Iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), ne stižu ohrabujuće vesti. Stopa nezaposlenosti dostigla je ove godine 23,7 odsto, što je prema rečima direktora Dejana Jovanovića veoma zabrinjavajuće.

»Ovo je situacija u kojoj je najpametnije svu pažnju usmeriti na poboljšanje poslovnog okruženja, privlačenje investitora kao i na smanjenje doprinosa i poreza na zarade», rekao je Jovanović.

Za predstavnike sindikata ovakav sled događaja je očekivan, a smatraju da je moguć još veći rast nezaposlenosti.

Pomoćnik minstra rada i socijalne poltike Radmila Bukumirić Radić istakla je da su glavni faktori nezaposlenosti predugi periodi privatizacije i tranzicije.

U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da trenutno stanje u privredi pokazuje da će se pad zaposlenosti nastaviti.

Ljudi najviše bez posla ostaju u prerađivačkoj industriji, u kojoj je 2008. godine radilo 356.000 ljudi, a danas ih je svega 289.000. Dosta radnih mesta izgubljeno je i u sektoru usluga, kao i u samostalnim trgovinskim i ugostiteljskim radnjama – navodi portparol Unije Dragoljub Rajić.

U regionu je u poređenju sa Srbijom lošija situacija jedino u Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Od aprila do novembra prošle godine bez posla ostalo je 30.000 ljudi. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), stopa nezaposlenosti na kraju novembra porasla je za 1,5 odsto u odnosu na april.

Poređenje je poražavajuće kada se broj nezaposlenih uporedi sa novembrom 2010, jer je evidentiran rast od 4,5 odsto.

Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković kaže da će Srbija svakako nastaviti da prednjači u ovakvim statistikama. On smatra da, ukoliko ne dođe do snažnog preokreta i privrednog rasta, ove godine može biti otpušteno čak i do 50.000 ljudi.

Ono što trenutno zabrinjava, jeste situcija u kojoj se nalaze nezaposleni iznad 50 godina, koji su nakon decenija rada izgubili posao. Svaki peti čovek bez posla ušao je već u šestu deceniju, a prema istraživanju Centra za demokratiju, skoro 90 odsto njih više ni ne traži posao. Nisu ispunili uslove za penziju, a novi posao ne mogu da nađu. Neretko se dešava, da zbog ovakve situacije neki sa biroa za zapošljavanje odu direktno u penziju. Prethodne godine, zabeleženo je 7.793 ovakva slučaja.

U NSZ objašnjavaju da se ovo dešava, uglavnom, radnicima čije su firme pale pod stečaj ili likvidaciju, ili pak onima koji su dobili otkaze nakon što su postali tehnološki višak. Manjem broju je istekao ugovor o radu ili su otpušteni, uz objašnjenje da "nisu ostvarivali rezultate rada, odnosno nisu imali potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova".

Ovi radnici spadaju u najranjiviju grupu, jer su u svojim pedesetim godinama pokazali najmanju fleksibilnost u prilagođavanju novim uslovima rada i to baš zato što su pred penzijom, smatra Zoran Ristić, iz Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost". Oni su odavno završili svoje obrazovanje.

U Srbiji, inače, nije razvijen sistem kontinuiranog usavršavanja, pa su se zato poslodavci, uglavnom, prvo oslobađali ovih radnika. Tako su ti stariji radnici, umesto da budu produktivni, postajali socijalni slučajevi.

Osnovni prolem leži u sistemu, smatraju sindikalci. Država nikada nije ulagala u prekvalifikacije i dokvalifikacije, već samo u otpremnine. Zato se radnici nisu doškolovali za potrebne pozicije, već samo uzimali otpremnine koje je retko ko ulagao u neki novi biznis.

Ono što sada ne smemo zanemariti jeste i reforma obrazovnog sistema zato što skoro trećina nezaposlenih nema nikakvu kvalifiaciju – podsetio je Jovanović.

Prema izveštaju Evropske komisije o finansijskom učinku Srbije u 2011. godini, zabeležena je najveća nezaposlenost u istoriji države.