Referendum za NATO
Srbija treba da odluči na referendumu da li želi u NATO, kaže sekretar Alijanse. Da li je Srbiji mesto u NATO?
Novi generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen, kaže da građani Srbije treba da odluče da li žele u Alijansu, a da je za tu odluku najbolji – referendum. Proglašena vojna neutralnost Srbije nije prepreka jer su, po Rasmusenovoj oceni objavljenoj u kratkom intervjuu za "Blic" 14. decembra, mnoge neutralne države "značajno angažovane kao partneri NATO, kao na primer Austrija, Finska i druge".
Neutralnost Austrije i Finske je sasvim drugo pitanje – na primer, ko je i koliko para uzeo kao proviziju za vojne nabavke Slovenije, u svakom pogledu beznačajne u globalnoj NATO mreži – a tiče se pravila na tzv. slobodnom tržištu naoružanja i opreme.
Pa, dobro, ali šta s istorijskim pamćenjem Srbije? Pokušaji kraljevina, prvo Srbije, potom i Jugoslavije – ako sad zanemarimo kneza Lazara i potonjih petsto godina – da prave vojne saveze, neslavno su propadali. A onda, posle Drugog svetskog rata, za razliku od zemalja s one strane gvozdene zavese – od Poljske gore, do Bugarske dole – posleratna DF/FNR/SFRJ/SR Jugoslavija nikada nije bila član ni Severnoatlantskog ni Varšavskog ugovora, niti se za članstvo kandidovala. Umesto toga, potpisala je, kao osnivač, povelju Ujedinjenih nacija i, od kraja pedesetih godina, osnivala-učestvovala-gurala pokret nesvrstanih protiv primene sile u međunarodnim odnosima a u korist onog što se lepo zvalo "miroljubiva koegzistencija".
Posle petooktobarske revolucije, raskidajući s prošlošću, odustali smo i od toga.
Evro-i-naročito-atlantski entuzijasti bi da Srbiju vide kao članicu NATO pakta.
To možda nije hrđava ideja, naročito jer je pomenuti entuzijasti – na primer, Boris Tadić ranije, sad njegov naslednik u ministarstvu vojnom Dragan Šutanovac – (pre)prodaju uz "evropski paket" integracija. Ali, isti taj NATO je pedesetogodišnjicu postojanja obeležio baš nekako usred bombardovanja Jugoslavije, započetog kao po scenariju iz onog slavnog romana "Kvaka 22″, s parolom da će "Srbe vratiti u pećinski život". I sasvim nasuprot osnivačkom aktu same Alijanse.
Pa, ako gensek Rasmusen misli da je vreme za referendum, hajde prvo da izađemo iz pećina.
NATO/OTAN
Nort Atlantic Treaty Organization iliti Organisation du traite de l´Atlantique Nord osnovana je kao međunarodni vojni savez 4. aprila 1949, kao ugovor o zajedničkoj odbrani od spoljnog napada na članice ugovora. Uz manje-više nejasnu podršku Ujedinjenih nacija NATO je – od početka vođen vojnom silom i interesima SAD – vodio čitav niz "prljavih" ratova, da bi posle rušenja Berlinskog zida 1989. proglasio pobedu u "hladnom ratu" (1945-1989) i krenuo traženje novih neprijatelja. Bombardovanje Jugoslavije 1999. je bilo presedan o čijim posledicama se može samo trljati mozak.
Članice (28): Albanija, Belgija, Bugarska, Kanada, Hrvatska, Ćeška, Danska, Estonija, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Latva, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene američke države.
Čekaju na poziv/prijem: Makedonija, Gruzija, Ukrajina, Kipar, Crna Gora, Bosna i Hercegovina.
Srbija u NATO?
Da li Srbija treba da uđe u NATO? Da – zašto?, Ne – zašto?, Nešto treće – šta i zašto?
Vaše odgovore šaljite nam kao komentar na ovaj tekst.
