Bivšeg direktora "Jukosa" i kritičara Kremlja Mihaila Hodorkovskog pomilovao je u petak 20. decembra predsednik Rusije Vladimir Putin. Nakon što je proveo deset godina u zatvoru zbog nelegalnog sticanja novca i utaje poreza, Hodorkovski je pomilovan iz humanitarnih razloga, odnosno nakon što je uputio molbu za pomiloanje zbog bolesti majke. Hodorkovski je inače više puta izjavio da neće tražiti pomilovanje od Putina, jer bi to bilo jednako priznanju krivice.

Mihail Borisovič Hodorkóvski (1963),ruski preduzetnik, društveni radnik i publicista izdržavao je zatvorsku kaznu od 10 godina i 10 meseci u zatvoru № 7 u Segežu (Karelija.

Od 1997. do 2004. suvlasnik i direktor naftne kompanije «JUKOS», koju je preuzeo u doba Jeljcinove administracije, kada je bio deo takozvane «semibankiršćine", koji podseća na stari izraz "semibojaršćina", a koji je označavao devet krupnih predstavnika ruskog finansijskog biznisa ("devet novih bojara"): Borisa Berezovskog (LogoVaz), Mihaila Hodorkovskog — (Rosprom grupa–Menatep), Mihaila Fridmana (grupa Alfa), Pjotra Avena (Alfa), Vladimira Gusinskog (Most), Vladimira Potanjina (Oneksimbanka), Aleksandra Smolenskog (SBS-Agro); Vladimira Vinogradova (Inkombank) i Vitalija Malkina (Ruski kredit).

Kad je uhapšen 2003, bio je jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji s imovinom od 15 milijardi dolara.

Maja 2005. godine sud u Moskvi osudio je Hodorkovskog i bivšeg čelnika kasnije bankrotirale banke "Menatep" Platona Lebedeva na devet godina zatvora za malverzacije uzimanje tuđe imovine (nafte Sibnjefta) prevarom i utaju poreza kompanije JUKOS pomoću of-šor šema u vrednosti od 27 milijardi dolara. Naknadno je sudski ta kazna smanjena na osam godina.

Hodorkovski je osuđen zato što je tokom finansijske krize 1998. prebacivao velikog dela akcija kompanije Sibnjeft na ofšor kompanije za koje se veruje da ih kontroliše, i otimao imovinu Sibnjefta, uključujući i naftne bušotine, opremu i ostalo što se može naći na naftnom polju. Od. 1997. do 1998. Hodorkovski je raznim spajanjima niza proizvodnih naftnih kompanija stvorio JUKOS čija je imovina imala knjigovodstvenu vrednost oko 3,5 milijarde dolara.

U aprilu 2003, Hodorkovski je najavio da se njegov JUKOS spaja sa kompanijom Sibneft, stvarajući firmu naftnim rezervama jednakim onima zapadnih naftnih multinacionalnih kompanija. Hodorkovski je najavio da pregovara sa kompanijam EkkonMobil i ChevronTekaco.

Međutim,spajanje je opozvano od strane akcionara Sibneft posle hapšenja Hodorkovskog.

Kompanija Sibneft je nastala u 1995, na predlog Borisa Berezovskog, i sastojala se od najvrednijih delova državne naftne kompanije. U kontroverznom procesu aukcija , Berezovski je stekao 50 odsto preduzeća, a kada je Berezovski pobegao u London Sibneft je ustupio Romanu Abramoviču, kome je država je 2005. isplatila 13 milijardi dolara i preuzela naftnu kompaniju «Sibnjeft».

U julu 2003, Platon Lebedev, partner Hodorkovskog i četvrti po snazi akcionar u JUKOS-u je bio uhapšen zbog malverzacije u privatizaciji preduzeća za proizvodnju đubriva Apatit.

Prema navodima tužilaštva, četiri kompanije su učestvovale na tenderu za privatizaciju kompanije Apatit, sve su bile pod kontromom Hodorkovskog, ali različita imena i mesta registracija trebalo je da stvore utisak da je tender regularan. Paket deonica u 1994. uzele su fantomske firme pod kontrolom Hodorkovskog i Lebedeva, registrovane da se stvori iluzija nadmetanja ppropisanog zakonom. Jedna od fantomskih firmi koje su pobedile na tom tenderu (AOZT Volna) trebalo je da investira oko 280 miliona i investicija nije ostvarena i Apatit je tužio firmu Volna da vrati 20% akcija. Tužba je odbačena jer su sudu predočeni papiri banke Menatep da novac stiže i novac je legao na račun Apatita već sutradan. Volna je zato dobila u malim ratama novac od nekoliko manjih fiktivnih kompanija koje su bile deo mreže od desetine preduzeća registrovanih za te svrhe na Kipru, Ostrvu čoveka, (Isle of Man), Britanskim devičanskim Ostrvima , u Turskoj, na Kipru i u drugim ofšor rajevima. Te fantomske firme su prodavale đubrivo i generisale čistu dobit za Hodorkovskog, Lebedeva i druge .

