Uoči početka nove školske godine čini se da bi sve do sada sprovedene reforme možda najbolje bilo okačiti mačku o rep. U trenutku pisanja ovog teksta (utorak, 27. avgust, posle podne), još uvek nije poznato ime novog ministra prosvete, stari je u ostavci i drugi je dan polaganja "mature bez smisla". Upravo ta, u junu poništena, pa ovih dana ponovljena (iako se neće bodovati), mala matura, paradigma je za tezu da se čitav sistem obrazovanja koji je već gotovo deceniju i po u Srbiji nalazi u napetom procesu reforme, može zbog samo jednog neispravnog šrafa srušiti kao kula od karata, maltene svakog trenutka.

Za polaganje male mature bilo je prijavljeno 1113 učenika, ali je u ponedeljak, 26. avgusta na test iz maternjeg jezika, izašlo samo njih 499, prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sličan broj očekuje se i u utorak na testu iz matematike.

Osmaci kojima su zaključene sve ocene, a nisu izašli na završni ispit, neće dobiti diplomu o osnovnom školovanju i neće moći da se upišu u srednju školu. "Naše procene govorile su da, zajedno sa polaznicima projekta "Druga šansa", oko 1500 kandidata treba da polaže u avgustu. Na kraju se, međutim, prijavilo njih 1113″, rekao je pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić: "Izašla su i deca iz Republike Srpske, koja da bi upisala srednje škole u Srbiji moraju da polože završni ispit."

Testiranje je čista formalnost, jer deca unapred znaju da im se bodovi neće računati pri rangiranju za srednje škole. Zbog krađe maturskih testova u junu i upisa samo na osnovu uspeha iz škole, isti model biće primenjen i za osmake koji nisu bili u prilici da polažu u prvom krugu.

Takva matura nema nikakvog smisla, a kada saberemo sve posledice toga što nije održana na regularan način, učenik u obrazovnom sistemu Srbije najsličniji je izgubljenoj razelektrisanoj čestici u nepreglednom haosu. Dugo su u stručnoj javnosti vođene rasprave o tome da li u centru reforme obrazovanja treba da se nađe učenik ili nastavnik. Od juna i svega što se desilo sa malom maturom, ta rasprava je obesmišljena: u centru reforme nisu ni učenik ni nastavnik ni škola, već jedino interesi političke klase.

Upisivanje đaka u srednje škole samo na osnovu uspeha u osnovnoj školi doveo je do toga da su gimnazije, ekonomske, medicinske i druge popularne škole prepunjene i da moraju da otvaraju nova odeljenja, dok su mašinske, hemijske, tekstilne, kožarske i druge srednje stručne škole ostale poluprazne. U oko 130 njih gase se po najmanje dva odeljenja, a najmanje 50 škola je pred zatvaranjem.

"Niko ne upisuje smerove za stolara, keramičara, pekara, kožara, teksitilca i ovim školama preti gašenje. Tu su i zidar, tesar, obućar, krznar, termotehničar, mehaničar za rashladne uređaje i niz drugih zanimanja koja su neophodna za rad i funkcionisanje jedne države. Postavlja se pitanje da li ćemo mi ove majstore uvoziti iz inostranstva", kažu u Forumu stručnih srednjih škola.

Imajući u vidu da je za formiranje jednog odeljenja potrebno najmanje 15 učenika, u srednjim školama koje obrazuju ove profile postavlja se pitanje da li će uopšte moći formiraju i jedno odeljenje. I što je još važnije – šta će biti sa đacima koji su ih upisali. Ovih dana u prilici smo da po dnevnoj štampi čitamo svedočanstva roditelja čija deca ni nedelju dana pred početak školske godine još uvek ne znaju hoće li se upisati na smer koji su želeli, ili će biti prebačena na neki drugi na kom ima dovoljnog broja učenika za formiranje odeljenja. Postoji i treća opcija – da deci budu vraćena dokumenta, pa da se sama prebace u drugu školu ili smer. Međutim, nema zvanične odluke o tome koje su im od ovih mogućnosti zaista na raspolaganju.

Sa gašenjem odeljenja i mogućim zatvaranjem pkola, otvara se još jedan problem: oko 700 nastavnika iz ovih škola koji bi zbog malog fonda časova mogli da ostanu bez posla.

