Nakon puštanja na privremenu slobodu iz Haškog tribunala gde je u pritvoru proveo duže od 11 i po godina, Vojislav Šešelj, je 12. novembra 2014. 12:56 avionom Airbus A319 let JU 361 KL 2824 iz Amsterdama na beogradski aerodrom "Nikola Tesla". Lidera Srpske radikalne stranke su dočekali sinovi i suprguga, pristalice i rukovodstvo Srpske radikalne stranke Nemanja Šarović, Milorad Mirčić, Nataša Jovanović, Vjerica Radeta. Sa aerodroma Šešelj je krenuo u rostorije Srpske radikalne stranke u zgradi Magistrata u Zemunu, gde su ga dočekali trubači na razglasu i pristalice, koje su ga pozdravljale povicima «Vojo, Srbine!»…

Pristalicama se obratio sa terase sedišta stranke rekavši da ga je Haški tribunal koga je nazvao "ranjena globalistička zver koja i dalje uništava živote srpskih političkih i vojnih lidera" "brutalno izbacio" iz pritvora jer su hteli da ga se "otarase što pre", da je on obećao da će rasturiti Tribunal, da je borba trajala duže nego što je očekivao, ali da se pobedi u zube ne gleda.

"Rekli su da me puštaju na privremenu slobodu, a to privremeno će trajati samo dok ne oborimo sa vlasti Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, naše otpadnike i izdajnike koji su se odrekli ideologije srpskog nacionalizma i postali sluge zapadnih sila…", rekao je Šešelj pristalicama, okupljenim ispred Magistrata. Dan po povratku u Beograd Šešelj najavio da se neće dobrovoljno vratiti u Hag i da će započeti političku borbu protiv "prozapadnog izdajničkog režima u Srbiji"…

Pretresno veće je u petak (13. decembra 2013, prim red) izdalo odluku o nastavku postupka u predmetu koji se vodi protiv Vojislava Šešelja, nakon izuzeća sudije Frederika Harhoffa i imenovanja sudije Mandiayea Nianga u Sudsko veće.

Veće je jednoglasno naložilo da se postupak nastavi od faze posle iznošenja završnih reči i pređe u fazu većanja čim se sudija Niang upozna s predmetnim spisom. Pretresno veće će izdati oduku nakon što se ovaj proces završi.

Veće se složilo da je novi sudija u mogućnosti da razmotri svedočenje svedoka koje je obavljeno u njegovom odsustvu na druge načine, između ostalog i putem video snimaka. Shodno tome, Veće je zaključilo da će sudija Niang stoga biti u stanju da oceni pouzdanost svedoka koji su saslušani tokom vođenja postupka u predmetu Šešelj i da se upozna s predmetnim spisom u zadovoljavajućoj meri.

Sudije Antonetti i Niang su priložili saglasna izdvojena mišljenja uz Odluku pretresnog veća.

Odluka donesena u petak usledila je nakon poziva Veća stranama u postupku da do 13. novembra dostave svoja stavove o nastavku postupka. U svom podnesku Vojislav Šešelj je tvrdio da nakon izuzeća sudije Harhoffa postupak ne može biti nastavljen, da on treba da odmah bude pušten na slobodu i da treba da mu se isplati novčana nadoknada. Tužilaštvo je smatralo da postupak treba nastaviti od faze većanja, nakon što se sudija Niang upozna s postojećim predmetnim spisom. Tužilaštvo je tvrdilo da takvo rešenje ne bi bilo bez presedana u praksi Međunarodnog suda, ukazujući na suđenje Slobodanu Miloševiću, na kojem je sudija Bonomy zamenio sudiju Maya.

Vojislav Šešelj je 9. jula 2013. podneo zahtev u kojem je tražio izuzeće sudije Harhoffa iz Pretresnog veća, na osnovu pisma od 6. juna koje je taj sudija napisao. Posebno imenovana Komisija je 28. avgusta izuzela sudiju Harhoffa iz predmeta Šešelj nakon što je većinom glasova utvrdila da je sudija pokazao neprihvatljiv utisak pristrasnosti u korist donošenja osuđujućih presuda. Komisija je 7. oktobra većinom glasova, uz suprotno mišljenje sudije Liua, odbacila zahtev Tužilaštva za preispitivanje ove odluke.

