Izveštaj organizacije Freedom House o slobodi medija iz 2014. godine: Sloboda medija dostigla je najnižu razinu u poslednjoj deceniji

Sudeći po izveštaju organizacije Freedom House, sloboda medija širom sveta pala je na najnižu razinu u proteklih deset godina. Na ovakve rezultate delimično je uticalo nazadovanje nekoliko bliskoistočnih zemalja, uključujući Egipat, Libiju i Jordan; potom situacija u Turskoj i Ukrajini, kao i u jednom broju istočnoafričkih zemalja, te pogoršanje relativno otvorene medijske scene u Sjedinjenim Američkim Državama.

Iz izveštaja Freedom Housea o slobodi medija iz 2014. godine proizlazi da uprkos pozitivnim pomacima u pojedinim zemljama, najviše u subsaharskoj Afrci, zastoj u medijskim slobodama jeste tendencija u skoro svakom drugom svetskom regionu. Udeo svetskog stanovništva, ocenjen kao pozitivan u pogledu medijskih sloboda (’slobodni mediji’) ne prelazi 14 odsto, što čini jednu osobu na sedmoro ljudi. Mnogo je veći udeo stanovništva u sredinama ocenjenim kao ’neslobodne’ (44 odsto) ili ’delimično slobodne’ (42 odsto).

" U protekloj godini (2013), u svim regionima sveta otkrili smo da i vlast i privatni akteri napadaju novinare, fizički im onemogućavaju prisustvovanje važnim događajima, cenzurišu sadržaj informacija i naručuju politički motivisana otpuštanja ", kaže Karin Karlekar, direktorka projekta.
Ključne tačke:

Izveštaj o slobodi medija meri nivo nezavisnosti medija u 197 zemalja i oblasti. Svaka zemlja se ocenjuje ocenom od 0 (slobodna) do 10 (najmanje slobodna), na osnovu kombinovanog skora iz tri potkategorije: zakonski okvir (A), politička sredina (B) i ekonomska situacija ©. Za svaku od tih kategorija, manji broj poena dodeljuje se zemlji koja je ocenjena kao ’slobodnija’, i obrnuto.
Od 197 procenjenih zemalja i teritorija u 2013. godini, ukupno 63 zemlje (32 odsto) ocenjene su kao ’slobodne’, njih 68 (35 odsto) kao ’delimično slobodne’, a 66 (33 odsto) kao ’neslobodne’.

Kao glavni razlozi za pad na listi slobode medija navode se očigledni napori vlasti da kontrolišu objavljivanje vesti — kako fizičkim maltretiranjem novinara koji prate ’osetljive priče’, ograničavanjem pristupa stranim izveštačima, ograničavanjem online medija i društvenih mreža, tako i ulogom vlasnika u kreiranju medijskog sadržaja, davanjem direktiva o načinu izveštavanja, ili otpuštanjem novinara.

Povećanje rejtinga zemlje u najvećoj meri zavisilo je od tri faktora. To su: povećanje udela privatnog vlasništva u televizijskim i radio medijima; bolji pristup različitim perspektivama u izveštavanju putem online medija, socijalnih mreža i međunarodnih medija; poboljšanje i poštovanje zakona koji štite novinare.
Evropa:

Region koji po prosečnom skoru u 2013. godini važi za najslobodniji u pogledu slobode medija beleži drugi najveći pad u ovogodišnjem izveštaju.

Holandija, Norveška i Švedska prednjače kao zemlje sa najviše slobode, dok se znatan pad slobode medija zapaža u Turskoj, ocenjenoj kao ’neslobodna’, kao i u Grčkoj i Crnoj Gori. Umereno poboljšanje primećeno je u Italiji, koja i pored toga ostaje ’delimično slobodna’.

Srbija je u ovom izveštaju ocenjenja kao ’delimično slobodna’, sa ukupno 74 poena, što je u poređenju sa susednim zemljama, kao što su Rumunija (84), Hrvatska (83), Bugarska i Crna Gora (78), bolji plasman.

Uzevši u obzir pojedinačne kriterijume, na primer zakonodavstvo, Srbija ima devet poena, kao i Hrvatska, za razliku od Crne Gore i BiH, koje su ocenjene desetkom, te Rumunije i Italije, koje imaju 12 poena.

Što se tiče političke i ekonomske situacije, zemlje regiona se, sudeći po ovom izveštaju, ne razlikuju u velikoj meri jedna od druge.

Izvor: Izveštaj organizacije Freedom House

U indeksu slobode medija za 2013. godinu navode se negativni uticaji u vezi sa slobodnim protokom informacija. Na rangiranje pojedinih zemalja uticala je tendencija vlasti da u preširokom i represivnom smislu interpretiraju potrebe nacionalne bezbednosti i da na taj način ograniče pravo na informisanje. Taj trend predstavlja rastuću pretnju i dovodi u opasnost slobodu informisanja u demokratskim zemljama.

Kao uzori država u kojima su mediji slobodni navode se zemlje severne Evrope: Finska, Norveška i Holandija. Njihov uspeh počiva na snažnim ustavnim i zakonskim osnovama baziranim na kulturi individualnih sloboda, koja je natom području integrisanija nego u zemljama južne Evrope.

Već četvrtu godinu zaredom, na listi je vodeća Finska, zajedno sa Holandijom i Norveškom, dok poslednje tri pozicije ponovo drže Turkmenistan, Južna Koreja i Eritreja, zemlje u kojima sloboda medija takoreći i ne postoji.

Kao uzori država u kojima su mediji slobodni navode se zemlje severne Evrope: Finska, Norveška i Holandija. Njihov uspeh počiva na snažnim ustavnim i zakonskim osnovama baziranim na kulturi individualnih sloboda, koja je natom području integrisanija nego u zemljama južne Evrope. Izuzetak je Italija koja je na listi bolje plasirana nego prošle godine.

Organizovani kriminal je velika pretnja za novinare širom sveta, posebno u Hondurasu (br. 129÷−1), Gvatemali (br. 125÷−29), Brazilu (br. 111/ –2) i Paragvaju (br. 105÷−13). To važi i za zemlje Balkana. U senci organizovanog kriminala, veoma je teško, gotovo nemoguće, odupreti se autocenzuri pogotovu kada je reč o posebno osetljivim temama, kao što su trgovina drogom, korupcija i prodor kriminala u državni aparat. Vlasti su često pasivne ili indiferentne prema kriminalnim radnjama, kao i u slučajevima nasilja uperenim ka medijima. Pored toga, žmurenjem ili direktnom umešanošću, vlasti podstiču i ojačavaju krug nasilja nad medijima.

Što se tiče plasmana Srbije na ovogodišnjoj listi Reportera bez granica, zabeležen je pomak sa 63. pozicije (ocena 26,59) na 54. mesto (ocena 25,05). Srbija tako prednjači na listi u odnosu na zemlje iz regiona: Hrvatska (65. pozicija), BiH (66. pozicija), Grčka (99. pozicija), Bugarska (100. pozicija).

Izvor: Inex 2014

Reporteri bez granica: Izvestaj 2014.