Maja Gojković je tek deset dana ministarka kulture i informisanja, što je premalo za bilo kakve prognoze o njenom radu na novoj poziciji, ali nije za ocenjivanje ovoga što je do sada uradila.

Počela je od čišćenja. Čim je ispratila svog prethodnika Vladana Vukosavljevića, uklonila je sa sajta Ministarstva svu mržnju koju je on mejlovima slao onima koji su ga kritikovali, što je protumačeno kao poruka: ja se sa tim ne slažem, i ja ću imati drugačiji odnos prema javnosti.

Zatim je za dva dana uspela da počisti veliki nered koji je napravio Viktor Kiš, v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti, tako što je odlučio da postavi kafić baš tamo gde se nalazi skulptura koja nas je predstavljala na 53. Venecijanskom bijenalu. Uradila je to lako i jednostavno: pozvala je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada da ispitaju šta se događa u Muzeju, Zavod je utvrdio da Kiš nema saglasnost za radove koje je planirao, i sve je bilo rešeno, što bi moglo da zvuči kao: ja poštujem zakon.

I, sad u petak, zatražila je od svih institucija kulture čiji je osnivač država da dostave informacije o reviziji fondova kako bi se utvrdilo tačno stanje kulturne baštine Republike Srbije. Pre Maje Gojković, a od početka višestranačja u Srbiji, reviziju fondova nije tražio nijedan ministar kulture. Trenutno, nijedna biblioteka, muzej, nijedan arhiv niti bilo koja druga ustanova u državi, nemaju pojma šta se i koliko toga nalazi pod njenim krovom. Upućeni kažu da je i to razlog što je na crnom tržištu lako naći dragocenosti naše baštine, i deluje da su u pravu. Inače, zakonska obaveza svih ustanova kulture jeste da vrše reviziju svojih fondova jednom u deset godina.

Poslednja revizija fonda Narodne biblioteke Srbije vršena je 1972. godine. Sledeću je započeo Dejan Ristić 2012. godine, ali je njegov naslednik na mestu upravnika ove naše najveće bibliotečke institucije nije dovršio. Pre četiri godine, Državna revizorska komisija bila je u Narodnoj biblioteci, konstatovala da revizija nije sprovedena, i na tome se završilo. Ivan Tasovac, bivši ministar kulture, odbio je predlog da pokrene reviziju fondova svih ustanova kulture. To nije medijski atraktivno, plus dugo traje, rekao je.

Kulturna javnost se nije obradovala novoj ministarki. Zamerili su joj da je katastrofalno vodila republički parlament, da je ponižavala opoziciju onemogućavajući bilo kakav ozbiljan dijalog, i dopuštala i podsticala skaradne istupe svojih stranačkih kolega. Ocenjuju i da je zahvaljujući, između ostalih, i njoj opozicija praktično isterana iz Skupštine. Plus, nema iskustva u poslovima u oblasti kulture.

Hoću da kažem, teško je u karijeri Maje Gojković naći nešto što bi je preporučilo za mesto ministarke kulture. Ali šta ako je, ko zna kojim čudom, ova država odlučila da sredi stvari u kulturi? Maji Gojković s podrškom SNS-a to ne bi bilo teško. Ili ako je rešila da kulturu upotrebi kao medijatora u sporu sa opozicijom? Mislim na činjenicu da je kulturna javnost, opoziciono nastrojena, pohvalila ministarkinu intervenciju u Muzeju savremene umetnosti iako je Maja Gojković iz vladajuće stranke.

Videćemo, verovatno već na osnovu narednog ministarkinog poteza. Ne bi bilo loše, na primer, da reši problem tri centralne ustanove, Narodne biblioteke Srbije, Narodnog muzeja u Beogradu i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koje nemaju upravnike, jer ako želi da za godinu i po dana mandata postigne neke rezultate neophodni su joj stručni saradnici, a ne bi bilo loše ni da sagleda argumente Srpske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara koja traži smenu Viktora Kiša, ili… šta god. Posla ima preko glave.