"O projektu gasovoda Južni tok se redovno razgovara između relevantnih država članica i Komisije. Komisija je domaćin nekoliko sastanaka koji imaju za cilj pronalaženje rešenja za ovaj projekat koji bi bio u potpunosti u skladu sa zakonodavstvom EU. Sledeći sastanak, planiran za 9. 12, će se održati bez obzira na najave Rusije da zaustavi projekat.

Očigledno ova nova situacija će biti dodatni element o kome će se razgovarati na tom sastanku. Kada se menja energetski pejzaž u EU to je još jedan razlog za EU izgradi elastičnu energetsku uniju koja unapred sagledava klimatsku politiku. Jedan od prioriteta za energetsku uniju će biti sigurnost snabdevanja energijom."

The European Commission takes note of Gazprom’s decision to stop South Stream, European Commission STATEMENT – 2 December 2014

***

Ministri energije Italije, Austrije, Bugarske, Rumunije, Slovenije i Grčke, kao i ambasador Hrvatske pri EU, su se 9. decembra u razgovoru u sa evropskim komesarom za energiju Marošom Šefčovičem o posledicama odustajanja Rusije od izgradnje "Južnog toka" složili da je "Južni tok" trebalo uskladiti sa pravilima iz Trećeg ekonomskog paketa, dogovorili se da se okrenu drugim projektima, a kao jedan od bitnih alternativnih puteva za dotok gasa naveli "Južni koridor", koji bi od nalazišta u Kaspijskom moru trebalo da prođe kroz Azerbejdžan, Gruziju, Tursku, Grčku i Albaniju deonicom preko Jadrana do Italije, što zahteva i izgradnju. (IZvorište tog gasa je polje «Šah Deniz», koje može dati 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, šesti deo kapaciteta «Južnog toka" koji je bio projektovan na 63 milijarde kubika godišnje.) Ambasador Srbije u Briselu Duško Lopandić obavešten je o spremnosti evropskog komesara za energiju da sarađuje sa Srbijom.
Sa druge strane, vicekancelar Nemačke Zigmar Gabrijel je izjavio da se nada da pregovori o projekatu "Južni tok" mogu biti obnovljeni, pošto veruje da bi posebno za zemlje južne Evrope to bio veoma važan projekat.
Iz "Gasproma" je poručeno da je odluka o otkazivanju "Južnog toka" konačna, da ne postoji mogućnost revizije tog projekta i da Evropa, ako želi gas iz turskog gasovoda moraće, da izgradi potrebnu infrastrukturu za njegov transport do svojih potrošača, piše sajt RTS pod naslovom EU: "Južni koridor" umesto "Južnog toka"

Na
sajtu Evropske energetske komisije se pored Južnog koridora kao alternativa pominje istraživanje gasnih rezervi u istočnom delu Mediterana i u Crnom moru, unapređivanje dvosmernih interkonekcija «sever-jug» posebno između Bugarske i susednih zemalja, pa je pozdravljena zajednička izjava Grčke, Bugarske i Rumunije o «vertikalnom gasnom koridoru» od 3-5 milijardi kubnih metara godišnje, koji košta 24 miliona evra, a koji treba da poveže te zemlje.

Pod naslovom Дмитрий Медведев: Европейские партнёры могут подключиться к строительству газопровода в Турцию Ruska TV RT je na svom sajtu prenela izjavu premijera Rusije Dmitrija Anatoljeviča Medvedeva datu tokom intervjua s novinarima pet ruskih redakcija da se evropski partneri mogu priključiti zgradnji gasovoda kroz Tursku.

Bugaska želi čvorište na svojoj teritoriji

Bugaska agencija Novinite je prenela pisanje elektronskog izdanja buraskog lista Dnevnik da je bugarski premijer Bojko Borisov predložio, što su u sredu 10. decembra 2014. prihvatili ostali ministri, da bugarska vlada predloži Evropskoj Uniji da finansira izgradnju gasnog čvorišta (gas hub) u Varni na ulazu Južnog toka u Bugarsku, sa koga bi ruski gas išao u Evropu i da je zamenik premijera zadužen za apsorbciju fundova iz EU i ekonomsku politiku Tomislav Dončev zadužen da pošalje pismo potpredsedniku Evropske energetske komisije Marošu Šefkoviću.

Dopunjeno 11. 12.

Sada nekoliko reči o takvim velikim projektima kao što je "Južni tok", [cevovoda] ispod Crnog mora. Zahvalni smo našim turskim prijateljima zbog činjenice da je Turska, uprkos činjenici da u realizaciji ovog projekta nije bilo direktne prednosti za Tursku što su blagovremeno dali sve dozvole za izgradnju sistema cevovoda u isključivoj ekonomskoj zoni Turske.

