Sinod Srpske pravoslavne crkve apelovao je u petak, 2. decembra na sve aktere da očuvaju mir i da ne dopuste da dođe do tragedije. SPC očekuje od vlasti da ne menja u hodu svoju političku taktiku bez uvažavanja stavova Srba i da ne žrtvuje njihove interese kako se kaže u saopštenju «himeri koja se zove status zemlje kandidata za članstvo u EU. Od Srba na barikadama da odluke ne donose mimo vlasti u Beogradu. Sinod opominje da je od jula do danas šesto pedeset osam povređenih srpskih civila i apeluje na KFOR odustane od nasilnog uklanjanja barikada.

U saopštenju koje je potpisao portparol Srpske pravoslavne crkve, episkop bački Irinej između ostalog se kaže:

PORUKA KFOR-u: «Predstavnicima KFOR-a poručujemo da Crkva od njih očekuje i traži da postupaju u duhu statusne neutralnosti i isključivo u službi očuvanja mira, odnosno da ne nastupaju kao "udarna pesnica" NATO-pakta ili pak onih moćnih država Zapada koje su priznale fantomsku "državu Kosovo" i zalažu se za njen "teritorijalni integritet", a na teritorijalni integritet Srbije, na međunarodni pravni poredak i na Rezoluciju Ujedinjenih nacija br. 1244 gledaju kao na lanjski sneg, nego da nastupaju u ime međunarodne zajednice.

Pritom napominjemo da pojam međunarodne zajednice nije tek sinonim ili eufemizam za Sjedinjene Države ili za Zapad uopšte nego da u nju spadaju, takođe, Rusija, Kina i sve one zemlje koje, uprkos pritiscima, nisu priznale nezavisnost samoproglašene "države Kosovo", a među njima su, nimalo slučajno, i najmnogoljudnije i veoma uticajne zemlje islamskog sveta.

Ujedno apelujemo na KFOR da odustane od nasilnog uklanjanja barikadâ u rejonu administrativnih prelaza, a pogotovu od primene sile prema civilnom srpskom stanovništvu. Napominjemo da je na barikadama ili u njihovoj blizini pre nekoliko dana ranjeno ili povređeno trideset ljudi (Dudin Krš), a zatim njih još stotinak, pa opet njih šezdeset (Jagnjenica), a od 26. jula do danas tužni bilans ranjenih i povređenih srpskih civila iznosi šesto pedeset osam lica…

PORUKA PREDSEDNIKU I VLADI: Predsedniku Srbije i Vladi Srbije poručujemo da Crkva od njih očekuje i traži da ne napuste srpski narod Stare Srbije – kako je glasio naziv za Kosovo i Metohiju svuda u Evropi vekovima, sve do vremena Josipa Broza Tita – radi himere koja se zove status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Jer, za odgovornu državnu vlast i političku elitu Srbije Srbija i srpski narod kao celina nemaju alternativu, a sve drugo, pa i idealizovana i mitologizovana Evropska unija, ima alternativu. Učlanjenje u Evropsku uniju jeste dobra želja i zamisao, opravdana geopolitičkim, ekonomskim i civilizacijskim razlozima, ali ako odricanje od Kosova i Metohije – neposredno ili "puzeće", svejedno – predstavlja cenu kojom se mora platiti članstvo u tom savezu, već pogođenom najdubljom krizom i ugroženom pretnjom raspada, onda treba otvoreno i časno odustati od kandidature i potražiti druge modele za budućnost u multipolarnom svetu koji već jeste realnost…

Smatramo da, kao što naša braća Srbi koji žive severno od reke Ibra ne treba da donose odluke bez uvažavanja legalne i demokratski izabrane centralne vlasti u Beogradu, isto tako ni ta vlast ne bi smela da odlučuje – ili da "u hodu" menja svoju političku taktiku – bez uvažavanja vitalnih potreba i stavova Srba severnog Kosova i čitavog područja Kosova i Metohije, za koje ovo pitanje nije pitanje partijsko-političkih kalkulacija nego, bukvalno, pitanje biti il’ ne biti. Smatramo dalje da vlasti Srbije i njen pregovarački tim ne smeju stavljati na nove probe poverenje kosovsko-metohijskih Srba, uključujući i one na barikadama: dovoljan pokazatelj njihovog poljuljanog poverenja jeste činjenica da desetine hiljada njih traže zaštitu i, štaviše, državljanstvo Rusije…