ĐORĐE STOJŠIĆ:

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici i predstavnice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vratiću se na prvu temu, dolazim iz opštine Sremska Mitrovica, koja nije dobila medijsku pažnju kao neke druge opštine, ali je situacija, kao što znate, bila izuzetno kritična. Bila mi je čast da budem, makar mali deo, nečega što je bila možda najveća radna akcija u istoriji našeg grada.

Ponosan sam na sve naše sugrađane i mislim da mnoge pouke mogu da se izvedu iz toga kako je ta situacija rešavana u našoj lokalnoj samoupravi. Bez obzira na to ko je iz koje političke opcije, desilo se da ljudi iz različitih stranaka vrlo dobro i lako mogu da rade zajedno. Mislim da je to nešto što bi trebalo da bude primer i uzor, bez obzira da li je to bio gospodin Ješić, koji je dobro obavio svoj posao kao komandant štaba, ljudi iz Vojvodina voda, koji su bili izuzetno stručni, gospodin Milan Kovačević, koji je iz SNS, ovde moj kolega, gospodin Edimović, koji je gradonačelnik i hiljade i hiljade ljudi koji su se odazvali sami od sebe na poziv i postavili 800 hiljada džakova. Branjen je grad na nekih 60 centimetara više od istorijskog maksimuma 1974. godine.

Ono što bi možda trebao da čujem od vas – da li ćemo posle ovoga pokušati da sagledamo situaciju na način da možda donesemo novi Zakon o civilnoj zaštiti? Postoje neka iskustva, čak i u regionu. Recimo, Slovenija, tu je bio malopre bio njihov predsednik. Postoje neka iskustva iz ranijeg perioda. Ne mislimo da sve što se nekad dešavalo je bilo loše. Smejali smo se nekad čuvenoj opšte narodnoj odbrani, društvenoj samozaštiti i tom predmetu u školama, ali se ispostavilo da danas gomila toga ne funkcioniše od toga da nemamo lokalne medije, koji mogu na vreme da obaveste ljude, sirene itd.
Mislim da bi trebali svi zajedno sesti. Iako smo opozicija, nudimo saradnju i podršku u tom domenu da konačno donesemo regulativu koja će predvideti da ljudi budu obučeni, da se zna komandna struktura, da se zna ko šta radi i na koji način to radi.

Ne treba politizovati ovu temu prekomerno. Mislim da je ovo bio sjajan primer da vidimo kako jedinstvo ipak može da pobedi ljude koji su iz različitih ideoloških, političkih, društvenih i ekonomskih slojeva i da, kada je zajednički interes u pitanju, mogu da se stave u službu zajedničkog interesa. Zahvaljujem.

ALEKSANDAR VUČIĆ:

Dakle, želim pre svega da vam se zahvalim na svemu što ste rekli pošto je to tačno, i kao što rekoste, gospodin Nikolić je bio veoma stručan i naša, vaša, svakakva vlast uradila je dobar posao u Mitrovici i pre svega Mitrovčani su napravili veliki posao, ali i mnogi koji su dolazili da im pomažu iz Novog Sada, Beograda i drugih mesta, ali, naravno pre svega Mitrovčani.

Napravljeno je 760.000 džakova. Zamislite tu silu koju su Mitrovčani sa obe strane, sremske i mačvanske, uspeli da urade. U Šapcu je i više. To je pokazalo koliko smo sposobni da napravimo kada smo jedinstveni i ujedinjeni dobar posao za našu zemlju. Pri svemu tome, kao što znate, mnogi ne vole kada se to kaže, i Mitrovica i svi mi bili smo i po malo srećni. Mogli smo da branimo, rekli bi stručnjaci, Mitrovicu na 917. Nije bilo realno. Već na 880, 890 nema sumnje da bi nam popustili džakovi i da bi voda probila. Srećom, to se nije dogodilo iz nekih drugih razloga i još jedanput čestitam na velikoj hrabrosti Mitrovčanima, kao i Šapčanima i mnogima drugima. To je bio izvanredan primer za budućnost koji pokazuje da kada želimo i hoćemo da zajedno možemo mnogo toga da uradimo i napravimo.

Što se tiče vašeg predloga, to je jedan od predloga koji razmatramo i u narednim mesecima takav predlog pojaviće se pred vama narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Danas sam razgovarao sa Romanom Jakičem, ministrom odbrane Republike Slovenije koji mi je govorio o njihovim iskustvima iz civilne zaštite i o tome da moramo da potpišemo sporazum sa njima da bi mogli da nam upućuju na konto civilne zaštite ovakvu vrstu pomoći i podrške. To je jedna od stvari koje ćemo morati da rešimo u narednom periodu.

Ono što nam predstavlja veći problem, i neću to da krijem od vas da ne bi bilo pošto kažu – uložićemo, pa uložićemo i sada i odmah vam kažem neće biti dovoljno. Neće biti dovoljno zato što nam je potrebno desetine miliona, da ne kažem stotine miliona evra da bismo odbranili našu zemlju od izlivanja iz korita reka vode. Mi taj novac nemamo.

Ono što nam je hitno u ovom trenutku je da obnovimo nasipe pre svega na onim bujičnim vodama koje su izazvale veliku katastrofu, kao što su ove četiri reke – Zmajevac, Kržava, Bogoštica i Likodra u Krupnju. Da to isto uradimo u slivu Kolubare, da to isto uradimo u slivu Tamnave, da to isto napravimo u kompletnom moravskom slivu i već posle toga, da vam iskreno kažem, ne znam gde ćemo da nađemo novac. Mi svi moramo da budemo i odgovorniji i nije to sad naučili smo se, znamo, nemamo para. Sada izađem pred narod i kažem – sada smo naučili i sada ćemo sve da ispravimo. Teško.