Međutim, uzimajući u obzir stav Evropske komisije, koja nije pogodovala realizaciji ovog projekta, obzirom na to da smo tek nedavno stvarno dobili dozvolu od nadležnih organa u Holandiji, istina, pozitivnu odluku, ali s obzirom na činjenicu da i dalje nismo dobili dozvolu od Bugarske, verujemo da Rusija pod ovim uslovima ne može nastaviti ovaj projekat. Imajući u vidu da sada moramo da krenemo u izgradnji sistema gasovoda u Crnom moru, ne možemo početi izgradnju u moru dok nemamo dozvolu od Bugarske.

Da počnemo gradnju u moru, dođemo do bugarske obale i stop? To je smešno. Mislim da je svima jasno. Stoga ćemo biti primorani da preispitamo svoje učešće u ovom projektu.

Ali, zbog rastućih potreba Turske, mi smo spremni ne samo da proširimo "Plavi tok", kako je već rečeno, već i da gradimo drugi sistem gasovoda, kako bi se zadovoljile rastuće potrebe turske privrede, a ako se smatra prikladnim – da stvorimo na turskoj teritoriji na granici sa Grčkom dodatno gasno čvorište za potrošače u južnoj Evropi…

Pitanje: Vladimire Vladimiroviču, da li biste mogli da razjasnite malo vest o "Južnom toku" koja je zvučala iznenađujuće. Šta će, na kraju, biti sa ovim projektom? On je suspendovan? Koji su njegovi budući izgledi: on postaje bilateralni projekat Rusija – Turska? Koje su još mogućnosti?

VLADIMIR PUTIN: Prvo, s obzirom na "Južni tok". Verujemo da je stav Evropske komisije nije bio konstruktivan, u stvari, nije nešto čime je Komisija pomogla ovaj projekat. Mi vidimo ko je stvorio prepreke za njegovo sprovođenje. Ako Evropa ne želi da ga sprovede, pa, onda, onda on neće biti realizovan.

Mi ćemo preusmeriti naše energetske tokove u druge regione u svetu, uključujući I promociju i ubrzanu implementaciju projekata za tečni prirodni gas. Nastupaćemo na druga tržišta, a Evropa neće primiti ove količine, u svakom slučaju, iz Rusije. Verujemo da ovo nije ekonomski interes Evrope i da štetno za našu saradnju, ali takav je izbor naših evropskih prijatelja. Oni su, na kraju krajeva, kupci, to je njihov izbor. Ali, da sada ovaj poduhvat, kada još uvek nismo dobili Bugarsku dozvolu za ulaz u projekat u isključivoj ekonomskoj zoni Bugarske, na njenoj teritoriji – znate, to je smešno. Pa, mi smo sada uložili stotine miliona dolara u projekat koji prolazi ispod celog Crnog mora i treba stojimo ispred Bugarske granice, ili šta? Kako to naše kolege predpostavljaju? Dakle, nećemo ga sprovesti, iako je sve spremno da kompanija, koja je trebalo da ga izgradi, ovog ćasa, danas, juče, počne da radi.

Uzgred, moje bugarske kolege su mi uvek govorile da će "Južni tok", oni sami realizovati jer odgovara njihovom nacionalnom interesu. Eto, nažalost, to se nije dogodilo. Ako je Bugarska sprečena da se ponaša kao suverena država, onda barem neka zahteva novac od Evropske komisije, jer samo direktni budžetski prihodi iz tranzita iznose za Bugarsku najmanje 400 miliona evra godišnje.

Na kraju, to je takođe izbor naših partnera u Bugarskoj, izgleda da oni (Evropljani prema Buraskoj) nemaju nikakve obaveze. Ali to nije naš posao, to je stvar naših partnera…

Više:
Zajednička konferencija za novinare ruskog Predsednika Vladimira Putina sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, Ankara, 1. decembra 2014.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je posle razgovora sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim insistirao da gradnja 40 milijardi dolara vredanog gasovoda «Južni tok» ipak može da se nastavi, da pitanja koja se odnose na gasovod nisu nepremostiva, a Rusiju je optužio da izjavom o odustajanju od projekta ucenjuje članicu EU Bugarsku. Junker je osporavao Putinovu ocenu da su pravila o konkurenciji EU ubila projekat.

