Sifon
Kada se u kafani kaže: "Litru i sifon", kelner donosi litar beloga vina i sifon sode, što je sasvim dovoljno za potpuno uživanje uz dobar ručak. Dobar ručak podrazumeva obilnu, masnu i pikantnu hranu. A ona se zaliva špricerom. Pravi špricer pravi se tako što se u čašu uliju dve trećine hladnoga beloga vina i potom "razbiju" hladnom sodom iz sifona. Po pravilu, čaša se napuni i sa penom na čaši odmah pije. Pije se, u stvari, pena, pre nego što se slegne kao penušavo vino. Sve je to pitko, osvežavajuće i posebno lekovito. Ovako razblaženo vino ne gubi aromu i buke jer je soda-voda neutralna, bez mirisa i ukusa i ne utiče hemijski na vino ili bilo koje drugo piće uz koje se pije.
Sifon je čudesna sprava. Staklena boca debeloga zida, uskoga grla oblikovanog tako da se na njega montira sifon-ventil. Boce su obično zapremine pola litre, različito oblikovane, žute, plave, zelene, braon ili bezbojne. Na staklu je naziv firme ili vlasnika radionice. Pritiskom na ručicu oslobađa se pritisak iz boce koji potiskuje soda-vodu i kroz cevčicu ventila usmerava je u čašu. Pritisak od desetak atmosfera razbija vino i meša ga sa soda-vodom. Gledajući sifon, i ne pomišljamo šta se u njemu krije. Kolika snaga i kolika draž, kolika ušteda. Jer, užitak je veći ako se zna da se pri tom i štedi. Sifon nam čuva soda-vodu neograničeno dugo da ne izvetri, a u njegov debeli stakleni zid da se ne ugreje na stolu.
Glava sifona nekada je pravljena od olova. Lako je bilo izliti takav uređaj složen a lep, ukrašen ornamentima. Sada se sifonske glave prave od plastike.
Sifona ima velikih, srednjih i malih. Danas je posebna retkost "pikolo" sifon zapremine dvesta grama. Zamislite, kelner vam donese bokalčić beloga od dva deci i "pikolo". Kao što je za pušača zadovoljstvo da sam uvije cigaretu i polako puši, tako je za pravoga špriceraša pravo uživanje da sam pravi malo-pomalo pravoga, hladnoga špricera i sa penom ga pije. Treba znati sa sifonom. Mlaz soda-vode može poprskati nekoga za stolom. Zato treba biti pažljiv: lagano pritisnuti ručicu i podmetnuti čašu. A ako neko i bude isprskan, može jedino da se nasmije – to je samo soda-voda, bez boje, mirisa i ukusa.