Imaćemo požare već u avgustu, da ne kažem julu. Klima se menja. Imaćemo sve više elementarnih nepogoda i ljudi koji misle da se to neće dogoditi… Ništa nas od toga neće iznenaditi i zato ćemo pokušati da jačamo ovaj centar u Nišu, da dovučemo više aviona i helikoptera, da imamo više snage za odbranu od požara. Da li će to biti perfektno i da li će biti idealno? Neće. Ako imate neku dodatnu ideju kako i na koji način da ne potrošimo novac iz nekog razdela, da ga uložimo u ovo, molim vas kažite nam. Mislim da je to pošten i odgovoran odnos, kao što smatram da se tako i ponašate.

Imamo velike probleme. Imaćemo sve više problema sa elementarnim nepogodama, ne manje nego više. Pošto sam se raspitao kod Nemaca i Austrijanaca koliko koštaju ti nasipi, nasipi koje oni imaju i posle poplave recimo u gradu Pasau od 55.000 stanovnika koji je doživeo katastrofu, oni su podigli nasipe koje mi ne možemo da platimo u narednih 50 godina.

To zavisi od stanja naše ekonomije. Zavisi od toga koliko ćemo da radimo u drugim oblastima, koliko će država moći da prihoduje. Ako budemo podigli našu ekonomiju, moći ćemo da uložimo više. Ako to ne budemo uradili, nećemo moći. Ostaje nam da krpimo rupe koje su trenutno napravljene, da gledamo gde još ponešto možemo da dodamo da bismo bili nešto više zaštićeni nego danas, a više od toga da vam neko obeća niti je moguće niti je realno, iako znam kako svaki put to ide kada se desi nešto – sada ćemo da nabavimo to i to. Hoćemo da kupimo helikopter, a nemamo pare.

Kada sam rekao i kada sam vas zamolio, znam da ima poslanika koji znaju šta je država i molim sve poslanike koji to dobro znaju, a to je najveći broj, da samo ne napadamo one koji nam najviše pomažu jer smo od nekih dobili, oprostite, po 10 miliona. Vi znate koliko je to ogroman novac. Neki bi nam za 200.000 do sada se pokazali petsto puta na konferencijama za novinare itd. Mi za to možemo da kupimo jedan bolji helikopter. Molićemo za te helikoptere da dobijemo na poklon.

Šta da vam kažem? To vam je ogroman novac koji mi nemamo. Zato sam zadovoljan i nisam se slučajno na početku zahvalio svima koji su nam toliko pomogli u novcu i na sve druge načine zato što znam koliko mi nemamo, zato što znam stanje naših finansija, znam stanje naše kase. Zato vam ovo na odgovoran način i govorim. Zato je važno da ovo šta god možemo da popravimo, popravimo što pre.

Mi ćemo da vas molimo za podršku i tražićemo, to je naša ideja, da predstavnik bilo koje opozicione stranke koji želi da se uveri i da kontroliše novac kako se troši u obnovi zemlje bude dobro došao. Mislim da je to fer ponuda i da je to korektna ideja zato što hoćemo da svako ima uvid kako se novac troši, da vidite za šta smo te pare dali.

Danas mogu da se pohvalim da danas sa presekom u 12,00 časova imamo mnogo više novca nego juče. To je zahvaljujući dvema velikim donacijama iz prijateljskih zemalja. Taj novac nam nije dovoljan da pokrije ni polovinu putne infrastrukture, a onda možete da mislite sa kakvom smo katastrofom suočeni. Sem preko Zavlaka vi iz Krupnja nemate gde da izađete. Nije zbog vode nego zbog klizišta. Imamo 300 klizišta ovde, 300 klizišta onde. U Bajinoj Bašti kažu i 1.000. Ne znamo šta ćemo.

Pošto sam tamo bio pre dva dana, imamo 25 kuća koje nisu oštećene, a došlo im je klizište do četiri metra do kuće. Nemamo novac da sve te ljude smestimo. Nemamo lako novca da sve te ljude hranimo. Oni žive normalno. Ne možete ni da ih isterate iz njihovih kuća jer su vezani za svoje kuće, a bilo šta sutra da se desi neko će da kaže – što niste reagovali na vreme i kako niste reagovali ranije.

Uvek ste suočeni sa bezbroj problema. Na neke možete da pružite odgovor. Na neke ne možete da pružite odgovor i nemojte da zaboravite da se neretko igramo sa prirodom i zaboravljamo šta priroda može da učini zato što nam je uvek najlakše da u svojoj okolini pronađemo krivca, onog na kome možemo da iskalimo bes.

Za ovo, uz sve naše greške, svu našu poslovičnu jalovost, probleme, dezorganizovanost, šta god hoćete država je zaista u pojedinim segmentima bolje reagovala nego neke zapadne zemlje. Ali, mi ćemo se sa prirodnim nepogodama tek suočavati i već ovog leta imaćemo probleme. Da li ćemo moći sve da rešimo? Nećemo.

Ako možete i idejama i na bilo koji drugi način, pomozite, a dobro došli ste i vi gospodine Stojšiću i svako drugi ko želi da stekne uvid i da pomogne svojoj zemlji na ovakav način, i kontrolom novca i na sve drugo. Ponosan sam na činjenicu što sam svojoj zemlji malo doprineo jer neki ljudi sa kojima smo ostvarivali prijateljstvo dali su najveći doprinos finansijski u obnovi naše lepe zemlje.

Vama hvala na korektnosti i na svemu tome što ste zajedno sa ostalim Mitrovčanima činili za svoj grad i svoju zemlju…

Izvor:Stenografske beleške sa sednice od 29. maja : sajt Skupštine Srbije

ŽIKA GOJKOVIĆ:

Znamo svi da je najkritičnija situacija tokom elementarnih nepogoda koje su zahvatile Srbiju bila u Obrenovcu.

Zanima me na koje su sve probleme u tom gradu nailazili pripadnici MUP-a prilikom spasavanja građana i pripadnici Vojske Republike Srbije?

