POMEN: Izaslanik predsednika Nikolića prof. dr Oliver Antić, prestolonaslednik Aleksandar II i princeza Katarina, princ Đorđe, i princ Mihajlo (deca kraljevića Tomislava), princ Vladimir (sin kraljevića Andreja) i princeza Brigita, Alison Endrjuz (ćerka princeze Katarine), i njeni sinovi Nikolas i Majkl, i sestra princeze Katarine Beti Rumeliotis, (Videti:Porodično stablo Karađorđevića) Crkva Svetog Andreja Prvozvanog, Dedinje, 23. maj 2013.
Poslednje počasti Karađorđevićima
Zemni ostaci kralja Petra Drugog Karađorđevića, kraljice Aleksandre, kraljice Marije i kraljevića Andreja, preneti u Sabornu crkvu. Građani u mimohodu... Državna sahrana kralja Petra II kraljica Marije i Aleksandre i kraljevića Andreja na Oplencu 26. maja PRILOZI KULTURI SEĆANJA: Ubistvo i sahrana kralja Aleksandra 1934 (VIDEO) Otkrivanje spomenika Karađorđu na Kalemegdanu koji su Austrijanci srušili 1916 (VIDEO)
Posle Svete liturgije i pomenu u Kraljevskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog na Dedinju, zemni ostaci kralja Petra II, kraljica Marije i Aleksandre i kraljevića Tomislava ispraćeni su 24. maja do Saborne Crkve. Zvona na crkvi označila su dolazak. Pripadnici garde Vojske Srbije i uneli su kovčeg Nj.V. Kralja Petra II u Sabornu Crkvu, a pripadnici Udruženja Kraljevina Srbija obučeni u srpske narodne nošnje za njim su uneli kovčege kraljice Aleksandre, kraljice Marije i kraljevića Andreja. Ispred njih, jastučiće sa ordenjem – kraljevsku Karađorđevu zvezdu Kralja Petra II, orden Svetog Save kraljice Aleksandre, kraljevski orden Karađorđeve zvezde Kraljice Marije i Orden jugoslovenske krune kraljevića Andreja, uneli su članovi Krunskog veća.
Kovčeg kralja Petra II postavljen je u centralnom delu Saborne Crkve, u pravcu oltarskih dveri, njegove majke kraljice Marije sa desne strane, gledajući u pravcu ikonostasa, njegove supruge kraljice Aleksandre sa leve strane, a od nje levo kovčeg kraljevića Andreja. Ispod kovčega postavljen je ćilim sa narodnim motivima koji su kraljica Marija i njen suprug kralj Aleksandar I kupili za venčanje.
Izaslanik predsednika Nikolića prof. dr Oliver Antić, prestolonaslednik Aleksandar II i princeza Katarina, princ Đorđe, i princ Mihajlo (deca kraljevića Tomislava), princ Vladimir (sin kraljevića Andreja) i princeza Brigita, Alison Endrjuz (ćerka princeze Katarine), i njeni sinovi Nikolas i Majkl, i sestra princeze Katarine Beti Rumeliotis prisustvovali su pomenu na Dedinju, a u Sabornoj crkvi im se pridružila princeza Jelisaveta.
Princeza Jelisaveta Karađorđević čekala je svoje rođake u Sabornoj crkvi, ukazujući na slogu i pomirenje između nje i Aleksandra II, koje je uspostavljeno na Oplencu, prilikom sahrane posmrtnih ostataka Jelisavetinog oca, kneza Pavla.
Pomenu Sabornoj crkvi služili su Mitropolit crnogorsko – primorski Amfilohije, Episkop srednjoevropski Konstantin i vikarni episkop lipljanski Jovan.
Služeći pomen pred porodicom, članovima Krunskog saveta i građanima, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je naglasio da je dinastija Karađorđević ugradila sebe u istoriju srpskog naroda 19. i 20. veka, kao i u biće i sudbinu naroda.
«Kao što su sebe ugradili u slobodu i oslobođenje naroda, tako su Karađorđevići sebe ugradili i u stradanje naroda. Kada je narod stradao, stradali su i oni… Petar Petrović Njegoš je u posveti prahu oca Srbije, zapisao za rodonačelnika dinastije Karađorđević da je udahnuo život srpskoj duši. Ove reči koje važe za njega, važe i za njegove potomke».