Vršilac dužnosti predsednika Međunarodnog suda je 31. oktobra imenovao sudiju Nianga umesto sudije Harhoffa u Pretresno veće u predmetu Šešelj.

Suđenje Šešelju će se nastaviti nakon što se sudija Niang upozna s predmetnim spisom Saopštenje za javnost MS/PR1592t, Hag, 16. decembar 2013.

Videti takođe: Odluka po zahtevu odbrane za izuzeće sudije Frederika Harhoffa i izveštaj potpredsedniku, 28. avgust 2013.

Tim lekara iz Srbije je od 29. do 31. oktobra posetio Vojislava Šešelja i Gorana Hadžića u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija, na zahtev optuženih i Vlade Republike Srbije, a u skladu s pravilom 31 Pravilnika o pritvoru.

Medicinsko osoblje Pritvorske jedinice je u potpunosti sarađivalo s lekarima iz Srbije, nakon što su od ove dvojice pritvorenika dobili saglasnost da podele svu dostupnu dokumentaciju i da odgovore na sva pitanja lekara iz Srbije.

Važno je napomenuti da je ova poseta tražena u veoma kratkom roku i da je Međunarodni sud uložio izuzetne napore kako bi stavio na raspolagnje medicinsko osoblje i opremu i pripremio traženu dokumentaciju u ovom vrlo kratkom roku. Međunarodni sud se takođe obavezao da će sve dodatne materijale, poput rezultata dodatnih dijagnostičkih testova koji eventualno budu relevantni, dostaviti lekarima iz Srbije čim budu dostupni.

Lekari su obavešteni da Pritvorska jedinica sprovodi sasvim kompetentan sistem zdravstvene nege koji se zasniva na holandskim standardima u vezi s učestalošću, vrstama i metodama dijagnostike i medicinskog tretmana. Osim toga, pritvorenici MKSJ uživaju ubrzani pristup medicinskim i dijagnostičkim testovima, što nije dostupno običnim holandskim građanima.

Dalje u vezi s predmetom protiv Vojislava Šešelja, Veće je danas izdalo nalog kojim je pozvalo vlade Kraljevine Holandije i Republike Srbije da dostave mišljenja o mogućem privremenom puštanju Vojislava Šešelja na slobodu. Osim toga, Vlada Republike Srbije pozvana je da potvrdi da može da obezbedi da optuženi neće dolaziti u kontakt sa svedocima ili žrtvama i da će se vratiti na Međunarodni sud čim to Veće naloži. Veće je zatražilo od obe vlade da dostave svoja mišljenja danas do 18:00 časova.

Sedmična konferencija za štampu MKSJ, 5. novembar

***

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić odgovorio je na pismo koje je dobio od predsedavajućeg Pretresnom veću na suđenju Vojislavu Šešelju Žan Kloda Antonetija, u kojem se od Vlade Srbije traži mišljenje o eventualnom puštanju Vojislava Šešelja na privremenu slobodu.

Ljajić je u odgovoru sudiji Antonetiju naveo da stav Vlade Srbije u pogledu eventualnog puštanja na slobodu optuženog Vojislava Šešelja ostaje isti kao i prilikom prethodne odluke sudskog veća Haškog tribunala, kojom su od Vlade Srbije tražene garancije, o čemu je Vlada obavestila Tribunal 1. jula ove godine.

On je istakao da je Vlada Republike Srbije zabrinuta zbog novog razvoja događaja u pogledu zdravstvenog stanja optuženog Vojislava Šešelja, i da je u tom smislu spremna da pruži garancije za njegovo privremeno puštanje na slobodu.

Uslov za to jeste da se optuženi Vojislav Šešelj izjasni da će poštovati sve uslove koje odredi nadležno sudsko veće Haškog tribunala, kao i da prihvata garancije Vlade Republike Srbije, imajući u vidu da ih je do sada odbijao, navodi se u saopštenju Kabineta potpredsednika Vlade.

Izvor: Vlada daje garancije za privremeno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja, sajt Vlade Srbije 5. novembra 2014.