Želim ovo da kažem iz jednog razloga, pošto u ovakvim situacija vrlo često su građani skloni da diskvalifikuju i pripadnike MUP-a i pripadnike vojske. Smatram da na ovaj način gospodine ministre imate priliku upravo da odgovorite na takve insinuacije.

Moje drugo pitanje je da li su posledice elementarnih nepogoda mogle da budu manje da su spasilačke ekipe imale bogatiju i bolju opremu, ili od ovakve katastrofe ne bi mogle bolje da se odbrane ni mnogo opremljenije države? Tačnije, šta je to što nemamo, a mogli smo da imamo da smo radili i razmišljali preventivno?

Iskoristio bih priliku da prilikom mog prvog obraćanja, a drugo će biti usmereno ka gospodinu Vučiću, da pozdravim predlog vašeg ministarstva, gospodine Stefanoviću, da građani koji su ostali bez ličnih dokumenata nove dobiju potpuno besplatno. Mislim da su takve informacije više nego korisne da se čuju danas da bi građani znali šta je potrebno da urade kako bi što pre dobili dokumenta. Nekome ovo izgleda smešno kada su u pitanju ovakve teme, ali mislim da su ove teme mnogo važnije od toga ko je kada bio na vlasti, ko je šta učinio, a nije mogao da učini. Mislim da će biti prilike da i o tome razgovaramo, a ovaj put da ipak te teme spustimo na nivo građana, tj. na nivo onih ljudi koji očekuju da dobiju objašnjenje. Hvala za sada.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ ministar:

Hvala vam u ime pripadnika MUP-a za ove zaista lepe reči. Mogu da vam kažem da smo svi, i predsednik Vlade je to istakao, ponosni na to šta su radili ljudi iz Sektora za vanredne situacije. Izgubili smo život jednog našeg pripadnika, Dejana Lazarevića, koji je izgubio svoj život kao pripadnik vatrogasno-spasilačke spašavajući drugog čoveka. Imali smo ogroman broj ljudi, prosečno preko 7,5 hiljada ljudi dnevno angažovanih iz MUP-a.

Što se tiče Obrenovca, zaista je bila specifična situacija zato što je bilo veoma teško predvideti da će i Tamnava i Kolubara i Sava plaviti isti grad u jako kratkom vremenu. Ono što je dobro je što je država pokazala ozbiljnu odgovornost, ono što je pokazano da možemo zajedno brzo i efikasno da radimo i mislim da su jedinice i policije i vojske i dobrovoljaca i svih drugih, kasnije i spasilaca koji su se uključivali iz drugih zemalja pokazali jednu ogromnu posvećenost. Bio sam sa tim ljudima i sa drugim ministrima koji su učestvovali u tim noćima i danima u Obrenovcu spašavajući ljude, bodreći ih, vodeći na različite načine računa da ljudi ne osete da su sami. Mislim da je to bio naš veliki doprinos u tom smislu. Mislim da su potezi koji su rađeni bili naravno maksimum koji smo mi mogli da pružimo.

Što se tiče problema, problemi su bili raznorazni, od kada pogledate onih tehničkih, da se dok vozite čamcima po noći u ulicama koje nemaju svetla morate da izbegavate automobile koje ne vidite da su poplavljeni, ograde, traktore, svega što se nalazilo na tim putevima, do naravno suštinskih, više bih voleo da smo imali savremene helikoptere kojima smo mogli da letimo i noću, da se spuštamo. To nažalost ne možemo, jer kao što ste čuli predsednika Vlade, na savremeni helikopter koji je u klasi Bel helikoptera, kakve koristi policija, koji ima do šest do sedam sedišta pored pilota košta gotovo 10 miliona evra. To su sredstva koja Republika Srbija prosto nema. Zamislite da recimo, imamo 20 takvih helikoptera, sigurno da bi mogli više i brže.

Ono što hoću da vas uverim da su ljudi iz redova MUP-a i Specijalnih jedinica, to moram posebno da istaknem, ulogu koju je imao komandant našeg štaba, gospodin Milenko Božović, komandant Žandarmerije, da su ti ljudi zajedno sa pripadnicima SAJ-a i PTJ-a, policijske brigade iz Beograda danonoćno radili uopšte ne razmišljajući o tome da li je mrak, da li je svetlo, da li ima opasnosti, da li je struja jaka, da li je voda hladna. Imali smo situaciju da nam se nekoliko pripadnika brigade našlo u Urgentnom centru upravo zato što su bili promrzli, jer su satima hodali u vodi iznoseći ljude iz kuća. To su zaista bili istinski heroji, podvig ljudi koji ja nikada neću zaboraviti.

Što se tiče te bolje opreme, nadam se da ćemo u narednim godinama kako se ekonomija zemlje bude poboljšavala, jer to je suštinsko pitanje naše zemlje, da ćemo moći postepeno da odvajamo više novca i za Sektor za vanredne situacije, ali i za sve druge linije rada, i MUP i vojske, i da ćemo moći da imamo savremenija sredstva koja će moći da pomognu da brže i efikasnije obavljamo ovaj posao.

Nas čekaju izazovi sa sušom i mogućim požarima na koje moramo takođe da obratimo pažnju. Naš posao da je u strateškoj saradnji u regionu i u svetu pokušamo da obezbedimo da naši centri se ne oslanjaju samo na sopstvene snage, kojih nemamo uvek dovoljno, već i na tehniku kojom raspolažu druge zemlje i naravno da pokušavamo da u narednom periodu budemo brži i efikasniji. Ono što mislim je da su ovi ljudi kojima zaista dugujemo ogromnu zahvalnost pokazali neverovatnu snagu, pokazali su neverovatnu hrabrost i u ovom periodu mislim da su snažnim i dobrim delovanjem uspeli da spasu ogroman broj života i u Obrenovcu, a i u drugim opštinama.