Preliminarni sindikalni podaci kažu da će oko 230 učitelja i nastavnika ostati bez ijednog časa i to najviše u stručnim školama. Skoro polovina ih je u Beogradu. U celoj Srbiji biće 145 odeljenja manje, od čega u Nišu 16, Kragujevcu 14 i u Kraljevu 12.

Deo časova izgubilo je 150 prosvetnih radnika u Rasinskom okrugu. Za njih u Školskoj upravi traže rešenje. Prema prvim podacima Školske uprave u Zaječaru, u osnovnim i srednjim školama u Borskom i Zaječarskom okrugu 339 nastavnika i profesora nema dovoljan fond časova. Oni ispunjavaju normu od pet do 95 odsto, dok deset prosvetnih radnika nema nijedan čas. Oni će najverovatnije naredne školske godine primati punu platu, bez ijednog časa u učionici. Prema rečima načelnika Školske uprave Dragoslava Marića, analiza je urađena na osnovu prvog preseka koji su sačinili direktori škola, a tačan broj znaće se 15. septembra, kada će biti potvrđen status i pojedinim odeljenjima koja imaju manje od 15 učenika.

Za promenu u odnosu na ranije godine, sindikati prosvetara ne prete štrajkom pred početak školske godine. Nova školska godina počeće na vreme, jer je Sindikat radnika u prosveti Srbije odustao od najavljenog generalnog štrajka, koji je bio zakazan za 2. septembar.

Smena ministara prosvete i finansija Žarka Obradovića i Mlađana Dinkića praktično je primorala ovaj sindikat da odustane od protesta, jer u ovom trenutku nemaju s kim da pregovaraju o korekciji koeficijenata u obrazovanju, što je bio osnovni štrajkački zahtev.

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković izjavio je polovinom avgusta da će taj sindikat "verovatno doneti odluku o odlaganju štrajka, jer nemaju načina da ga sprovedu", te da će sačekati formiranje nove vlade i odrediti novi termin za protest, ako ne uspeju da se dogovore sa Obradovićevim i Dinkićevim naslednicima. Čak i ako nova vlada bude formirana do 26. avgusta, to neće uticati na eventualni obrt, jer štrajk mora biti najavljen 15 dana ranije.

Podsetimo, SRPS je krajem maja doneo odluku da stupi u sedmodnevnu potpunu obustavu rada od 2. septembra, ukoliko vlada ne pristane na izmenu koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenima u obrazovanju. Taj sindikat traži da odnos između najniže i najviše zarade u prosveti bude jedan prema tri, dok je sada jedan prema dva.

Za sve ovo vreme, Ministarstvo prosvete je praktično obezglavljno. Doskorašnji ministar prosvete Žarko Obradović jedan je od prvih koji su podneli ostavku nakon najava o rekonstrukciji Vlade Srbije. Međutim, Obradović to nije učinio u junu, kada je radnica štamparije Službenog glasnika iznela i praktično pustila u promet testove za malu maturu, nego tek 9. avgusta kada je već bilo jasno da će biti smenjen. Rekli bismo: događa se, ministri podnose ostavke iz ovih ili onih razloga, ali ostaju na dužnosti do izbora naslednika. To je nekako običaj i nekako je u skladu sa profesionalnim duhom i dobrim manirima. Ministar prosvete Žarko Obradović, međutim, odlučio je da odmah po podnošenju ostavke ode na godišnji odmor i poručio da više neće prisustvovati sednicama Vlade.

Ime budućeg ministra u suštini nije ni bitno, mnogo je važnije da to bude neko ko ima jasan program i plan. Nažalost, ovog puta nam ne treba plan reforme obrazovanja, nego plan saniranja štete. Istine radi, nije reč samo o šteti koja ostala iza Obradovića, nego i u prethodnoj deceniji kada su pokušaji reforme obrazovanja i postavljanje sistema na zdrave temelje umeli često da liče na sumanute eksperimente na živim bićima. Obrazovni sistem, učenici, nastavnici, nastavni programi, planovi i ciljevi, možda su najveća žrtva tranzicije. Obrazovanje je veoma zgodna tema za prigodne govore i prazna obećanja. Dovoljno je pogledati izdvajanja iz budžeta godinama unazad, pa samo na osnovu toga zaključiti kako se ono kotira u ovdašnjem političkom i društvenom sistemu. Ovih dana svi smo svedoci licitacija sa imenima novih ministara. Među svim trenutno slobodnim mestima, najređe se pominje mesto ministra prosvete.