Jedan od urednika nedeljnika "Vreme", kad hoće da testira objektivnost mladih novinara, redovno pita: "Kad biste videli Vučića da hoda po vodi, da li biste napisali da hoda po vodi ili da ne zna da pliva?" Tačan odgovor je, naravno, da hoda po vodi. Ali, kada biste videli Aleksandra Vučića da usred epidemije gripa upada u bolničke sobe i njuši decu obolelu od onkoloških bolesti, da li biste rekli da je iscelitelj ili prosto neodgovoran, viškom samopouzdanja zaslepljen čovek?

Da li u okviru kampanje "Budućnost Srbije" ili tek onako, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je odeljenje hematoonkologije, tačnije, sterilni blok Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Doktor Vukan Čupić". Tamo leže deca sa onkološkim oboljenjima krvi. Da još uprostimo, tamo leže deca sa komplikovanim oblicima leukemije. Ta deca praktično nemaju imuni sistem, otkazao je, što od bolesti, što od agresivnih terapija. Zato i postoji sterilni blok, u kom su deca od ostatka sveta ograđena staklom. Čak ih i rođene majke gedaju kroz to staklo i ne smeju baš svakom od njih da priđu. Bio je predsednik tamo i iskazao divljenje za posvećenost lekara, brižnost medicinskog osoblja i, pazite sad – majčinsku ljubav. Što mnoge majke čija deca leže na tom odeljenju ne mogu, može Vučić. Upao je sa celom svitom u sobu sedmogodišnjeg deteta. Dečak koji je imao čast da ga predsednik pomazi po glavi je u striktnoj izolaciji.

U Srbiji vlada epidemija gripa. Koliko treba da bude neodgovoran čovek koji je po sopstvenom priznanju prehlađen, pa da ode tamo gde leže najbolesnija deca u Srbiji, da nema strpljenja da mu stave kako treba masku, nego beži dok mu je medicinska sestra vezuje, dozvoljava da mu ta maska nonšalantno landara preko kravate, pa još da ulazi u sobu, grabi dete i nešto ga njuška po glavi. Poljubio ga nije, sve su zabeležile kamere. I to je dodatni problem: u sterilni blok dovesti svu silu kamermana i fotoreportera, protokol i Zlatibora Lončara. Na snimku RTS-a se čuje glas doktora koji kaže: "Nećemo unutra", ali ne, Vučić uleće kao furija, a za njim kamere. Na snimku Tanjuga jasno se čuje muški glas koji opominje kamermane i fotografe da ne ulaze, pa je smisleno pretpostaviti da neki nisu pušteni, dok neki, privilegovani, ipak jesu.

Pametne botovske glave na Tviteru već su nam svima zapušile usta tvrdnjama da u Beogradu nema epidemije, nego "samo" u Zlatiborskom, Moravičkom, Pirotskom okrugu i na teritoriji Niša. Što bi rekao onaj čuveni Sava iz Kikinde, "e pa ne‘š, kolega". U svim bolnicama u Srbiji zabranjene su posete baš zbog gripa, produžen je školski raspust, a sindikati zaposlenih u vrtićima traže od Vlade i resornih ministarstava instrukcije šta da rade, jer vrtići i dalje rade. Virusi i bakterije vole decu, mogao bi predsednik nad tim da se iznenadi, umesto što se čudi majčinskoj ljubavi.

Kad smo kod majčinske ljubavi, internetska smetlišta obrušila su se i na majku koja je dozvolila da joj ovaj priđe detetu. Jer svi smo pametni i znamo kako je biti u cipelama žene koja danonoćno dežura pored deteta obolelog on najteže zamislive bolesti. Nemoj slučajno neko da pokaže malo empatije, ako ga nije gađala telefonom u glavu sigurno je "njihova". Niko ne zna kako je toj ženi, ali sve mi se čini da na njenom mestu ne bih znala gde mi je glava, možda bih i pomislila da će moje dete dobiti bolji tretman i savremeniju terapiju ako pustim da ga Vučić trlja nosom po glavi.

A kad smo kod empatije, tu je "zakucao" ministar zdravlja Zlatibor Lončar, i inače poznat po osećajnosti i upućenosti. Pričamo o čoveku koji je svojevremeno zveknuo da epidemiju malih boginja imamo zbog farmakomafije koja nam onda prodaje lekove, iako se, u većini slučajeva, male boginje "leče" mirovanjem i povećanim unosom tečnosti. Ovog puta nije zveknuo ništa i nikoga, nego je krajnje monstruozno odvalio da je reč o deci čiji je ishod ionako neizvestan, pa im je želja da vide predsednika. Bravo, ministre! Hvala vam na ulivanju nade u izlečenje dece sa hematoonkologije. Hvala što ste bar imali pristojnosti da uvijete izjavu u frazetinu "neizvestan ishod", iako nam je svima jasno da ste mislili: verovatno će da pomru, pa šta ima veze ako im predsednik skrati muke bacilima koje svi imamo u sebi i na sebi. Hvala i sram vas bilo.