Izvor:Stenografske beleške sa sednice od 29. maja : sajt Skupštine Srbije

DRAGAN MARKOVIĆ:

Jedno pitanje za ministra Gašića – gde su nam čamci u Vojsci? Ja sam čak zapamtio onih pet, šest čamaca, mogu da ih identifikujem u hiljadu čamaca vojnih. Šta je razlog, zbog čega Vojska nema čamce?

BRATISLAV GAŠIĆ:

Moram prvo da istaknem jednu veliku profesionalnost i posvećenog pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u toku pružanja pomoći našim građanima i na početku mog obraćanja bih rekao da je Vojska Srbije u svim ovim danima teškog vanrednog stanja imala dovoljno opreme na raspolaganju, čak smo jedan deo opreme i Sektoru za vanredne situacije davali kao pomoć, jer prosto, imali smo problema sa malim čamcima i sa velikim bujičnim tokovima gde motori male snage nisu mogli da idu.

Što se tiče čamaca, u ovoj situaciji smo ih imali dovoljno, a tačno je gospodine Markoviću, u prethodnom periodu od 2005. do 2012. godine prodato je 874 komada čamaca po ceni od 10 do 14.000 dinara. Prodato je vanbrodskih motora 111 komada. Hvala…

Izvor:Stenografske beleške sa sednice od 29. maja : sajt Skupštine Srbije

MIROSLAV MARKIĆEVIĆ:

Imam još jedno pitanje za ministra Ilića, čast svima, ali mislim da što se tiče klizišta, da je on najviše radio na klizištima i najviše se toga nagledao i da i bi mogao ukratko da nam odgovori gde je najteža situacija sa klizištima i šta se radi na otklanjanju, jer klizišta su nepogoda koja traje danima, mesecima, celu godinu i sa malom kišom ta klizišta prorade.
Ne znači da, ako neki zaseoci nisu bili u medijima, da je tamo ne znam kakva situacija, jer ima mnogo mesta.

VELIMIR ILIĆ, ministar:

Mi smo godinama radili ispitivanja pojedinih klizišta i urađeni su neki idejni projekti i urađena je revizija tih projekata najvećih klizišta u Srbiji.

Mi imamo najveće klizište, jedno od najvećih u Evropi i to je klizište Duboka i 2007. godine završena je projektna dokumentacija da se to klizište sanira i vi dobro znate da Sava ima širinu 400 metara, pre klizišta, 400 metara iza klizišta, a da je sužena na području klizišta na 180 metara. Svake godine kliza Umka uz Savu. Dakle, 500 kuća je ugroženo i Sava je toliko klizava da sada debljina asfalta na putu klizišta je osam metara.

Ja sam taj projekat dao i tada je došlo do promene Vlade, izbegla se izgradnja autoputa sa te desne obale da bi se sanirala klizišta i prešlo se na levu obalu da bi se izbeglo klizište.

Međutim, problem je ostao. Meni je jako ružno kada ovih dana čujem razne komentare pojedinih ljudi koji su u politici ili bili na funkcijama, kada smo našli da Beograd ima aktivnih klizišta, samo područje grada Beograda 2350, kada niko ništa ne preduzima i kada se tom problemu mora prići veoma ozbiljno. Područje TE Kopova je podložno klizištima i to je područje najvećih klizišta trenutno na područuju Beograda.

Znači, da ne pričam o klizištima u Bajinoj Bašti, o klizištima u Kosjeriću, imamo ispitana klizišta, klizišta koja smo nekada sanirali i sada pri obilasku tih klizišta, pokazalo se da posle sanacije koja je stručno urađena nije bilo nikakvih pomeranja.

Prema tome, na klizištima treba ozbiljno raditi. Mi znamo lepo kopaonički kraj. Sanirali smo delimično Valjevo. Treba to nastaviti. To jesu veliki izdaci, ali malo, po malo treba na tome da se radi.

Poslednjih pet, šest godina na klizištima nije rađeno ništa. Nijedan projekat sanacije ovih velikih klizišta koji su evidentirani zvanično nije urađen,

Mi imamo velika klizišta kod Grocke na koja niko ne obraća pažnju. Baš su na obali Dunava i vrlo su rizična i zato bih zamolio nadležne stručne ekipe u Srbiji na tome rade, treba da nastave projekte koji su započeti i da veoma ozbiljno uđemo u to.

Klizište je i na Zvezdari. Klizište je veliko na Karaburmi. Tonu objekti. Mi smo prisutni tamo. Zamolio bih lokalne vlasti da na području klizišta ne sme da se dozvoli gradnja. Na području klizišta poslednjih četiri, pet godina izgrađeno je preko 2.000 objekata i tamo je zemlja izuzetno jeftina zato što su klizišta aktivna.

Prema tome, lokalne vlasti su te koje ne sme da dozvole gradnju u plavnom području, u nebranjenom području gradnju. Isto tako, i na klizištima da ne dozvole gradnju.

Zamolio bih premijera da nam pomogne konačno da počnemo sanaciju Umke. To je veliki problem. Protok Save je smanjen. Mi u to moramo ući kad tad. Vlasti u Beogradu da razumeju to klizište i da prihvate da zajednički to počne da se radi. Ima projekat, ima revizija, sve je završeno…

Izvor:Stenografske beleške sa sednice od 29. maja : sajt Skupštine Srbije

Vlada Republike Srbije proglasila je 15. maja 2014. godine vanrednu situaciju na teritoriji Republike Srbije zbog opasnosti od poplava, koje je izazvala kiša jakog intenziteta koja na teritoriji naše zemlje pada neprekidno duže od 48 časova.

Odluka je doneta na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije, u cilju podizanja kapaciteta angažovanja svih subjekata zaštite i spasavanja, kao i otklanjanja posledica od elementarnih nepogoda izazvanih poplavama.

Izvor: Informacije o polavama, sajt vlade Srbije

MARKO ĐURIŠIĆ:

Poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sigurno ono što će obeležiti izveštaje medija sa ovog našeg današnjeg zasedanja jeste konačno saznanje o broju žrtava koje su ove katastrofalne elementarne nepogode koje su zadesile Srbiju prethodnih dana odnele života. Želim baš zbog tih žrtava da se odgovorno ponašam i da raspravljamo danas i na ovoj sednici, ali i u narednom vremenu.