Tužioci su sproveli obimnu istragu u Jukosu i zbog tri slučaja ubistva 1998 do 1999. u koje spada i ubistvo gradonačelnika grada Nefteugansk u regionu Tjumen , Vladimira Petukhova 1998 . Nefteugansk je bio glavni centar proizvodnje nafte okviru carstva Jukosa. Petuhov je javno i često pozivao kampanju o Jukos zbog neplaćanja lokalnih poreza. Ubio ga je navodno neki pripadnik obezbeđenja u JUKOS-u, ali nije dokazana povezanost Hodorkovskog s tim.

Presuda Hodorkovskom je bila duga 662 stranice i čitana je od 16. maja a do 31. maja 2005.

Komapnija «JUKOS» je u međuvremenu bankrotirala. Hodorkovski je 2010. ponovo okrivljen. U drugom predmetu, sud je 30. decembra 2010. Hodorkovskog i Lebedeva osudio na 14 godina zatvora zbog nelegalnog prisvajanja i legalizacije novca stečenog kriminalom, uz uzimanje u obzir prve kazne.

Krivični proces bio predmet sporenja ruskih i međunarodnih faktora – jedni su smatrali da je Hodorkovski pravedno osuđen, a drugi (Organizacija Amnesty international) da je on zatočenik savesti osuđen u politički motivisanom procesu. Evropski sud za ljudska prava je ocenio da je povređeno njegovo dostojanstvo u toku istražnog i sudskog procesa, ali da se ne mogu dokazati politički motivi za pokretanje krivičnog procesa.

Moskovski Mosgorsud je Hodorkovskom 20. decembra 2012. skratio rok izdržavanja kazne sa 13 na 11 godina, a 29. maja 2013. Vrhovni sud Rusije zaključio da se Hodorkovskom bilo moguće izreći blažu kaznu i skratio mu trajanje zatvora za još dva meseca.

Vladimir Putin je 19 decembra 2013. na godišnjoj pres konferenciji u Kremlju najavio da će uskoro biti potpisano rešenje u pomilovanju i ono je potpisano sledćeg dana 20 decembra.

Bezbednosni izvor je Interfaksu rekao da je Hodorkovski 20 decembra oko 12.20 (po lokalnom vremenu, odnosno 9,20 po srednjeevropskom) napustio zatvorski kamp" u gradu Segeža u ruskoj republici Kareliji, prenela je agencija AFP. Pre ukaza o pomilovannju Hodorkovski j trebalo da izađe iz zatvora 25. avgusta 2014. Miahil Hodorkovski je opdmah po izlaku zatvora napustio Rusiju i doputovao u Berlin kako bi posetio majku Marinu, koja je lečena u jednoj berlinskoj klinici. Na aerdormu Šenenfild u Berlinu sačekao ga je bivši nemački ministar vanjskih poslova Hans Ditrih Genšer koji je dva puta putovao u Moskvu da bi u posredničkoj misiji izdejstvovao puštanje Hodorkovskog iz zatvora. Na izlasku iz zatvora čekala ga je šengenska viza.

Nemački njusmagazin "Špigel" piše u svom internet izdanju da Hodorkovski otputovavši neposredno po oslobađanju u Nemačku, očito, nije znao ništa o tome da se njegova majka u međuvremenu vratila u Moskvu. List doznaje da se Hodorkovski neće vratiti u Moskvu već da želi da otputuje u Švajcarsku, gde se nalazi njegova supruga.

Putin je najavio da će biti pomilovane u Marija Alehina i Nadežda Tolokonikova iz Pussy Riot koje su osuđene za huliganstvo, nakon što su upale u Crkvu Hrista spasa u Moskvi i izvele performans tokom koga su pevale podrugljivu pesmu: «Bogorodice spasi Putina!» Odluka o amnestiji za njih obrazložena je time da su one oslobođene kao majke maloletne dece, a ne kao rezultat preispitivanja odluke suda. Dokument publikovan u četvrtak 20. decembra u "Rosijskoj gazeti", amnestija koja se izriče povodom 20. godišnjice donošenja Ustava Ruske federacije treba da uzme u obzir osuđenike s najmanje socijalne zaštite, žene s decom, osuđeni na više od pet godina za dela nenasilnog karaktera.