Portparolka Haškog tribunala Magdalena Spalinska je 5. novembra potvrdila da je Vlada Srbije dostavila Haškom tribunalu odgovor u vezi sa mogućim puštanjem na slobodu haškog optuženika Vojislava Šešelja. "Što se tiče Vlade Holandije, nema nikakvog javnog podneska" , rekla je ona objašnjavajući da, ukoliko optuženi Vojislav Šešelj odbije garancije Vlade Srbije za njegovo privremeno puštanje na slobodu, Sudsko veće Tribunala će doneti odluku o daljim koracima.

"To je pitanje koje će morati da razmatraju sudije Sudskog veća. Oni su dobili, ili će dobiti, odgovore sa kojima će se upoznati i onda će sami odlučiti kakvi moraju biti sledeći koraci", rekla je Spalinska u telefonskoj izjavi Tanjugu .

Episkop bački dr Irinej o slučaju Šešelj: Za Božju i čovečansku pravdu, ne za hašku pravdu

Činjenica da se u 21. veku neko dvanaest godina nalazi u istražnom zatvoru bilo koje civilizovane države skandalozna je i čudovišna sama po sebi. Ali da se neko dvanaest godina nalazi u istražnom zatvoru Tribunala koji su osnovale Ujedinjene nacije govori o stanju zapadne civilizacije uopšte, a najglasnijih zagovornika ljudskih prava u savremenom svetu posebno.

Prethodno, 24. marta 1999. godine, na primeru srpskog naroda i srpske države, novi svetski poredak je pokazao i kakva su prava narodâ i državâ, šta znači međunarodno pravo i koliko vredi Povelja Ujedinjenih nacija.

Pošto znamo da su u Haškom tribunalu već umrla desetorica Srba, u slučaju dr Vojislava Šešelja nam malo vredi pozivanje na Odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima, Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Povelje o osnovnim pravima u Evropskoj uniji i druge odredbe međunarodnog prava koje jemče suđenje u razumnom roku, a da i ne govorimo o pravu na lečenje od strane onih kojima on veruje kao ljudima i lekarima.

Nama koji se u slučaju dr Šešelja, kao i u svakom drugom sudskom procesu, ne rukovodimo ni stranačkim, ni ideološkim, ni bilo kakvim ovozemaljskim motivima i ciljevima nego se isključivo zalažemo za pravednost i zakonitost, ostaje da opominjemo pre svega sebe, a zatim haške sudije i one moćnike koji su iznad njih, da ćemo jednoga dana svi stati pred lice jedinog apsolutno pravednog Sudije, ma koliko spomenute haške sudije i njihovi stvarni mentori i gospodari malo ili nimalo u to verovali. Tada ćemo čuti reči koje je izrekao Sâm Bog preko proroka Mojsija: Evo, stavio sam pred vas život i smrt… Da li ćemo tada naslediti večni život ili večnu smrt, odlučujemo svakoga trenutka našeg života svi mi, svako za sebe, potpuno slobodno i nezavisno od haške pravde. O tome odlučujemo i sada, opredeljujući se za pravdu ili za nepravdu u slučaju tragično ugroženog haškog sužnja, dr Vojislava Šešelja.

Izvor: Episkop bački dr Irinej: Za Božju i čovečansku pravdu, ne za hašku pravdu, sajt Srpske pravoslavne crkve, Eparhija bačka, 7. novembar 2014.

EUROPSKI PARLAMENT 2014 – 2019

Dokument s plenarne sjednice

26.11.2014 B8 0292/2014 }

u ime Kluba zastupnika EFDD-a

Europski parlament,

– uzimajući u obzir svoje prethodne rezolucije o Srbiji,

– uzimajući u obzir Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Europskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije koji je stupio na snagu 1. rujna 2013.,

– uzimajući u obzir izvješće Komisije o napretku Srbije za 2014. od 8. listopada 2014. godine (SWD(2014)0302),

– uzimajući u obzir Statut Međunarodnog suda za kazneni progon osoba odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriju bivše Jugoslavije od 1991. godine (dalje u tekstu: MKSJ),

– uzimajući u obzir članak 65. Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ-a,

– uzimajući u obzir članak 135. stavak 5. i članak 123. stavak 4. Poslovnika,

A. budući da je Vojislav Šešelj, predsjednik Srpske radikalne stranke, pred MKSJ-om optužen za progone na političkoj, rasnoj ili vjerskoj osnovi, deportaciju, nečovječno postupanje (prisilno premještanje) (zločine protiv čovječnosti) te za ubojstvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje selâ ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama namijenjenim religiji ili obrazovanju, pljačku javne ili privatne imovine (kršenje zakona i običaja ratovanja) u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i dijelovima Vojvodine (Srbija), počinjene između 1991. i 1993. godine;

