NAPETOST SPLASNULA, DOLAR SKOČIO: Kapitol, zgrada americkog Kongresa u Vašingtonu; Foto: Tanjug
Slatka jeza nad tuđim nevoljama
Poslednja vest: Postignut dogovor
1. avgust
Gotovo u poslednjem trenutku, američki predsednik Barak Obama i predstavnici Kongresa postigli su u nedelju (31. jula) uveče dogovor o povećanju gornje granice državnog zaduživanja i o smanjenju potrošnje.
"Želim da objavim da su lideri obe partije u oba doma Kongresa postigli sporazum o povećanju granice zaduživanja, čime je izbegnut problem koji bi mogao da ima razarajući efekat po našu ekonomiju", izjavio je Obama.
Odmah posle ove Obamine objave dolar na berzi u Tokiju skočio je za 78 jena.
31. jul
Predstavnički dom američkog Kongresa, u kome republikanci imaju
većinu, sa 246 glasova za i 173 glasova protiv odbacio je na
preliminarnom glasanju predlog lidera demokratske većine u Senatu
Harija Rida za izbegavanje dužničke krize u SAD. Pre toga je Senat, u
kome demokrate imaju većinu, sa 59 glasova za i 41 protiv odbacio
predlog republikanskog senatora Džona Bonera, za podizanje limita
zaduženja.
Dva doma američkog Kongresa tako su se našla u pat poziciji i dve
strane vode pregovore u koje je uključen i predsednik Barak Obama.
Demokrate i republikanci su u nedelji saopštili da postoje šanse za
kompromis. Rok za podizanje limita zaduženja je 2. avgust.
Nervoza oko isteka roka za povećanje gornje granice zaduživanje SAD zahvatila je Volstrit i oborila akcije industrijskih kompanija sa liste Dau Džons za gotovo 200 poena. Kako Vašington ne pokazuje znake da će naći rešenje, finansijski analitičari kažu da su ulagači na berzama sve zabrinutiji. Akcije padaju četiri uzastopna dana, a pad je svakog dana sve veći, saopšteno je u petak.
Previranja na tržištima pokazuju da uveliko počinju da se pokazuju posledice političke bitke između vlade predsednika Baraka Obame i republikanaca oko podizanja granice zaduženosti SAD. Ostalo je samo tri dana da državna blagajna poveća granicu zaduživanja ili da se suoči sa neispunjenjem obaveze plaćanja dospelih dugova, kome nema presedana i koje bi zadalo nepredvidive udare ekonomiji.
Analitičari kažu da će nervoza na tržištima samo rasti. Mada niko ne paniči, finansijski profesionalci koji rukuju svakodnevnim ulaganjima Amerikanaca – penzijskim i univerzitetskim fondovima i drugim instrumentima – kažu da zabrinutost njihovih klijenata jača iz dana u dan.
Najveći priitisak, javno barem, ide od sedam vodećih američkih komercijalnih banaka koji su najveći posednici američkih državnih obveznica. Trezveni analitičari ukazuju da će oni jedini moći da ujedine dva pola američke politike – konzervaticce i demokrate, odnosno kongres i senat.
Amerika neće bankrotiti 2. avgusta, ali će način saniranja amričkih dugova bitno opredeliti naredne izbore, pa i spoljnu politiku velike sile. Obama izglega kao gubitnik.
U Vašingtonu, republikanci ne odustaju od zahteva za dubokim rezovima u državnim izdacima u zamenu za svoje glasove za podizanje granice zaduženosti. Pod snažim uticajem pokreta "Čajanke" koji zagovara malu vladu i male poreze, republikanci ne pristaju na plan predsednika Baraka Obame za uravnoteženim pristupom smanjenju deficita koji uključuje manje državne troškove uz povećanje poreza.
Obama želi da se sadašnja granica do koje država može da se zaduži – koja je zakonom postavljena na 14.300 milijardi dolara – podigne za najmanje još 2.400 milijardu dolara. To bi bi bilo dovoljno da zadovolji potrebe trezora do 2013. godine, odnosno posle sledećih izbora.
U Srbiji se, inače, zbog lošeg prevoda, mešaju milijarde i bilioni. Amerikacima je bilion milijarda, a nama se čini da je to – ništa, tako da se stvari preuveličavaju i izazivaju slatku jezu da će Amerika i Engleska biti zemlja proleterska. Možda jednog dana, ali teško da će to biti 2. avgusta ove godine.