Ovaj zakon o vanrednim situacijama donet 2009. godine, a od gospodina premijera sam pre neki dan, preko medija čuo da radimo po zakonima iz 70-ih godina. Ovaj ključni zakon ima sigurno podzakonskih i drugih zakona koji nisu usklađeni i trebalo bi o tome da razgovaramo.

Rekli ste da kažemo makar jedan deo zakona koji nije ispoštovan i evo ja ću da pročitam u članu 10. tačka 11. kaže – Vlada izveštava Narodnu skupštinu o vrsti i uzroku i razmerama vanrednih događaja i vanrednih situacija, o preduzetim merama i aktivnostima sistema zaštite i spašavanja i o procenama daljeg razvoja situacije.

Do danas se to nije desilo. Imate inicijativu da Vlada podnese izveštaj i da o tome razgovaramo. Danas su poslanička pitanja. Danas silom prilika govorimo o ovome. Očekujem da ćemo imati izveštaj i da ćemo imati posebnu sednicu, kao što traži naša poslanička grupa kako bi mogli da dobijemo konkretne odgovore na mnoga pitanja koje danas zbog malo vremena koje imamo na raspolaganju ne možemo da dobijemo. Da nema ove teme, mogli bi da razgovaramo o stanju u medijima, o maloj maturi, izborima na Kosovu, stanju državnih finansija. Ali, sve to u ovom trenutku pada u drugi plan i treba da razgovaramo o svemu onome što je Vlada radila.

U ovom zakonu govori se u načelu preventivne zaštite. Govori se o tome da se vanredna situacija proglašava odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja. Ako se ja dobro sećam, a mislim da je i premijer govorio o tome, danas na početku, 12. maja je bilo upozorenje Republičko hidrometerološkog zavoda. Noć 13. na 14. obilne padavine, 14. maja, već 13. su proglašene vanredne situacije u nekim gradovima, a tek 14. je država na teritoriji cele Republike proglasila vanrednu situaciju. (Vlada je inače proglasila vanrednu situaciju 15. maja , videti okvir desno dole, prim red.) Da li je to bilo blagovremeno? Da li se proglašenje vanredne situacije odmah po upozorenju Republičkog hidrometerološkog zavoda, da li su mogle da se spreče negativne posledice koje su se desile na teritoriji raznih opština, a naravno najozbiljnije na teritoriji Opštine Obrenovac?

ALEKSANDAR VUČIĆ:

Nisam samo razumeo u čemu je prekršaj Vlade Srbije napravila. Prvo, ne zakazuje Vlada sednicu Skupštine, ona može da traži, ali ne zakazuje ona. Sa druge strane, da, Vlada će da podnese izveštaj Narodnoj skupštini baš u skladu sa članom koji ste pomenuli. Nije potrebno, pošto sam se naslušao herojskih priča šta će sve neko, ne mislim na vas gospodine Đurišiću vi ste vrlo korektan poslanik i nemam problem da to kažem, naslušao sam se herojskih priča, junačkih dela šta će sve neko da nam kaže, šta će sve neko da nam uradi ili ne znam šta.

Nemam čega ni da se plašim, ni da se stidim. Odluku o vanrednoj situaciji na celoj teritoriji zemlje donela je Republika Srbija. U jedinom mogućem trenutku i to u trenutku kada mnogi drugi u regionu nisu doneli tu odluku. Bosna i Hercegovina ni jednog trenutka nije donela tu odluku. Hrvatska ni jednog sekunda nije donela tu odluku. Kritikovano je rukovodstvo i jedne i druge zemlje zbog toga. Srbija je donela tu odluku istog sekunda kada je katastrofa u Obrenovcu krenula da se dešava. Reagovali smo najbolje što smo znali i umeli, najbolje što smo mogli.

Što se tiče izveštaja i informacija, upoznavanja Narodne skupštine, bićete u potpunosti upoznati. Ne mislim da je potrebno još mnogo informacija, ljudi su ih čuli. Potrebno je da državni organi urade i obave svoj posao u skladu sa zakonom. Ukoliko je bilo krivičnog dela i ukoliko je postojala bilo kakva i bilo čija krivična odgovornost, kao što vidite, nadležni državni organi veoma, veoma temeljno i odgovorno rade na tom poslu i to je njihov posao. Da ne rušimo i ne kršimo bilo čiju prezumpciju nevinosti, dakle, nadležni državni organi svoj posao će da obave.

Što se tiče Narodne skupštine, danas smo ovde da na vaša pitanja, nedoumice, ili bilo šta drugo odgovorimo, a sa druge strane izveštaj Narodne skupštine sledi. Ja sam danas dobio od svih delova sistema, ako to mogu na takav način da nazovem, veoma obimne izveštaje. Potrebno mi je neko vreme da te izveštaje pročitam, da to sve svedemo u jednu veliku svesku ili knjigu, da to možemo da dostavimo Narodnoj skupštini Republike Srbije i narodnim poslanicima. Nemamo nikakav problem da se o tome izjašnjavamo, da čujemo svaku vrstu razumne kritike. Inače, nije pitanje vanredne situacije, pitanje je tretiranja elementarnih nepogoda i procene štete, zakon iz 1992. godine, a jedno je zakon iz 1987. godine.

Dakle, imamo takve besmislene i glupe probleme sa kojima se suočavamo i za to nisam rekao da ste vi krivi, za to sam jednako kriv ja, koliko i vi i svako drugi u ovoj sali, zato što se nikada nismo bavili u ovoj zemlji preventivom, nikada, kao što se ni sutra nećemo baviti preventivom od požara, a znamo da će požar možda da nas pogodi, zato što nemamo dovoljno novca. Nikada nemamo dovoljno volje za preventivu. Uvek reagujemo post festum, to je naša priroda i nadam se da ćemo to svi zajedno umeti da promenimo i tu ne krivim ni vas, niti slavim nas, jer mislim da je potpuno jednaka odgovornost i na jednima i na drugima.

