Država i Srpska napredna stranka oličene u liku Ace Srbina uputile su poruku Urbi et Orbi, gradu i svetu, da su jači od opozicije, a do takvog zaključka u ovoj fazi političkih komešanja u Srbiji, moglo se doći i bez skupe mobilizacije svih raspoloživih resursa.

Pokazali su da vladaju infrastrukturom, da su dobro organizovani i da me nije sramota to da kažem (kao što njih nije jer stalno to traže) da znaju šta je to red, rad i disciplina, jedan od omiljenih slogana u Hitlerovom propagandnom aparatu na kojima je građen nacizam.

Partijska i državna kasa širom je otvorena, a verovatno su se i sponzori isticali, pa se zbilja veliki broj ljudi okupio u Beogradu i u tom smislu skup je uspeo, bio je neponovljiv… Kao što neko reče: Neka probaju to da ponove svakog petka.

Jer, nije tu bilo spontanosti, pristalice su pokazale disciplinu, održan je red, a vredno su radili odbori diljem Srbije i šire. Broj ljudi bi se osipao svakog narednog petka jer ljudima bi bilo teško objasniti šta je svrha okupljanja, kad su već, jel’ te najjači, pa bi opao entuzijazam za ovu vrstu sleta koji, između ostalog, ima vrlo jasan cilj: učvršćivanje kulta ličnosti.

Već za vikend ovaj skup je slabo ko pominjao, jer, suštinski, i nije imao neku upotrebnu vrednost, a u nadolazeći petak malo ko će se sećati i da je održan.

To je, međutim, bila poruka i međunarodnoj zajednici: Vučić je nesporni uživalac narodne podrške, ako se neko zapitao da li snage opozicije i opoziciono raspoloženih građana koji se okupljaju svake nedelje, mogu da ugroze Vučićevu poziciju.

To je njemu važno zbog predstojeće intenzivne diplomatske aktivnosti (Rusija, Kina i sastanak u Berlinu) i misli da mu je ovaj miting neka vrsta blanko ovlašćenja kojim obeshrabruje partnere da čuju opoziciju a kamoli da je podrže u nekim njenim zahtevima.