Marić je nešto pre podneva sa dve bombe M-75 ušao na vrata zgrade Predsedništva koja koriste građani sa podnescima za predsednika, i novinari. Obezbeđenje ga je odmah sprovelo je u prostoriju površine oko jednog i po metra kvadratnog, koja je izdvojena od zaštićenog dela zgrade. Na stolu ispred te sobe je ostavio jednu bombu, a drugu, kojoj je skinuo osigurač, držao je u ruci.  

Ubrzo je stigla policija, Hitna pomoć i pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice i pregovaračkog tima. Oko zgrade se okupio i veliki broj novinara i građana, a privremeno je bio zabranjen pešacima prolaz pored zgrade Predsedništva kao i saobraćaj u Ulici Kralja Milana.  

Oko 12.30 časova do zgrade Predsedništva stigao je ministar odbrane Dragan Šutanovac, a predsednik Boris Tadić, koji u vreme dolaska Marića nije bio u zgradi, pojavio se oko 14.30 časova.  

Tadić je po okončanju akcije izjavio da su specijalne jedinice policije i vojske, obezbeđenje predsednika i pregovarači odlično obavili svoj posao tako da je problem sa bombašem u zgradi na Andrićevom vencu rešen mirno i bez žrtava. On je naglasio da problemi, kakvi god oni bili, ne mogu da se rešavaju silom i ugrožavanjem života građana. Tadić je dodao da policija i Vojska Srbije brinu o bezbednosti građana Srbije na najbolji mogući način, i da je to tokom akcije i potvrđeno.  

Marića su uhapsili pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice u veoma brzoj akciji, nakon više od pet sati pregovaranja i ubeđivanja da ne aktivira bombu.  

Marić je dan pre nego što je ušao u rezidenciju predsednika Srbije Borisa Tadića uputio preteće pismo na 11.000 adresa u kom je napisao da će se razneti tačno u 16 časova ukoliko do tada sa Vladom Srbije ne potpiše ugovor o vansudskom poravnanju. U mejlu je upozorio da bi svi trebalo da se klone zgrade Predsedništva „jer ne želi nikoga da povredi”.  

Marić tvrdi da ga je na ovaj postupak primorao režim, koji mu preti likvidacijom porodice i oduzimanjem deteta. Od ranije je poznat policiji, Marić je 2004. godine 80 dana štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije nezadovoljan ishodom sudskog postupka koji je bio na štetu njegovih firmi. U proteklih 25 godina je počinjao proizvodnju sira mocarela, insekticida i šibica. U Valjevu je poznat po prodaji tehničke robe, a osnovao je i “Grand Inter Leasing Ltd.” 1989, jednu od prvih “joint-venture” firmi osnovanih u bivšoj Jugoslaviji. Devedesetih je počeo da proizvodi beton, da potom pređe na izvoz malina. Svoje firme je registrovao u Lihtenštajnu, Hongkongu, Teheranu, a mešovite s Fabrikom cementa “Popovac”, “Jumkom”, ŽTP “Beograd”, Lukom Bar, “Bekom”…

Marić je ranije uputio preteće pismo Višem trgovinskom sudu u Beogradu, u kome takođe preti bombama ukoliko ne dobije “poravnanje sa državom Srbijom”. Reč je o potraživanju Marićeve firme “Inter lizing” tokom devedesetih godina za naknadu štete od JAT-a u iznosu od 984.000 dolara, koju je Trgovinski sud odbio.