Pisac i nekadašnji predsednik Češke Vaclav Havel umro je u nedelju, 18. decembra ujutro u 75. godini, u svojoj vikendici na severu zemlje.

Havel je dugo bio bolestan i retko se pojavljivao u javnosti. Bar deceniju i po patio je od problema sa srcem i plućima.

Njujork Tajms piše da je umro prvi demokratski izabran predsednik, čovek koji je doneo "plišanu revoluciju" koja je prekinula višedecenijsku represiju.

Predvodio je mukotrpnu tranziciju ka demokratiji i slobodnom tržištu i omogućio mirni raspad Čehoslovačke 1993. godine.

Rođen je 5. oktobra 1936. godine u Pragu, u veoma bogatoj porodici. Tokom nacionalizacije 1948. oduzeto im je mnogo imovine, a Havel je odbijan na mnogim fakultetima, pa se školovao pohađajući večernje škole i razne kurseve i paralelno radio kao hemijski tehničar. Rano, sa 18 godina, oženio se prvom ženom, Olgom, mada porodica to nije odobravala.

Posle vojske zaposlio se u Pozorištu na ogradi (Divadlo Na zábradlí), a radio je i sa praškim fakultetom za glumu. Tokom 1936. prvi put je odigrana njegova predstava Baštenska zabava, koja mu je donela međunarodna priznanja. Sledila je i predstava Memorandum koja mu je donela reputaciju cenjenog dramaturga – ubrzo se igrala u Njujorku i drugim velikim gradovima, ali je 1968. Havelov rad u Čehoslovačkoj zabranjen i njemu nije bilo dozvoljeno da napusti zemlju i pogleda izvođenja u drugim zemljama.

Tokom te 1968. bio je učesnik Praškog proleća i politički vrlo aktivan, zbog čega je često hapšen, držan u zatvoru, praćen, ispitivan i maltretiran. Iz tog perioda ostala su čuvena njegova Pisma Olgi, knjiga u kojoj se supruzi obraća kao najboljem prijatelju i mentoru.

Njegov rad je bio zabranjen pa je bio primoran da se zaposli u pivari, a svoja iskustva u tom poslu preneo je u predstavu Audijencija.

Tokom 1989. godine ponovo se vratio politici i revoluciji – čovek koji je radio u pozorištu, pisao eseje, borio se za pravdu i istinu, a godinama insistirao da za politiku zapravo nije ni zainteresovan – postao je predsednik. Zapravo, bio je poslednji predsednik Čehoslovačke.

Tokom proleća širom Evrope komunistički režimi počeli su da padaju. Havel je par meseci proveo u zatvoru, ali je nakon velikih protesta građana oslobođen. U novembru je pao i Berlinski zid. U Pragu su tih dana studentske demonstracije brutalno prekinute. Dva dana kasnije osnovan je opozicioni pokret i Česi i Slovaci su izašli na ulice.

Sa tankim brčićima i neurednom kosom, pomalo stidljiv i strastveni čitač, postao je simbol moći naroda da mirno pobedi totalitarni režim. "Istina mora pobediti laži i mržnju", bio je njegov moto koji je postao jedan od simbola revolucije.

Tokom raspada zemlje podržavao je zajedništvo, što je drastično smanjilo njegovu popularnost. Pošto su Slovaci doneli Deklaraciju o nezavisnosti, on je podneo ostavku objašnjavajući da ne želi da bude na tom mestu dok se zemlja raspada.

No, vratio se na izborima u Češkoj 1993. i pobedio – mada su ga u Češkoj voleli i povremeno osporavali, van zemlje bio je izuzetno cenjen. Želeo je da bude upamćen kao čovek koji je raspustio Varšavski pakt.

Sredinom devedesetih bilo je i drugih stvari koje su ga opsedale. Kao strastveni pušač 1996. godine doživeo je da mu dijagnostikuju rak pluća.

Prestao je da puši i operisan je. Iste godine Olga je umrla od raka. Posle manje od godinu dana Havel se oženio glumicom Dagmar Havlovom.

Bojni zdravstveni problemi su se nastavili, ali i njegov posao. Tokom 1998. ponovo je izabran za predsednika, a konačno se povukao 2003, kada je na njegovo mesto došao Vaclav Klaus, jedan od najvećih političkih oponenata.

Samo nekoliko meseci kasnije, Češka i Slovačka pridružile su se Evropskoj uniji.

U poslednje vreme retko se pojavljivao u javnosti. Havelove fotografije su obišle svet posle premijere njegovog filma Odlazak proletos u Pragu, i pošto je na svoj 75. rođendan, 5. oktobra 2011, prisustvovao otkrivanju statue 28. predsednika SAD Vudroa Vilsona u Pragu.