Što se tiče usputnog prebacivanja za neke druge sfere društvenog života, vi znate da smo za tu vrstu razgovora uvek otvoreni, posebno oko stanja u javnim finansijama, ali i svim drugim temama.

Dakle, onoliko koliko možemo, kako i koliko znamo, a mislim da imamo stručnije ljude, nego što su imale mnoge prethodne vlade, jer mi smo spremni da o tome razgovaramo. Pred nama su teške reforme. Ako znamo šta nam je cilj za 2018. i 2019. godinu, onda sam potpuno uveren da te ciljeve možemo da ostvarimo, ali za to nam je potrebno i zajedništvo i jedinstvo i mnogo rada i mnogo truda, mnogo marljivosti, mnogo posvećenosti, a u svemu tome, uveren sam da ćete značajnu ulogu imati i vi jednako kao i Vlada Srbije. Hvala vam najlepše.

MARKO ĐURIŠIĆ:

Moja intervencija je bila u tom smeru da od vas čujemo obećanje da ćemo dobiti izveštaj i o njemu ovde raspravljati. Naravno, verujem da možda nije bilo ni vremena do ovog zasedanja, ali smo čuli razne izjave da možda nema potrebe da se o tome raspravlja i da treba da radimo i neke slične stvari. Neću, jer nemam dovoljno vremena da sada u ova tri minuta postavljam neka pitanja koja, verujem da će se naći u ovom izveštaju i koja ćemo, kada budemo razgovarali o tome, onda i detaljno analizirati i iznositi mišljenja, da li je sve što je rađeno, urađeno na najbolji mogući način ili su možda rađene neke stvari koje ja nisam uspeo da nađem u ovom zakonu, a to je, kako je moguće da se raspusti krizni štab jednog grada kada to jedino lokalna Skupština bira, gradonačelnik je po funkciji, odnosno predsednik opštine je šef kriznog štaba, a članove bira gradski, odnosno opštinski parlament.

Isto tako, svih ovih dana nisam mogao da čujem, šta se dešava sa civilnom zaštitom koja je glavni nosilac aktivnosti u situacijama kao što smo imali prethodnih dana, da li je jedan od razloga, ima u izjavama načelnika štaba za vanredne situacije da ima samo 1500 članova civilne zaštite, a ne 8000, jer nabavka opreme traje već godinu dana i uniformi i razna druga pitanja.

Vi ste rekli da se nikada nije radilo na prevenciji. Prethodnih nekoliko dana od režimskih medija, pošto je prvo krenulo u javnosti da se priča da je ovo bila opomena za narod, a onda da je za sve ovo kriv Bog, pa se onda ipak malo krenulo na traženje krivca na zemlji, ovde među nama, pa je tako i gospodin Tadić i Vlada koja je bila u njegovo vreme, pokušana da se okrivi, da je zloupotrebila kredit Svetske banke i da nije urađeno dovoljno na zaštiti od 2006, 2007. godine, kada smo posle poplava dobili određena sredstva.

Meni je žao što ministar za vanredne situacije, kao što ga nigde nije ni bilo u vanrednim situacijama, a sada ga nema ni u sali, kao bivši ministar građevine, kaže zašto nije završena obnova nasipa kod Šapca, a tamo ima negde 19 kilometara nasipa, od kredita koji je dobijem od Svetske banke, urađeno je nešto više od 17 kilometara, a 1,8 kilometara to nije, i to mesto je bilo najkritičnije na desnoj obali Save ovih dana i tu je vođena najveća bitka sa vodom, dok na ovom delu koji je urađen u tom periodu preventivno, nije bilo nikakvih problema i voda nijednog trenutka nije došla do džakova sa peskom, ali to nećemo moći da čujemo.

ALEKSANDAR VUČIĆ:

Najpre, nisam nikada rekao i veoma pažljivo i vodim računa, jer se čuvam takve vrste ocene da je kriv Tadić ili neko drugi za tako nešto, za šta je kriv, a drago mi je da je sam priznao, a to je bilo povećanje bez ikakvog ekonomskog razloga, ne on lično, već ta vlada, penzija, što smo posle toga morali da platimo čitavih sedam milijardi i toliko se zadužili, a za ovo nikada nisam rekao da je on kriv, zato što znam šta se dogodilo.

Za to nije kriv ni Velimir Ilić.

Za to je kriv naš odnos i naš stalni problem sa budžetskim deficitom. Nije taj novac ukrao ni Tadić, nije ga ukrao ni Ilić, nije ga ukrao niko, već smo smatrali da je u tom trenutku bolje da potrošimo nekoliko miliona, da zakrpimo neke druge rupe, umesto da izgradimo nasip, koji nam u tom trenutku nije bio potreban.

Dakle da od svih zavereničkih pitanja jasno postavimo te stvari na svoje mesto i da ljudi u Srbiji, ne bi mislili da je to vaš predsednik ili ministar Ilić krao, uzimao ili ne znam šta radio. Nije.

Prosto, mi uvek imamo problema sa budžetskim deficitom i uvek se gleda kako ćete iz jednog razdela u drugi razdeo, kako će da se pokrije, kako i na koji način da rupe zakrpimo i to je bila praksa i nisam siguran, nadam se da je nešto manja, a siguran sam da ima.

Kada se suočite sa tim problemima, nekada su gonjeni ljudi koji su umesto za požare dali pare za poplave, uhvatile nas poplave, umesto požara. Šta da radite, pa je bilo kao nenamensko trošenje sredstava.

Morate da reagujete i bolje da uradite, nego da ne uradite.

Ovde se radi o nečemu drugom, rekli ste, negde nekoga je bilo, a negde nekoga nije bilo.