Po završetku službe građani su počeli da odaju počast kralju, kraljicama i kraljeviću. Saborna crkva je otvorena za mimohod, a u subotu 25. maja posmrtni ostaci četvoro Karađorđevića premešteni su u Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu. Posmrtni kvčeg Kralja Petra dovezen je na Oplenac na vojničkom lafetu.
U VREMENU br 1168, od 23. maja 2013. pogledajte
Na Oplencu 26. maja
Ceremonija državne sahrane četiri člana porodice Karađorđević održana je u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu 26. maja. Radio televizija Srbije prenosila je sahranu na Drugom programu od 9:55 do 13:22 časova. Liturgiju je služio patrijarh Irinej.
Sahrani četiri člana porodice Karađorđević prisustvovali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Srbije Ivica Dačić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić, predstavnici porodice i mnogobrojni građani, među kojima i mnoge javne ličnosti. Zapaženo je prisustvo pesnika Matije Bekovića člana Krunskog saveta, Emira Kusturice i drugih. Krst sa imenom kraljice Marije nosio je glumac Tanasije Uzunović, čiji je predak Nikola Uzunović bio predsednik vlade Jugoslavije u trenutku kada je kralj Aleksandar ubijen u Marseju.
KOvčeg kraljice Marije nosili su mladići obučeni u nošnje Krajišnika.
Sahrani su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, među kojima su ambasadori SAD i Velike Britanije u Srbiji Majkl Kribi i Majkl Devenport
Prisustvovali su takođe članovi kraljevskih kuća iz mnogih zemalja među kojima su članovi kraljevskih porodice Bugarske, Rumunije, Grčke, Lihenštajna, Bahreina, Austrije, Velike Britanije. Zapaženi su princ Edvard, vojvoda od Kenta iz britanske kraljevske porodice, kralj Jordana Abdulah Drugi, emir od Kuvajta, izaslanik japanskog kralja…
Posle Liturgije i polaganja posmrtnih kovčega u kriptu crkve na Oplencu Patrijarh srpski Irinej je održao govor u kome je posetio na to da je četvoro članova porodice Karađorđević preživelo okupaciju i da su bili prinuđeni da napuste otadžbinu i žive u izgnanstvu, oskudici, nezasluženom poniženju, a da je najveća nevolja koja ih je snašla to što su bili lišeni svih prava i prava povratka u zemlju, koju su svojom krvlju gradili…"
Naglasio je da je veliki događaj za kraljevski dom Karađorđević to što su svoje počivše sabrali na zajedničko počivalište loze Karađorđevića, zadužbini kralja Petra I, nedaleko od Viševca, rodnog mesta Crnoga Đorđa. Patrijarh Irinej je još rekao da je ovo istorijski čin istravljanja istorijske nepravde.
Princ Aleksandar, sin kralja Petra II je rekao da se ostvaruje životna želja njegovog oca, njegove majke kraljice Aleksandre, njegove majke kraljice Marije, da se vrate u odažbinu, da je predugo trajalo njihovo lutanje i izbeglištvo. "Umirali su na raznim stranama sveta. Sada su ovde, među svojim Karađorđevićima i među svojim Srbima…" rekao je Aleksandar, zaključivši da se otvara prostor za nacionalno pomirenje. Govor je završio rečima: "Počivajte u miru, časni preci…"
Za vreme govora premijera Dačića prisutni građani su zviždali i vikali: "Hoćemo kralja!" Rekao je da ovaj čin i činjenica da je on kao predsednik vlade prisutan treba da bude znak nacionalnog pomirenja.
«Ovim je zalepljen poslednji deo mozaika koji govori o istoriji našeg naroda i države. Prošlost se ne može izmeniti, ali greške se danas ispravljaju. Zato je važno da srpski narod u budućnosti bude jedinstven, da ne pravi greške… Ideologija je mnogo, a Srbija je jedna", podsetio je Dačić i dodao da je i njegovo prisustvo sahrani doprinos nacionalnom pomirenju između onih koji su u prošlosti bili na jednoj ili drugoj strani.
