Upozorenјe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
„Slučaj Poreske uprave“
Poverenik ukazuje na veoma lošu, krajnje zabrinjavajuću ocenu ukupnog odnosa prema podacima poreskih obveznika i na to da kao država hronično, već godinama imamo potpuno neadekvatan, neodgovoran odnos prema pravu građana na zaštitu podataka o ličnosti.
Povod: Zbog objavljivanja njenih ličnih podataka iz poreske prijave Milica Bisić, državna sekretarka u vreme kada je ministar finansija bio Lazar Krstić, pre dve nedelje se žalila povereniku, koji je 1. novembra pokrenuo istragu, nakon čega je v.d direktora Poreske uprave Marko Marinković 6. novembra optužio nju i Nikolu Ćosovića, Ivana Posaveca, savetnike bivšeg ministra Krstića da su izneli poverljivih podataka iz Poreske uprave, a ona je pokrenuo istragu, nakon čega je energično negirala da s tim ima ikakve veze i najavila tužbu za klevetu protiv v. d. direktora PU Marinkovića
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom povećanog interesovanja javnosti za događanja u Poreskoj upravi (PU) saopštava da je postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) pokrenuo još pre osam dana.
Neposredan povod za pokretanje postupka bila je individualna prijava zbog pojavlјivanja u medijima podataka iz poreske prijave, dakle podataka po zakonu dostupnim samo ovlašćenim licima PU. Međutim, u toku postupka nadzora radnici PU su ovlašćenim licima Poverenika dali i informacije koje mogu biti relevantne za veoma lošu, krajnje zabrinjavajuću ocenu ukupnog odnosa prema podacima poreskih obveznika.
Ovlašćena lica Poverenika su informisana da su te informacije, iako je PU propustila da o njima ranije obavesti Poverenika, dostavlјene i tužilaštvu i MUP-u.
Ostavlјajući po strani, bar ovom prilikom, pitanje da li je dobro što su informacije koje tek treba da budu predmet provere tužilaštva i MUP-a javno objavlјene, odnosno zašto eventualno javnost o njima nije obaveštena pre pokretanja postupka od strane Poverenika, poverenik smatra da je neophodno da nadležni organi (tužilaštvo i MUP) u najkraćem mogućem roku provere sve relevantne činjenice kako u vezi sa sumnjom u pogledu prava pojedinačnog podnosioca prijave tako, pogotovo, i u vezi sa eventualnim nedopuštenim masovnim prodorom u zbirke podataka o ličnosti poreskih obveznika, i o tome obaveste javnost.
Poverenik će u okviru svojih nadležnosti, u najkraćem roku preduzeti mere u okviru svojih ovlašćenja, o čemu će, kao i uvek, javnost biti obaveštena.
S tim u vezi, poverenik Rodolјub Šabić je izjavio i sledeće:
"Kako god bilo, konkretan slučaj je samo još jedna u nizu potvrda onog na šta sam kao poverenik više puta upozoravao. Reč je o tome da kao država hronično, već godinama imamo potpuno neadekvatan, neodgovoran odnos prema pravu građana na zaštitu podataka o ličnosti.
Nedopustivo je da država nema prave odgovore na pitanja ko, kada, zašto i kako ima pravo da se bavi obradom podataka o ličnosti. Osnov za to, u bilo kojim okolnostima, mogu i treba da budu jasna i precizna zakonom utvrđena rešenja, a ne manje ili više (ne)formalni nalozi ovog ili onog ministra ili državnog sekretara, a iza svakog pristupa bazama ličnih podataka građana mora postojati "neizbrizisivi trag" koji omogućava da se u svakom trenutku proveri smisao, svrha, a pre svega zakonitost pristupa podacima. U tom kontekstu deluje gotovo groteksno i sama sumnja da je moguće da se, bez zakonom definisanog osnova, svrhe i obima preuzimaju čak i kompletne baze podataka.
Nije slučajno što smo svakodnevno suočeni sa skandalima vezanim za prodore u privatnost, odnosno nezakonitu obradu ličnih podataka (praćenje, prisluškivanje i lociranje, krađa identiteta, uspostavlјanje nezakonitih zbirki podataka…).
Zato, i ovom prilikom, još jednom upozoravam da je neophodna korenita promena odnosa prema zaštiti podataka o ličnosti. Ako i dalјe izostane osmišlјen, strateški pristup problemima u ovoj oblasti, ti problemi će se kontinuirano i sve brže umnožavati, sa krajnje negativnim posledicama koje u nekim slučajevima mogu biti i doslovno neotklonjive."