Ja ne zbog vas, već zbog javnosti i građana Srbije hoću da kažem, šta god mi da smo uradili, to ne bi bilo dobro.

Vidite da ja uopšte nemam problem da vama zahvalim i kada dobro uradite i kada dobro kažete. Nije mi bilo teško ni da zahvalim gospodinu Jovanoviću, gospodinu Tadiću kada je pozvao ljude da pomognu i gospodinu Đilasu kada je odneo pomoć u jedan od naših centara i to za mene nije teško.

Mi šta god da uradimo, kako god da uradimo, vi ćete uvek da kažete nešto loše, ne valja. Tomislav Nikolić je predsednik Srbije, obavlja dužnost svoju u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Gde si bio Tomo? Istog tog dana pitanje – a šta ćeš ti Vučiću svuda? Sada, dogovorite se, da li treba da budemo nigde ili treba da budemo svuda ili treba da nagađamo kako se ovo ne odnosi samo na vlast, nego na mnoge druge, da li treba da radimo ili ne treba da radimo ili kako treba da se ponašamo u određenoj situaciji?

Ja samo mislim da više poštovanja među nama bi donelo i normalniju i racionalniju političku scenu i normalnije odnose u celoj Srbiji, zato što sutra ćete vi opet biti na vlasti, prekosutra neko drugi, nije važno.

Samo razmislite i kažite mi pošteno da li stvarno mislite da biste se bolje ponašali i da biste bolje postupali u ovim uslovima nego što mi to učinili.

Na kraju, što se tiče lokalnih štabova, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, kao što znate, na svakoj sednici Vlade, kada god imamo nekakvo formalno-pravno pitanje, oni rešavaju. Pripremićemo vam informaciju svaku vezano za to.

Šta je bilo u Šapcu

Da smo ostavili neke lokalne štabove koji su pričali o politički osvetama… Znate li šta je bilo u Šapcu? Nisam to želeo da govorim, ali evo sada ću da vam kažem. Imamo snimke svih lokalnih medija. Ja sam sprečio da ti ljubi budu gonjeni koji su objašnjavali da laže Vlada Republike Srbije da je potrebno postavljanje džakova, zato što je to naduvavanje situacije u Šapcu, da nikakva opasnost Šapcu ne preti i da nasipe voda neće da pređe. Nama je sve vreme voda bila na džakovima. Da nije bilo onakvih akcija u Šapcu, pitanje je šta bi od Šapca ostalo.

To nema veze sa tim da li je taj čovek vaš i to nema veze sa tim da li sam ja ljut na mog prijatelja, mirnog, divnog čoveka iz Šida Nikolu Vasića. Aman, ima da slušaš kada ti to kažu i mi smo rekli – slušaj "Vojvodina vode" iako je tamo neko drugi na vlasti. Ima da slušaš "Vojvodina vode", jer ti one kažu da se ponašaš tako. Oslobodi tih pet sela, evakuiši ljude iz tih pet sela i uradi kako ti je rečeno.

Dok nismo zamolili čoveka da se skloni ili dok se nije sklonio, ili ga nismo sklonili, kako god hoćete, mi nismo mogli da organizujemo posao i nismo mogli da postavljamo džakove u Šapcu. Prost je razlog bio.

Formalno ću vam doneti sve što vam je potrebno. Ja ne mislim da je to loš, mislim da je time Šabac spasen. Srećan sam i zadovoljan zbog toga.

Baš me briga za njegovu sujetu, moju sujetu, vašu ili bilo čiju sujetu. Koga briga za to? Ima političkih utakmica koliko hoće i neka radi i neka pobedi, neka izgubi. Uopšte me to ne interesuje.
Verzija bivšeg gradonačelnika Šapca Miloša Miloševića se od te verzije bitno razlikuje , prim. red.

Molim vas, to sam video, to je već drugi, treći put pitanje koje se postavlja bez ikakvog razloga. Niste mogli da vidite bilo kakav partijski, bilo kakav stranački odnos ni u jednom sekundu cele ove tragedije. Ni u jednom sekundu, ni u jednom mestu i ni na koji način.

Nisam želeo, iako bi nam to bilo najlakše da kažemo krivac je taj i taj, razapnite ga. Nisam to hteo. Nisam mogao ljudski da kažem.

Hoćete li da kažem da je Čučković kriv unapred za ne znam koga? To rade nadležni organi. Mislim da se taj dečko, iako je naš politički protivnik najgori i najteži, ništa lepo u tom smislu njemu ne mislim, borio. Njegova porodica je ostala tamo. Da li je nešto pogrešio? Nadležni organi će to da utvrde, ali se borio tamo. Njegova familija, deca i roditelji su izašli kada i ostali, tek drugog dana, ne prvog dana. Da li treba da mu skinemo glavu, da olakšamo sada nekome posao, što pripada Dinkićevoj partiji ili ne znam kojoj partiji? Ja ne mislim da je to rešenje. Ja mislim da je rešenje da budemo razumni.

Da, ne znam da li smo počeli među nama to da tražimo krivce. To je u redu uvek. Nemojte da zaboravite, neko kada kaže kriv je Bog, nije neko stvarno mislio da je kriv Bog, hteo je da vam kaže da je kriva viša sila. Ovo jeste viša sila. To je nedvosmisleno viša sila.

Poplave su elementarna nepogoda koja se dešava u svim delovima sveta i to sve češće. Da li ćemo svaki put da kažemo da je neko kriv zbog izazvane poplave? To je takav spoj neverovatnih okolnosti koji se dogodio u Obrenovcu, koje se, siguran sam, nikada više u istoriji Srbije neće ponoviti na jednom mestu.

Kako je procenjivan rizik od polave Obrenovca: "Ide voda ka Ubu… ali nadate se… Ne, Kolubara udara u maksimum Save…"

Mi smo imali, ljudi, napadnuto Valjevo koje je bezmalo najbolje utvrđen grad, kao što znate, a onda da nam se dogodi da kiša padne, da padne 200 milimetara po metru kvadratnom u jednoj noći, da nam Tamnava ode na istorijski maksimum, koja treba da se ulije.