Za vreme govora Predsednika Nikolića čuli su se povici "Izdaja, izdaja!". On je opomenuo prisutne: "Smirite se, pred crkvom smo!" Kad su se umirili, rekao je da je istorija srpskog naroda, osim slavnim herojskim delima, patriotizmom, borbom za pravdu i istinu, obeležena i unutrašnjim podelama i sukobima.
"Upravo je to jedan od razloga što su Srbi vrlo često, ili skoro uvek, nesrećniji nego što zaslužuju, a njihova država prepoznatljiva po zlehudoj istorijskoj sudbini…
Kod nas su podele i zavade česta pojava, čak i među braćom i sestrama, ponekad i ni oko čega. Jedan od sukoba nastao je tokom Drugog svetskog rata i imao je tragičan epilog, čije posledice osećamo i danas. Mržnja između dva srpska pokreta, četničkog i partizanskog, koji su proglasili iste ili vrlo slične ciljeve, dovela je do bratoubilačke ostrašćenosti i ogromnih ljudskih žrtava. Naglasio je da je mržnja između dva srpska pokreta otpora za vreme II svetskog rata dovela do toga da je više Srba nastradalo od srpske nego od okupatorske ruke i da to mora da bude nauk. On je takođe govorio i o posleratnim suđenjima kojima su bile izložene mnoge porodice, pa i porodica osnivača moderne Srbije Karađorđa Petrovića i da se danas otklanjaju posledica greha koji su učinili neki drugi. Apelovao je da prestanu sukobi i podele u Srbiji.
"Mi danas na grobu vožda Karađorđa ispravljamo veliku nepravdu. Otklanjajući posledice strašnog greha koji je počinio neko pre nas, činimo još jedan korak ka jedinstvu, kako bismo krenuli putem velikih naroda", poručio predsednik Nikolić.
Po završetku govora jedna grupa je pevala: "Od Topole, od Topole, pa do Ravne Gore, sve su straže sve su straže đenerala Draže".
Crkvena zvona sa zadužbine, koja su nadjačala graju, označila su završetak pogrebne ceremonije na Oplencu.
Dopunjeno 26.5.2013 13:22
«Naši» zviždali na sahrani
Organizacija SNP "Naši" saopštila je, kako javlja B92 da su njihovi aktivisti izviždali Dačića i Nikolića na Oplencu:
"Aktivisti su uz povike ‘Izdaja izdaja’ i zviždanje jasno stavili do znanja izdajnicima Kosova i Metohije da im nije mesto među srpskim velikanima i šta će im se dogoditi kada god se budu pojavili među narodom…"
Dopunjeno 26.5.2013. u 17:44
PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ubistvo i sahrana kralja Aleksandra 1934
Petar je imao samo 11 godina kada je njegov otac kralj Aleksandar ubijen u Marseju 1934. godine, a sedamnaest 27. marta 1941. kada je na radiju čuo glas kapetana korvete Jakova Jovovića sličan njegovom: "Odlučio sam da uzmem u svoje ruke kraljevsku vlast. Namesnici koji su razumeli opravdanost moje odluke, sami su podneli ostavke… Moja verna vojska i mornarica već izvršavaju moja naređenja. Pozivam Srbe, Hrvate i Slovence da se okupe oko krune…"
U VREMENU br 1168, od 23. maja 2013. pogledajte
Republikanska sahrana poslednjeg kralja,
Kao i:
Kraljevska grobnica – Druga sahrana kralja jedne nesreće,Vreme broj 1108,29. mart 2012.
i
PRILOG KULTURI SEĆANJA: Otkrivanje spomenika Karađorđu na Kalemegdanu koji su Austrijanci srušili 1916
Petar I Karađorđević otkriva spomenik vođi Prvog srpskog ustanka Đorđu Petroviću, 4. avgust 1913. Spomenik je delo Paška Vučetića. Nalazio se na mestu na kome je sada Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Od spomeeničke kompozicije u Narodnom muzeju je sačuvana jedino figura guslara.