MEDIJI: Predistorija "Slučaja Poreske uprave"
Marko Marinković sumnjiči Milicu Bisić državnu sekretarku u vreme kada je ministar bio Lazar Krstić, Nikolu Ćosovića, Ivana Posaveca, nekadašnjeg Krstićevog savetnika…
Marko Marinković, zamenik direktora Poreske uprave, izjavio je (6. novembra) da postoji osnovana sumnja da su operativni podaci MUP-a, kao i svih poreskih obveznika u Srbiji, uključujući i podatke o građanima i firmama izneti iz Poreske uprave.
Kako je istakao sumnja se da su izneseni i u inostranstvo.
Marinković je, na konferenciji za medije održanoj u Poreskoj upravi, rekao da se za ovo delo sumnjiče poreski stručnjak Milica Bisić, nekadašnja državna sekretarka Ministarstva finansija dok je ministar bio Lazar Krstić, Nikola Ćorsović, Ivan Posavec, nekadašnji Krstićev savetnik, i još nekoliko "praktikanata".
"Zaključili smo da je bilo neovlašćenog pristupa računarima i osnovano sumnjamo da je izvršeno krivično delo protiv države – davanje podataka drugim licima", rekao je Marinković.
Oni su, po ovlašćenju koji im je dao tadašnji ministar Lazar Krstić, mogli slobodno da ulaze u Poresku upravu kao radna grupa. "Njima je po nalogu Nikole Ćorsovića, bivšeg Krstićevog državnog sekretara, dato više baza podataka i baza MUP-a, koje su označene kao strogo poverljive. Tu se nalaze svi podaci i o vozilima i o građanima", objasnio je Marinković.
Prema zakonu, rekao je Marinković, spisi sa oznakom strogo poverljivo ili državna tajna ne smeju da se iznose iz Poreske uprave, a ni pristup takvim podacima ne mogu da imaju osobe bez posebnog odobrenja, jer se to, u suprotnom, smatra krivičnim delom. Posavec je, naveo je Marinković, sedeo u Poreskoj upravi, a formirao je i rukovodio neformalnom grupom ljudi koji nisu nikome predstavljani. Baze podataka koje su dostavljene ovoj grupi, odnosno Ivanu Posavecu, jesu podaci iz registra poreskih obveznika, veza između PIB-a, preduzetničke radnje i jedinstvenog matičnog broja vlasnika, podaci o poreskim obveznicima sa istorijom statusa PIB-a, podaci o delatnostima poreskih obveznika. Podaci registra poreskih obveznika koji su predati Posavecu i poslati na mejl su podaci o dužnicima, podaci o uplatama u 2013, broj obveznika pravnih lica i preduzetnika po opštinama, podaci o uplatama obveznika sa teritorije Zaječara (interesantan zbog "Južnog toka"), podaci o zaduženjim vlasnika igraonica i stomatologa u 2013, uplate u istoj godini po računima, teritorijama i danima. Na mejlu se našao i spisak 250 najvećih platiša.
On je naveo da podaci svih građana Srbije, posle ovog incidenta, mogu da budu objavljeni bilo kada i da Poreska uprava za to ne može da snosi odgovornost.
Marinković je dodao da je Posavec na tri di-vi-dija izneo podatke, držao ih kod sebe, a u nekom trenutku je boravio i u inostranstvu, dok su podaci još bili kod njega. "Takve stvari se narodski rečeno nazivaju špijunažom", smatra Marinković.
Prema njegovim rečima, Poreska uprava dalje nije nadležna za taj slučaj, jer su podaci prosleđeni tužilaštvu i policiji.
Iz Poreske uprave ukradeni podaci građana i MUP-a, Politika 7. novembra
Milica Bisić najavlila tužbu za klevetu protiv v. d. direktora Poreske upave Marka Marinkovića, a dve nedelje pre toga tražila zaštitu od poverenika zbog toga što su podaci o njenoj ličnoj poreskoj prijavi pojavili u jednom listu.