Veran Matić ovaj ovde da bi spasao sve otvara put. Poplavljena mu je cela Koceljeva. Ljudi plivaju po Koceljevi. Evo ga domaćin ovde. Ide voda ka Ubu. Ljudi iz PTJ jedva spašavaju ljude u Ubu, ali nadate se. Izašlo je nešto iz Tamnave i ide sada u Kolubaru. Deo se uliva, deo udara u Kolubaru i vraća se dodatno nazad. Računate to što je ušlo u Kolubaru ide u Savu, Sava nam još nije tako visoka. Imamo problem u Dubokoj, ono o čemu je ministar Ilić pričao. Doći će do Save i uliće se u Dunav. Ne, Kolubara udara u maksimum Save, uzvodno se vraća i tek tada nastaje sudar svih voda i potpuna katastrofa u Obrenovcu.

Znam da je možda to neko mogao da zamisli ili ne znam kako, ali da predvidi da se sve to desi u jednom trenutku, to je zaista neverovatno. Evo, možete da mi kažete kriv je RHMZ, krive su "Srbijavode", "Beogradvode" ili ne znam ko, jer ja o tome ne znam ništa i vi o tome ne znate ništa. Nismo mi stručni za to. Ja sam vam preneo šta mi je stotinu puta ponovljeno. Oni su ljudi stručni.

Da, tačno je, to su elementarne nepogode i to je prirodna pojava. Znate i sami da ne možete uvek da se odbranite od vatre, vode, zemljotresa i od svega sa čim se suočimo. A to da li je moglo ovde ili onde, pa moglo je uvek. Mogla je organizacija u Šapcu da nam bude bolja. Vraćali smo ljude koji su pokisli, radili celu noć. Autobusi nam se vratili za Beograd. Koga ste pitali da se vratite? Pa nismo nikoga pitali, ali smo se vratili. Da li će biti odgovornih? Da, za to će biti odgovornih i biće kažnjeni. Niko nije ni glup ni lud da takve stvari ne vidi ili da takve stvari ne priznaje.

Gospodine Đurišiću, molim vas i sve druge da poštujete svoju državu. Sutra ćete vi biti na vlasti i molim vas da tražite od onih koji ostanu u politici da na isti način poštuju državu kao što smo to danas mi molili vas. Ništa više od toga.

Molim i naše ljude da ne koriste svaku priliku, a tačno je, namerno sam za to gospodinu Živkoviću na jedan drugačiji način odgovorio vezano za neke naše ljude. Video sam, pokušali neki da iskoriste, pa da dobiju političku podršku, politički poen negde. Da li mislite da mi se to sviđa? Da li mislite da to podržavam? Naravno da ne. Idi radi svoj posao, pomozi koliko možeš, a ne zauzimaj političku vlast u ovakvim trenucima.

Nikome ko misli da se dočepa političke vlasti u takvom trenutku u zemlji to nikada neće doneti nešto dobro.

Još jedanput da se zahvalim svima vama, poštovani narodni poslanici, ali i da se zahvalim još jedanput svim građanima Srbije i da im kažem da Srbija može i hoće mnogo toga da uradi i da će Srbija imati snage i da ljudi ne brinu. U skladu sa mogućnostima koje imamo, a nisu male te mogućnosti, Srbija će pomoći svim građanima na ugroženim područjima. Hvala vam najlepše.

Izvor: Stenografske beleške sa sednice od 29. maja :, sajt Skupštine Srbije

***

List Blic je 1. juna objavio sliku za koju tvrdi da pokazuje da su AD "Srbijavode" probile regionalni put kod Koceljeve (30 kilometara jugozapadno od Obrenovca) i tako skrenule Tamnavu koja je potopila Obrenovac.
Dan pre toga Kako nam se desila katastrofa… "Blic" je pisao kako je Tamnava u četvrtak 15. maja podivljala i pretila da potopi Koceljevu, kako se most pored ovog mesta, na putu Valjevo – Šabac srušio pod naletom reke, napravio branu i kako je voda počela da izliva ka Koceljevi i da je ekipa "Srbijavoda" da bi spasla mesto od potopa digla u vazduh regionalni put kako bi skrenula Tamnavu, nakon čega je, prema listu, bujica promenila pravac i krenula ka Obrenovcu…

Blic piše da su se nadležni u Obrenovcu u to vreme spremali za Kolubaru i Savu i da nisu očekivali da katastrofa preti s leđa, od Tamnave, da ih niko ih nije obavestio, da je to potvrdio i Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac (koga je javni tužilac saslušavao o zbivanjima tokom poplave), na izjavom RTS-u da oni u Obrenovcu nisu očekivali da će Tamnava napraviti ovaj kataklizmični scenario i da su njihove snage bile angažovane ka drugim vodotokovima…

Blic, međutim, citira direktora "Srbijavoda" Gorana Puzovića koji kaže da nije tačno da je put miniran, već da je na mestu gde je voda prodirala bagerima napravljen otvor za oticanje vode u njive nizvodno, čime je spaseno nekoliko hiljada kuća i građana Koceljeve, jer bi u suprotnom voda bila do krovova i situacija bi bila mnogo gora i opasnija; da Tamnava nije mogla da promeni pravac, jer je tekla svojom dolinom, da se ona uliva u Kolubaru uzvodno 15 kilometara od Obrenovca i da nije mogla da dođe sa leđa, jer se već ulila u Kolubaru. Odluka je doneta u koordinaciji opštinskog štaba Srbijavoda i Republičke direkcije za vode, kao najbolje rešenje, tvrdio je Puzović… Kako su zvanični organi videli dinamiku te poplave vidi se iz odgovora premijera Vučića na pitanje poslanika Marka Đurišića…