Komentar dana
Smrt i njene sluge
Jučerašnja vest dana glasila je: broj preminulih od kovida je, makar u Beogradu, trostruko veći od zvaničnog. Sumnje medija i dela javnosti pokazale su se opravdanima. Priznanje je došlo od člana Kriznog štaba dr Predraga Kona, koji je još krajem juna najavio da će tražiti podatke za Beograd.
Doktor Kon je dao i objašnjenje kako je do ovoga došlo, i okrivio – informatičare: "Ono što smo dobijali, dobijali smo od informatičkog sistema. Kada neko govori i kaže: ’To nije istina’, ja moram da mu kažem da nije istina to što on govori. Informatički sistem koji je sve te stvari povezivao nije nikada postojao u zemlji. Mi smo radili na osnovu prijava zaraznih bolesti, prijava smrti od zaraznih bolesti, a posle toga, dva meseca kasnije, stizale su potvrde o smrti koje su deo jednog obrasca, DEM 2, koji je vezan i za matičara i za mogućnost sahranjivanja. Prema tome, to su najpouzdaniji podaci", rekao je on za N1.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar pribegao je, međutim, agresivnijim metodama. Upitan za ovaj problem, optužio je novinarku sajta Nova.rs Bojanu Milovanović kako ona želi da u Srbiji ima što više umrlih od kovida.
Ne, sve što javnost želi jeste makar približno tačan broj umrlih od ove nove bolesti. Ta informacija nam je potrebna jer je važna za nas, građane, kako bismo znali tačno stanje našeg zdravstvenog sistema, koji se finansira od našeg novca, i u koji ćemo dospeti ako se razbolimo, od kovida ili od nečeg drugog. Informacije ove vrste potrebne su nam da bismo sopstvene odluke i izbore donosili uzimajući u obzir sve činjenice. Niko ne želi da broj umrlih od kovida u Srbiji bude veći, samo želimo da bude – tačan. Toliko je jednostavno. Prebacivanje svake teme na polje političkog obračuna gadna je strategija, ali nipošto nije nova. Problem je u tome što, kad dođemo do pitanja života i smrti, politizacija više nije samo ružna i gadna, nego odvratna, neljudska i nečasna.
Naposletku, građane Srbije baš i ne zanima da li je pri unošenju zvaničnog broja umrlih pogrešio neki programer ili algoritam, niti je ikog briga što je to nov sistem, pa hoće da pogreši. Odgovornost mora da postoji i ona mora da bude ispitana. Ljudi su umirali, javnost je dovođena u zabludu. Obaška što nam iz Kriznog štaba po ko zna koji put ponavljaju kako oni dnevne izveštaje dobijaju na ceduljama, neposredno pre nego što ih saopšte javnosti. To tek nije normalno. Krizni štab donosi odluke koje se odnose na suzbijanje epidemije, a iz svega što smo do sada čuli i videli, poslednji sazna informacije u vezi sa epidemijom kovida. Na osnovu čega onda donose odluke? Na osnovu cedulja?
Ljudi su umirali. Tačan broj nam nije saopšten. Da li ćemo, ako kojim slučajem ne preživimo koronu, biti ime i prezime ili će nam i to, zajedno sa posmrtnim ostacima, iščeznuti među jedinicama i nulama neispravnog algoritma? Ljudi još uvek umiru.