Bugarski premijer Bojko Borisov, koji smatra da "Južni tok može biti izgrađen u skladu s evropskim "trećim nergetskim paketom" i i koji se nada da će "tehnička pitanja" biti razrešea sa predstojećem sastanku ministara 9. decembra u Briselu, tvrdi da s ruske strane nije zvanično obavešten o obustavljanju projekta, prenela je agencija Rojters 4. decembra pod naslovom EU’s Juncker says South Stream pipeline can still be built

Ruska agencija Itar – Tas prenoseći tu izjavu citira ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka koji kaže da je odluka o odustajanju od Južnog toka konačna i da se ruska strana već bavi razradom gradnje gasovoda po drugoj maršruti.

Pod naslovom Миллер: "Газпром" меняет модель работы на рынке Евросоюза agencija RIA Novosti citira direktora Gasproma Alekseja Milera da je obdustajanje od gasovoda «Južni tok» korak ka promeni modela prodaje gasa na evropskom tržištu. Evropska unija će morati da kupuje gas na granici:
"Naša strategija se menja u odnosu na evropsko tržište, u principu, odluka da se zaustavi na "Južni tok" je početak kraja našeg modela na tržištu, kada smo fokusirani na isporuku krajnjem potrošaču na evropskom tržištu. Na pitanje da li to znači da će evropske zemlje morati da kupuju gas na granici između Turske i Grčke šef "Gasproma" je odgovorio: «Bez sumnje». On je takođe rekao da se izgradnjom «Severnog toka» i gasovoda preko turske teritorije uloga Ukrajine kao tranzitene zemlje gasa svodi na nulu, prenose RIA Novosti pod naslovom
Миллер: роль Украины как транзитера газа превратится в бессмыслицу…

Dopunjeno 6. decembra

Na sajtu predsednika Rusije se kratko saopštava da je Putin premijerom- Mađarske Viktorom Orbanom i Predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem 7. decembra 2014. razmotrio aktuelna pitanja međudržavne saradnje, a takođe o perspektivi dalje saradnje u energetskoj sferi u svetlu prekida realizacije projekta «Južni tok».

Ministar energetike Aleksandar Antić izjavio je 7. decembra da se govori o gasnoj interkonekciji sa Bugarskom, koji je deo koncepta gasnog prstena Energetske zajednice koji je promovisala Evropska komisija. Investicija potrebna za oko 180 kilometara tog gasovoda kapaciteta od oko 2 milijarde kubnih metara godišnje je procenjena na 100-120 miliona evra. Antić je pojasnio da izgradnja tog prstena nema veze sa snabdevanjem gasom preko Ukrajine i podvukao da taj projekat treba da obezbedi paraleleno snabdevanje gasom na neki od načina koji su trenutno u fazi projekta a koji se rade, a jedan od tih je gasovod TAP, zatim gasovod koji će obezbediti snabdevanje preko Grčke, a oni imaju konekciju sa Bugarskom. Prema njegovim rečima u 2015. godini će biti završena planska dokumentacija i zaokružen finansijski plan, da će Bugarima EU finansirati njihovu deonicu a da je Srbija u ozbiljnim pregovorima sa EK da postojić okvir od 14 miliona evra iz IPA fondova poveća i da je srpska vlada dobila čvrsta obećanja da može da računa na taj novac, odnosno, na veća sredstva…

Na sajtu predsednika Srbije pod naslovom Prеdsеdnik Nikolić razgovarao sa prеdsеdnikom Ruskе Fеdеracijе Vladimirom Putinom nešto kasnije 7. decembra o razgovoru prеdsеdnik Rеpublikе Srbijе Tomislava Nikolića sa prеdsеdnikom Ruskе Fеdеracijе Vladimirom Putinom saopšteno je sledeće:

Razgovor vođеn na inicijativu ruskog prеdsеdnika, protеkao jе u vеoma srdačnoj i prijatеljskoj atmosfеri i trajao jе prеko čеtrdеsеt minuta.

Prеdsеdnik Rеpublikе Srbijе Tomislav Nikolić izrazio jе privržеnost Srbijе prijatеljstvu sa Ruskom Fеdеracijom i istakao da prijatеlji jеdni drugе nikada nе kažnjavaju, a posеbno nе u pеriodu krizе.

Prеdsеdnik Putin jе dеtaljno izvеstio prеdsеdnika Nikolića oko gasovoda Južni tok, kao i oko gasovoda koji ćе ići prеko Turskе.

Prеdsеdnik Rеpublikе Srbijе Tomislav Nikolić jе objasnio svom sagovorniku kako bi sе obustavljanjе Južnog toka odrazilo na еnеrgеtsku stabilnost Srbijе i izrazio nadu da ta odluka ipak nijе konačna.