B. budući da su 1993. godine Ujedinjeni narodi osnovali MKSJ kako bi procesuirao ratne zločine počinjene 1990-ih godina, čime su postavljeni temelji za rješavanje sukoba i razvoj u regiji po okončanju sukoba;

C. budući da je 6. studenog 2014., nakon više od 11 godina pritvora i dok sudski postupak još uvijek traje, Raspravno vijeće MKSJ-a izdalo nalog proprio motu o privremenom puštanju Šešelja na slobodu zbog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, a pod sljedećim uvjetima: (i) da Šešelj ne utječe na svjedoke i žrtve; i (ii) da se pojavi pred Vijećem čim ono to naloži; budući da je Šešelj od početka suđenja imao neprijateljski stav prema MKSJ-u, što je pokazao uzastopnim prekidima, ometanjima i dezavuiranjima tijekom postupka te da je tri puta osuđen za nepoštovanje Suda zbog zastrašivanja svjedoka;

D. budući da je Šešelj od povratka u Srbiju u Beogradu održao nekoliko javnih govora u kojima je naglasio da se neće dobrovoljno vratiti na MKSJ kad ovaj od njega to zatraži, čime je najavio namjeru da prekrši jedan od dva uvjeta pod kojima je pušten;

E. budući da je Šešelj u svojim javnim izjavama više puta pozvao na stvaranje "Velike Srbije" čime je javno iznio pretenzije na susjedne zemlje, između ostalog i na državu članicu Europske unije – Hrvatsku, i poticao mržnju protiv nesrpskog stanovništva; budući da je u izjavi za medije čestitao "srpskim četnicima na ‘oslobođenju’ Vukovara" prigodom 23. komemoracije pada toga hrvatskog grada u ruke srpskih paravojnih snaga i Jugoslavenske armije 1991. i zvjerstava koja su uslijedila, čime je prekršio uvjet da ne utječe na žrtve; budući da se srpska mirovna grupa "Žene u crnom" okupila u Beogradu kako bi se prisjetila žrtava opsade u performansu pod naslovom "Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru";

1. snažno osuđuje Šešeljevo huškanje na rat, poticanje na mržnju i teritorijalne pretenzije te njegove pokušaje skretanja Srbije s europskog puta; izražava žaljenje zbog njegovih provokativnih javnih postupaka i ratne retorike od privremenog puštanja na slobodu, čime su ponovno otvorene psihološke rane žrtava rata i zvjerstava s početka 1990-ih godina; naglašava da bi Šešeljeve nedavne izjave mogle dovesti u pitanje ostvareni napredak u regionalnoj suradnji i pomirenju i potkopati napore ostvarene proteklih godina;

2. podsjeća srpske vlasti na njihove obveze u okviru suradnje s MKSJ-om i obveze Srbije kao zemlje kandidatkinje za članstvo u Europskoj uniji; sa zabrinutošću primjećuje da izostanak odgovarajuće političke reakcije i pravnog odgovora srpskih vlasti na Šešeljevo ponašanje potkopava povjerenje žrtava u sudski postupak; potiče srpske vlasti i demokratske stranke da osude sve javne manifestacije govora mržnje ili ratne retorike i da potiču zaštitu manjina i kulturnih prava; traži od srpskih vlasti da istraže je li Šešelj prekršio srpske zakone i da učvrste i u potpunosti primijene zakonodavstvo kojim se govor mržnje, diskriminacija i poticanje na nasilje stavljaju izvan zakona; podržava sve političke stranke, nevladine organizacije i pojedince u Srbiji koji se bore protiv govora mržnje;

3. poziva MKSJ i njegov Ured tužitelja da preispitaju postojanje uvjeta za privremeno puštanje na slobodu u novim okolnostima; napominje da različita mjerila za praksu Tribunala u pogledu privremenog puštanja na slobodu neće doprinijeti ostvarenju ciljeva MKSJ-a; potiče MKSJ da poduzme odlučne korake da obnovi povjerenje u MKSJ oslabljeno Šešeljevim strašnim i nedopustivim javnim izjavama, što podrazumijeva i poduzimanje mjera da ubrza okončanje svih prvostupanjskih i žalbenih postupaka koji se pred njim vode; podsjeća da je privođenje počiniteljâ ratnih zločina pravdi nužan uvjet za istinski i trajni proces pomirenja;

4. nalaže svojem predsjedniku da ovu Rezoluciju proslijedi Vijeću, Komisiji, vladama i parlamentima država članica, potpredsjednici Komisije / Visokoj predstavnici Unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku, predsjedniku, vladi i Narodnoj skupštini Srbije, Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda i predsjedniku MKSJ-a.

