Zgrada Beogradske zadruge
Promocije javne poslovi tajni
Poverenik za informacije od javnog značaja: Informacije o adaptaciji "Beogradske zadruge" (promocioni centar Projekta "Beograd na vodi") - legalan i legitiman predmet interesovanja javnosti. Šta se krije u studiji o Kanalu Morava
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je 26. septembra saopštio da je Rešenjem od 23. septembra 2014. naložio Gradskoj upravi Grada Beograda da najkasnije u roku od 5 dana obavesti Organizaciju "Transparentnost Srbija" da li u vezi sa objektom u Karađorđevoj br. 48 ("Beogradska zadruga") poseduje: dokumente iz kojih se može saznati ko je vlasnik a ko korisnik objekta, osnov korišćenja istog, kao i ko je bio investitor obnove navedenog objekta izvršene u 2014. godini; građevinsku i druge neophodne dozvole za izvođenje radova na obnovi objekta; odluke, dozvole i ugovore u vezi sa izvođenjem radova na preuređenju saobraćajne infrastrukture ispred objekta kao i dokumente koji se odnose na plaćanje tih radova, te da ih ukoliko ih poseduje dostavi tražiocu informacija.
S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić izjavio je i sledeće:
"Po zakonu, generalno, sve informacije u vezi sa finansiranjem, izgradnjom i adaptacijom javnih objekata su bez sumnje informacije od javnog značaja, redovan i legitiman predmet interesovanja javnosti. A razume se, kad je u pitanju objekat izuzetne spomeničke vrednosti, zgrada koja spada u red antologijskih primera srpske arhitekture, koja uz sve to još i po onom o čemu je javnost informisana, i promocioni centar Projekta ‘Beograd na vodi’, koji je sam po sebi privukao veoma veliki publicitet, ovaj princip rekao bih dodatno dobija na značaju.
U navedenom kontekstu mislim da treba upozoriti na dve stvari:
Prvo, zaista je teško shvatljivo, neprihvatljivo, da gradska uprava doslovno ignoriše zahtev tražioca informacija jer takvo (ne)postupanje predstavlja zakonom predviđen, kažnjiv prekršaj.
I drugo, gradska uprava bi osim jasne predstave o tome da krši zakon, odnosno legitimno pravo javnosti i vrši kažnjiv prekršaj, morala znati i to da na taj način ‘obezbeđuje’ negativan doprinos publicitetu Projekta ‘Beograd na vodi’, koji je sama apostrofirala kao jedan od najprioritetnijih projekata grada."
Izvor: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Transparentnost – Srbija: Podaci, a ne neproverljive izjave
Transparentnost – Srbija (deo međunarodne mreže Transparency International) obaveštava javnost da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti danas doneo rešenje kojim je naložio Gradskoj upravi Grada Beograda da nas najkasnije u roku od 5 dana obavesti da li u vezi sa objektom u Karađorđevoj br. 48 ("Beogradska zadruga") poseduje: "dokumente iz kojih se može saznati ko je vlasnik a ko korisnik objekta, osnov korišćenja istog, kao i ko je bio investitor obnove navedenog objekta izvršene u 2014. godini; građevinsku i druge neophodne dozvole za izvođenje radova na obnovi objekta; odluke, dozvole i ugovore u vezi sa izvođenjem radova na preuređenju saobraćajne infrastrukture ispred objekta kao i dokumente koji se odnose na plaćanje tih radova, te da ukoliko ih poseduje dostavi tražiocu informacija"
Podsećamo da smo žalbu uložili 13. avgusta zato što je gradska uprava do isteka zakonskog roka, ignorisala zahtev. Posebnu dimenziju ovom slučaju uskraćivanja informacija daje činjenica da organi Grada, s jedne strane, nisu poštovali svoju zakonsku obavezu dostavljanja informacija građanima, ali da su se u vezi sa tom temom oglašavali u javnosti u kontekstu političkih rasprava. U jednoj takvoj raspravi sa svojim političkim protivnicima, gradonačelnik Siniša Mali 11. avgusta 2014, rekao da "nema tajnih ugovora u vezi sa Beogradom na vodi i da je
ugovor o donaciji 2,7 miliona evra za rekonstrukciju bivše zgrade "Geozavoda" jedini ugovor koji postoji.
Transparentnost – Srbija ističe da ostvarivanje često pominjanog načela transparentnosti u praksi podrazumeva pre svega poštovanje zakonskih obaveza i objavljivanje podataka, kao neophodni minimum, koji ni u kom slučaju ne može biti zamenjen neproverljivim izjavama. Ostvarivanje ovog načela kroz objavljivanje dokumenata je naročito važno u slučajevima kada je u vezi sa projektima koji su na drugi način (promotivni skupovi, reklame, TV emisije) široko promovisani od strane javnih institucija, kao što je trenutno slučaj sa "Beogradom na vodi".
Slučaj „Kanal Morava"
Informacije o Studiji o opravdanosti projekta izgradnje plovnog puta KANAL MORAVA bile su predmet pojačanog interesovanja javnosti u 2013. Nekoliko tražilaca, novinara i nevladinih organizacija je i formalno zatražilo od Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja ovaj dokument, kao informaciju od javnog značaja.
Ministarstvo je uskratilo pristup ovom dokumentu, pozivajući se između ostalog, na tajnost, da je to predviđeno u samom dokumentu kao da dokument još uvek nije razmatrala Vlada, zbog čega se ne može učiniti dostupnim javnosti.
Razmatrajući žalbe Poverenik je stao na stanovište da su žalbe osnovane, da je nesporno pravo javnosti na tražene informacije kako s aspekta Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tako i dodatno sa aspekta Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija). Poverenik je konstatovao da činjenice i razlozi na koje se Ministarstvo pozivalo ne predstavljaju zakonom predviđene razloge zbog kojih bi pristup traženim informacijama mogao opravdano biti isključen.
Ministarstvo nije postupilo po rešenju Poverenika već ga je obavestilo da je Izveštaj tj. Studiju o opravdanosti projekta dostavilo Vladi, da Ministarstvo nije ovlašćeno da taj dokument daje na uvid, već Republika Srbija, koju zastupa Vlada. Takav stav nema opravdanje sa stanovišta Zakona o pristupu informacijama pa je Poverenik nastavio postupak izvršenja rešenja.
