Nastava u prirodi ima potencijal da reši mnoge probleme, od dečje gojaznosti do sve češćeg nedostatka vitamina D (što je posledica previše sedenja za kompjuterom, a premalo boravka na suncu).

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu