Reforma sudstva i 3.320.000 zaostalih parnica
DOKUMENT: Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013 - 2018.
Ministarstvo pravde i državne uprave objavilo je 14. juna na svom sajtu <a href=" http://www.drzavnauprava.gov.rs/sekcija/703/reforma.php
" target="_blank"> Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period 2013 – 2018.Ministarstvo je finaliziralo Nacrt Strategije nakon dvomesečne javne rasprave, na osnovu rezultata rada radne grupe i pristiglih komentara i sugestija.
Strategija predviđa pet ključnih načela i prioriteta za reformu pravosudnog sistema Srbije a to su nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet pravde, stručnost, odgovornost i efikasnost, dok su Akcionim planom precizirane i konkretne mere, aktivnosti, rokovi i institucije odgovorne za njihovo sprovođenje i izvori sredstava.
Jedna od strateških smernica u delu plana kojim se reguliše efikasnost predviđa usaglašavanje mreže sudova sa Briselskim sporazumom (Prvim sporazumom o glavnim principima normalizacije odnosa). Govori se i o potrebi (proceduralno inače veoma složene) promene Ustava radi obezbeđuvanja nezavisnosti sudstva. Reč je o rešenjima poput: isključenja Narodne skupštine iz procesa izbora predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca,članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, isključenja predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti iz članstva u ovim telima, itd.
Ovde donosimo nekoliko odlomaka Strategije u kojima se slika stanje u sudovima:
DOKUMENT: DOKUMENT: Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013 - 2018.
O 3.320.000 zaostalih predmeta
Kada je reč o starim predmetima, i na kraju 2012. godine broj zaostalih predmeta je na nivou prošlogodišnjeg. Za sudove opšte nadležnosti broj starih predmeta iznosi 3.32 miliona, a za sudove posebne nadležnosti 54.706 starih predmeta.
Ukupan broj zaostalih predmeta u sudovima opšte i posebne nadležnosti već nekoliko uzastopnih godina iznosi preko 3 miliona.
Neažurnost je u uzročno-posledičnoj vezi sa trajanjem sudskih postupaka, poštovanjem ljudskih prava učesnika u postupcima, brojem predstavki protiv Republike Srbije pred Evropskim savetom za ljudska prava, kao i ocenom rezultata rada sudija i javnih tužilaca. Uzimajući u obzir, broj nerešenih i broj starih predmeta, prilikom urgentnog i sistemskog rešavanja na nivou čitavog pravosuđa zavise, u dobroj meri, i rezultati reforme pomenutih, sa njime povezanih oblasti. U tom smislu, ovom Strategijom se kao prioritet utvrđuje rešavanje zaostalih predmeta po osnovu detaljno razrađenog programa zasnovanog na sledećim principima: Identifikacija i preraspodela zaostalih predmeta; Automatizacija upravljanja predmetima; Horizontalna realokacija sudija i osoblja uz poštovanje ustavnih garancija a uz adekvatnu stimulaciju; Preuzimanje značajnog broja sudskih predmeta od strane pravosudnih profesija: izvršitelja i javnih beležnika; Izmena materijalnih i procesnih zakona u cilju unapređenja efikasnosti i pravne sigurnosti.
O rešavanju predmeta u razumnim rokovima
Da bi pravda građanima bila dostupna, njihovo poverenje u pravosuđe raslo a broj predstavki protiv Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava ESLjP zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i broj zaostalih predmeta se smanjivao, mora se, što hitnije, sprovesti širok spektar mera koje će, već u kratkom vremenskom periodu koji pokriva ova Strategija, dati osetne rezultate na polju kraćeg trajanja sudskih postupaka. U tom smislu, pored temeljne analize faktora koji utiču na predugo trajanje sudskih postupaka, neophodno je sprovesti izmene normativnog i unaprediti institucionalni i budžetski okvir.
O 12.000 sudskog i tužilačkog osoblja
Početkom 2010. godine, u pravosuđu je bilo oko 12.000 zaposlenih (sudskog i tužilačkog osoblja). Efikasna upotreba ovih brojnih i raznovrsnih ljudskih resursa može da omogući da pravosuđe bude efikasno i da bolje koristi svoje resurse.
Broj mesta zaposlenih u pravosuđu u svakom sudu i javnom tužilaštvu se zasniva isključivo na broju sudija, odnosno javnih tužilaca, a ne na osnovu kriterijuma kao što su administrativne potreba pojedinačnog suda.
Analize rada sudova opšte i posebne nadležnosti za 2010. i 2011. godinu koje je uradio Vrhovni kasacioni sud, pokazuju da i dalje postoji nejednaka opterećenost sudova i sudija predmetima. To negativno utiče na ostvarivanje prava na pristup pravosuđu, naročito kada su u pitanju socijalno ugrožene kategorije stanovništva…
O 1000 sudija i javnih tužilaca koji nisu reizabrani 2009.
Složenosti trenutne situacije u pravosuđu doprinosi problem reintegrisanja u novu pravosudnu mrežu dobrog dela od ukupno 1000 sudija i javnih tužilaca koji nisu reizabrani 2009. godine, a koji su se nakon odluka Ustavnog suda, a potom i Visokog saveta sudstva-a i Državnog veća tužilaca-a 2012. godine, vratili….
Više na stranici Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013 – 2018.S