Šokirana sam lažima koje je izneo v. d. direktora Poreske uprave. Van svakog zdravog razuma su optužbe – rekla je Bisić
Šokirana sam lažima koje je izneo v. d. direktora Poreske uprave Marko Marinković protiv mene. Van svakog zdravog razuma su optužbe koje je naveo i zbog toga ću ga tužiti za klevetu – rekla je u petak za "Novosti" Milica Bisić. – Baza podataka je vrlo složen sistem i, čak i da sam htela, ne bih mogla da je "iznesem" iz PU. Postavlja se i pitanje šta će meni takva baza podataka. Svi poslovi koje sam obavljala nikada nisu bili vezani za neko konkretno fizičko lice. Radila sam na unapređenju administrativnog procesa.
Bisićeva tvrdi da je odlazila u Poresku upravu, jer je radila na prevođenju papirnih poreskih prijava na elektronske.
– To je bio moj zadatak, kao savetnika ministra finansija, koji mi je poverio lično Lazar Krstić – objasnila je Bisićeva. – U celoj ovoj priči, jedino je tačno da sam išla u PU, a sve ostalo je laž. Nisam imala ID karticu u Poreskoj upravi, jer nisam kod njih bila angažovana. Optužbe na moj račun i račun mojih kolega koje je izneo Marinković, govore o njegovom elementarnom neznanju i neshvatanju problematike kojom se ova ustanova bavi. Posavec je bio zadužen za ročnost i strukturu duga, a Ćorsović je bio državni sekretar i šef direktoru Poreske uprave?!
Bisićeva tvrdi da su se i ranije pojavljivale priče protiv nje, ali da je pre dve nedelje u jednom listu objavljena njena pojedinačna poreska prijava, zbog koje je poslala prijave na više adresa.
Neko iz Poreske je to dostavio medijima i kada sam to videla, morala sam da reagujem – navela je naša sagovornica.
– Poslala sam dopise povereniku, gospodinu Marinkoviću, unutrašnjoj kontroli PU, a podnela sam i krivičnu prijavu protiv N.N. lica i urednika novina u kojima je ta informacija objavljena, suprotno Zakonu o poreskom postupku. Nek Marinković objavi i objasni kako je moguće da iz PU izađu takvi podaci.
Milica Bisić, za "Novosti": Tužiću Marinkovića za klevetu!, Novosti, 7. novembar 2014.
Milica Bisić traži javno izvinjenje, sajt RTS-a je u nedelju 9. novembra preneo delove intervjua Milice Bisić agenciji FONET :
«Nikada nisam bila u prilici, niti sam tražila, niti sam dobila, niti mi je trebao bilo koji podatak iz Poreske uprave koji bi se mogao smatrati službenom tajnom…
Dakle, optužbe protiv mene iznete na konferenciji za štampu v. d. direktora Poreske uprave potpuno su neosnovane", naglasila je Milica Bisić, naglasivši da je stvar otišla toliko daleko da više nije dovoljno da prestanu sve optužbe protiv nje za navodnu špijunažu i izdaju, već da ona sada želi javnu satisfakciju:
«Ja želim izvinjenje od nekoga ko je zadužen, bilo da je to sam v. d. direktora Poreske uprave Marko Marinković ili neko ko je njemu nadležan, jer je to zaista nedopustivo".
Ne mogu da dozvolim da to bude samo jedna od vesti, a posle nedelju dana se pojavi nešto drugo, a vi ostanete na naslovnim stranama kao kradljivac baze podataka Poreske uprave…
Ja sam preduzela sve ono što je u mojoj moći kao pojedinca i što mi daje pravni sistem. O tome sam obavestila ministra finansija i v. d. direktora Poreske uprave i zatražila da unutrašnja kontrola Poreske uprave proveri kako je to moguće.
Naglasila je da je podnela dve krivične prijave, protiv NN lica u Poreskoj upravi, ali i urednika lista u kojem je objavljena njena lična poreska prijava.
"Uputila sam i predstavku povereniku za zaštitu podataka o ličnosti da, u okviru svojih nadležnosti, preduzme korake i ispita situaciju…
Kad sklonim svoj lični nivo, potpuno je, međutim, neverovatno i nedopustivo da najviši rukovodilac jedne od najvažnijih državnih ustanova, kao što je Poreska uprava, na konferenciji za novinare iznosi optužbe za špijunažu i veleizdaju, a da je sam rekao da je u avgustu sve to predao istražnim organima….