Rezolucija Europskog parlamenta o Srbiji: slučaj optuženog ratnog zločinca Šešelja(2014/2970(RSP)), EP/hr/

***

Začuđujе činjеnica da jе Evropski parlamеnt dozvolio da ga Hrvatska instrumеntalizujе u prеdizbornе svrhе i da jе donеo Rеzoluciju koja sе odnosi na Srbiju, a da Srbiji nijе pružеna mogućnost da makar iznеsе svoj stav.

Na žalost, Evropski parlamеnt nе mеnja odnos prеma Srbiji čak ni sada, kada jе priznao da jе Srbija država koja jе svojim rеformama zaslužila otpočinjanjе prеgovaračkog procеsa.

Evropskom parlamеntu trеbalo bi da budе poznato koliko napora jе Srbija uložila da sе vеoma krhki odnosi sa Hrvatskom stabilizuju i da sе brojna otvorеna pitanja rеšе u obostranom intеrеsu. Poslanici su ostali nеmi prеd uništavanjеm ćiriličnih tabli u Slavoniji, prеd еksplicitnim govorom mržnjе protiv Srba na skupovima povodom godišnjicе zločinačkе akcijе Oluja, koji traju višе od dеsеt godina, ili prеd održavanjеm javnih koncеrata vеoma popularnе muzikе u Hrvatskoj, čiji tеkstovi otvorеno pozivaju na istrеbljеnjе Srba.

Nijе cеnio ni to što Srbija nijе sprеčavala Hrvatsku na njеnom еvropskom putu, iako jе mogla zbog brojnih problеma u oblasti vladavinе prava, ljudskih prava i sloboda, kao i nеrеšеnog povratka i imovinskih pitanja protеranih Srba. Dеstabilizacija rеgiona ni sada nijе u intеrеsu Srbijе i zеmalja Balkana, ali nijе ni u intеrеsu Evropе.

Mada jе nеsporno da jе situacija u Srbiji vеoma tеška i da jе siromaštvo uzеlo maha, građani Srbijе nisu ispunjеni mržnjom prеma susеdima, vеć su zaokupljеni problеmima i snosе vеliki tеrеt rеformi, kojе imaju za cilj stvaranjе pravnе sigurnosti, еkonomskog naprеtka i boljе budućnosti uopštе.

To što sе nе slažеm sa izglasavanjеm Rеzolucijе EP nе znači da ona Srbiji namеćе bilo kakvu obavеzu, samo nam pokazujе šta bismo svе mogli da doživimo u budućnosti.

Što sе tičе Haškog tribunala, postavlja sе pitanjе šta jе krajnji cilj njihovе cirkuskе prеdstavе i njihovih mеntora i klovnova? Šta žеlе da postignu? Smеnu vlasti? Pa zar u dеmokratskim društvima o tomе nе odlučuju građani na izborima? Baš zato bi bilo nеfеr prеma građanima podnеti ostavku. To bi vеrovatno bilo lakšе vеćini članova Vladе.

Ko bi ih zamеnio? Dokazano lošiji, usuđujеm sе da kažеm gori ljudi, ali vеoma podložni manipulacijama. Srbija bi sе vratila u pakao u komе bi joj lako oduzеli i ono što sе zarеkla da nikada i nikomе nе da.

Srbija vodi politiku mira i stabilnosti kako bi svojim građanima omogućila bolji život od sopstvеnog rada. Posvеćеna jе civilizacijskim tеkovinama i za nju jе nеdopustiva svaka ratnohuškačka rеtorika, bilo da dolazi iz Srbijе, Hrvatskе, Albanijе, bilo odaklе. Na to nе trеba da nas podsеćaju oni koji taj problеm nisu rеšili u svom dvorištu.