"Rеpеrkusijе takvе odlukе bilе bi dalеkosеžnе i nеgativno bi sе odrazilе na čitavu našu еkonomiju", podvukao jе prеdsеdnik Rеpublikе Srbijе.

On jе izvеstio prеdsеdnika Ruskе Fеdеracijе kojе količinе gasa su potrеbnе Srbiji i da bi bilo dobro uvеsti toling sistеm (verovatno se misli na automatski sistem plaćanja kakav se primenjuje na primer za korišćenje autoputeva, prim r.s.v.).

Dva prеdsеdnika su razgovarali i o drugim tеmama mеđu kojima jе i projеkat "Pеtrohеmija", a prеdsеdnik Nikolić jе zamolio da sе obеzbеdi snabdеvanjе gasom hеmijskе industrijе Srbijе po povoljnijim cеnama.

"Vеoma nam jе značajna podrška oko formiranja Ruskog invеsticionog fonda čija bi srеdstva bila namеnjеna poljoprivrеdnoj proizvodnji i farmacеutskog indrustriji orijеntisanoj ka ruskom tržištu", rеkao jе prеdsеdnik Nikolić.

"Radujе mе što jе robna razmеna značajno uvеćana u protеklom pеriodu", naglasio jе Putin i izrazio sprеmnost da prihvati incijativu prеdsеdnika Srbijе da sе proširi lista proizvoda koji sе izvozе bеz carinе u Rusku Fеdеraciju.

"Što sе tičе automobilskе industrijе načеlna saglsnost postoji i ta odluka ćе uskoro biti donеta" dodao jе prеdsеdnik Ruskе Fеdеracijе.

Putin sе zahvalio Tomislavu Nikoliću izrazivši duboku privržеnost svom sagovorniku kao ličnom prijatеlju i prеdsеdniku naroda koji nеobično voli.

Izvor: sajtu predsednika Srbije pod naslovom Prеdsеdnik Nikolić razgovarao sa prеdsеdnikom Ruskе Fеdеracijе Vladimirom Putinom 7. decembra

O projektu "Južni tok», kao i o unapređenju hemijskog kompleksa, poljoprivredno-prehrambene proizvodnje i trgovine Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić
razgovarao je 8. decembra telefonom sa predsednikom Vlade Ruske Federacije Dmitrijem Medvedevim koji je kao razlog za odluku o odustajanju od «Južnog toka naveo nedovoljnu saradnju zemalja Evropske Unije.

Za TV kanal "Rusija 24" stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov izjavio je 3. novembra da je Rusija spremna da razgovara sa Srbijom, Austrijom i Mađarskom o putevima izlaska iz situacije nastale zbog prekida realizacije projekta "Južni tok":

"Ranije sam već pomenuo da se od turskog "čvora" ( on kaže hab kod Istanbula) linije gasovoda mogu razvući na različite strane".

"Kada će taj čvor biti izgrađen na turskoj teritoriji, to ne može biti brzo, a videćemo do tada kakva će biti pozicija EU i kakva će biti pozicija zainteresovanih država", rekao je Čižov.

"Srbija, naravno, nije danas član EU, ali je Srbija, kao što se zna, podnela prijavu za stupanje u EU. Svi smo bili svedoci pritiska EU na Beograd i po političkim temama – uključujući pitanje priključenja antiruskim sankcijama i, možete biti sigurni, takođe po ekonomskim temama", rekao je Čižov.

Čizov je izrazio čuđenje što Rusija nije dobila zahvalnost od EU što je izašla u susret poziciji Unije u pitanju prekida projekta Južni tok.

"Možda je za širu javnost u Evropi to bilo neočekivano, ali za stručnjake koji rade u energetskom sektoru nije", kazao je on i dodao da je za iznenađenje mogao biti konkretan trenutak, ali "da se stvar kretala ka tome, moglo se prognozirati".

Za Bugarsku je Čižov rekao da se nije preporučila kao pouzdan projekat ne samo sa Južnim tokom i da zbog pozicije Bugarske nije bio realizovan projekat naftovoda "Burgas-Aleksandropolis" Prema Grčkoj), kao i opremanje nove atomske centrale "Belene".

Za Tursku, pak, kaže da je pouzdana i u stanju da donosi samostalne odluke.

"Turska se ponaša prilično samostalno (…) Ne treba zaboraviti da je Turska članica NATO-a i kandidat za članstvo u EU, ali ipak se tursko rukovodstvo ponaša prilično nezavisno, u svakom slučaju mnogo samostalnije, nego – avaj, vlada Bugarske".