Upitana na kojim poslovima je bila angažovana u Poreskoj upravi i po čijem ovlašćenju, odgovorila je da je radila po ovlašćenju ministra finansija, kao i da je, kao savetnik za poreska pitanja, u Ministarstvu finansija bila angažovana na izmenama poreskih zakona zbog čega je potrebno analizirati podatke:
"Ministarstvo finansija, a ne ja lično, od Poreske uprave je dobijalo podatke o poreskim prihodima po pojedinim kategorijama. Svi ti podaci su javni i objavljivani su na sajtu Ministarstva finansija…
Istakla je da u tom poslu nije dobijala, niti su joj trebali, pojedinačni poreski podaci koji se, po Zakonu o poreskom postupku, smatraju službenom tajnom.
"Drugi deo mog angažmana je bio vezan isključivo za administraciju, a to je prelazak poreskih prijava u elektronsku formu. To je bio jedan od osnovnih zadataka u modernizaciji Poreske uprave", rekla je Milica Bisić.
"To je značilo da postojeće zakone koji definišu papirne obrasce treba da transponujemo u elektronske obrasce. Znači, meni za taj posao nisu bili potrebni čak ni podaci o prihodima", rekla je.
Posle odlaska direktora Poreske uprave Aleksandra Miljkovića, koji je u avgustu podneo ostavku, Milica Bisić kaže da više nije bila angažovana u Poreskoj upravi.
Upitana ko je taj ko ima pristup pojedinačnim poreskim podacima, odgovorila je da takve podatke imaju inspektori koji obavljaju kontrolu, ali da je to uvek u okviru postupka, kao i da je nedopustivo da se ti podaci iznose u javnost.
"Nedopustivo je da vas za iznošenje pojedinačnih podataka u javnost optuže na konferenciji za novinare i da sada treba da se branim od nečega što je potpuno neonosvano", napomenula je Milica Bisić, koja ne strahuje ni od kakve istrage, već očekuje da nadležni ispitaju čitavu stvar, a da je iz Tužilaštva nisu kontaktirali, ali da očekuje da se to desi u vezi sa dve krivične prijave koje je podnela zbog objavljivanja njenih poreskih podataka u javnosti.
Milica Bisić traži javno izvinjenje, sajt RTS, 9. novembra
***
Milica Bisić je redovni profesor Javnih finansija i Fiskalne politike na FEFA. Diplomirala je i doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a magistrirala na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu predavala je Teoriju cena i Institucionalnu ekonomiju.
Bila je, između ostalog, direktor korporativnih poslova u Filip Moris Beograd, direktor Poreske uprave Republike Srpske i zamenik ministra finansija Republike Srbije.
Za svoj rad i rezultate u suzbijanju poreske utaje i korupcije tokom rukovođenja Poreskom upravom Republike Srpske Transparensi internešenel (Transparency International) dodelilio joj je svoje najveće priznanje – nagradu za integritet.
Direktor je korporativnih poslova u KPMG Beograd, član je Srpskog fiskalnog društva ogranaka Međunarodne fiskalne asocijacije (International Fiscal Association – IFA) i stalni je saradnik Centra za liberalno demokratske studije.
Koautor je jednog udžbenika i dve knjige, a objavila je i preko 40 članaka i studija prvenstveno iz mikroekonomije, institucionalne ekonomije, poreske politike i tranzicije.
Izabrani akademski radovi:
Teorija cena, koautor, Ekonomski fakultet, Beograd
Bisić, M., Đulić, K., Kuzman, T. (2012), "Scorecard Use in the Assessment of Corporate Governance Practice in Leading Companies in Serbia", 10th International Conference: Developments in Economic Theory and Policy, Bilbao, Spain, M31, 3 boda
Poreski sistem u Republici Srpskoj, koautor, Savez računovođa i revizora, Banja Luka
Izbor tehnike i relevantnost koncepta supstitabilnosti, Ekonomska misao
Država u tranziciji, Ekonomska misao, jul-decembar
Politike javnih finansija, u B. Begović i ostali, Četiri godine tranzicije u Srbiji, CLDS, Beograd
Co integration and aggregate import demand model, Ekonomska misao
Mikroekonomski model izbora optimalne kombinacije produktivne i redistributivne aktivnosti, u Šuvaković Đ. i M. Arandarenko, red, Ekonomska teorija u tranziciji, Ekonomski fakultet, Beograd
Robert V. Fogel (Robert W. Fogel), Ekonomisti nobelovci, red. B. Pelević, Ekonomski fakultet, Beograd