Saopštenje predsednika Srbije povodom rezolucije Evropskog parlamenta, Služba za informisanje Predsednika Srbije, 28.11.2014

Pretresno veće III Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) danas 31. 3. 2016) je oslobodilo krivice Vojislava Šešelja, srpskog političara, predsednika Srpske radikalne stranke i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Vojislav Šešelj se teretio po 9 tačaka, od kojih po 3 za zločine protiv čovečnosti (progon, deportacija i nečovečna dela ili prisilno premeštanje) i po 6 za ratne zločine (ubistvo, mučenje i okrutno postupanje, bezobzirno razaranje, uništavanje ili nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji ili obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine). Teretio se da je direktno počinio, podsticao, pomagao i podržavao zločine koje su počinile srpske snage u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993, ili da je sudelovao u njihovom počinjenju svojim učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, zaključila je da tužilac nije uspeo da dokaže postojanje kriminalnog cilja, što je pravni preduslov za postojanje udruženog zločinačkog poduhvata. Većina članova Veća je zaključila da je cilj stvaranja Velike Srbije bio više politički poduhvat nego zločinački projekat. Većina članova Veća je svesna da su srpske snage počinile zločine u tom procesu, ali da ti zločini nisu nužno povezani s ostvarenjem cilja stvaranja Velike Srbije.

Većina članova Veća, uz protivno mišljenje sudije Lattanzi, takođe je utvrdila da je regrutovanje dobrovoljaca, zbog kojeg se smatralo da je Vojislav Šešelj učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, bilo legalna aktivnost regulisana jugoslovenskim ustavom i drugim relevantnim zakonima u to vreme. U svakom slučaju, većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, zaključila je da dobrovoljci, nakon što su regrutovani i poslati na ratište, nisu bili pod nadležnošću Vojislava Šešelja, već pod vojnim zapovedništvom, u skladu s principom jednostarešinstva koji je zacrtan u relevantnim pravilima.

Tužilac je takođe tvrdio da je Vojislav Šešelj direktno počinio određeni broj zločina, prvenstveno javnim i direktnim omalovažavanjem u govorima kojima je raspirivao mržnju usmerenu protiv nesrpskog stanovništva. Za neke od tih govorova većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, nije moglo da odbaci razumnu mogućnost da su izrečeni u kontekstu sukoba i da im je cilj bio podizanje morala njegovih vojnika, a ne da ih pozove da nemaju milosti ni prema kome. Druga većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Antonettija, zaključila je da su dva druga govora predstavljala jasne pozive za proterivanje i prisilno premeštanje Hrvata. Taj zaključak, međutim, nije dovoljan za osuđujuću presudu, jer većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, nije utvrdila da je civilno stanovništvo tokom relevantnog perioda bilo izloženo rasprostranjenom i sistematskom napadu, čime je isključena mogućnost da su počinjeni zločini protiv čovečnosti. Većina članova veća je takođe zaključila da tužilac nije pružio uverljive dokaze na osnovu kojih bi se mogao utvrditi ili oceniti uticaj Šešeljevih govora ili povezati sa zločinima koji su počinjeni kasnije ili u udaljenim područjima.

Vojislav Šešelj je oslobođen optužbi po svim tačkama koje su mu stavljane na teret, odlukom većine članova veća za 8 tačaka, i jednoglasnom odlukom za jednu tačku.

Strane u postupku imaju pravo da ulože žalbu na presudu.

Tokom ovog suđenja, koje je počelo 7. novembra 2007, Veće je u spis uvrstilo blizu 1.400 dokaznih predmeta. Veće je saslušalo 99 svedoka, od kojih je njih 90 svedočilo za Tužilaštvo, a 9 je pozvalo sâmo Veće. Presuda sadrži nešto preko 100 strana i uključuje dva aneksa, saglasno mišljenje sudije Antonettija, izjavu sudije Nianga i delimično suprotno mišljenje sudije Lattanzi.

Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica za teške povrede humanitarnog prava počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 149 lica su okončani. Trenutno su u toku postupci protiv 12 optuženih.

( Presuda Pretresnog veća u predmetu Tužilac protiv Vojislava Šešelja izrečena 31. marta 2016., Međunarodni sud | Saopštenje za javnost | Hag | 31. mart 2016.)