Nasuprot istraživanjima javnog mnenja, Švajcarci su 29. novembra na referendumu rekli «ne» izgradnji minareta. Sa 53 odsto glasova za zabranu, ovo nije jedan od odlučnijih u Švajcarskoj istoriji referenduma, ali je u svet poslao jasnu poruku o strahu građana od islamskog fundamentalizma i rastućeg broja muslimana u Evropi. Reakcija levice i centra u Evropi je uglavnom šok zbog ksenofobije Švajcaraca. Desnica je oprezna u izjavama, ali smatra da se strah građana od islamizacije mora posvetiti pažnja. a ekstremna desnica je sa zadovoljstvom primila vesti o rezulatima.

Iako šalje poruku ksenofobije, odluka Švajcarske u praktičnom smislu ne ugnjetava članove muslimanske zajednice u toj zemlji na verkoj osnovi. Minareti nemaju uporište u Kuranu, već u šerijatu, pa ih ne ometa u praktikovanju vere, argument je Švajcarske narodne partije koja je pokrenula inicijativu za referendum. Ipak švajcarski muslimani se, ne bez razloga, osećaju neprihvaćenim u zemlji. Generalno odgovor muslimaskog sveta je da njihov najveći problem nije zabrana izgradnje minareta, nego poruka poslata sa tom odlukom.

Ideja o iniciranju referenduma se javila kada su u gradu Langentalu, severno od Berna muslimani želeli da sagrade novi minaret. Minareti su u novije vreme izgubili svrhu poziva na molitvu ali im je ostalo tradicionalno i kulturno obeležje. S obzirom da sva četiri postojeća minareta u Švajcarskoj nisu u funkciji poziva na molitvu, pitanja su koliko su im novi minereti potrebni, a koliko smetaju Švajcarcima ukoliko se mujezini ne čuju iz njih.

Veliki broj političkih mislilaca od Platona pa nadalje smatrali su da narod nije dovoljno kompetentan da odlučuje za sebe. Kritičari rezultata referenduma objašnjavaju da su Švajcarci glasali kako su glasali iz neznanja i straha. Drugi kažu da mnogi bili ubeđeni da će ishod referenduma biti drugačiji, pa su ostali kod kuće. Sigurno je da to nije bio najsvetliji momenat za neposrednu demokratiju jer je Švajcarska u svet poslala poruku diskutabilnu sa stanovišta ljudskih prava. Već su najavljene tužbe Sudu u Strazburu, koje, neki smatraju, imaju realne šanse da prođu. Sa druge strane, teško da bi inicijativa za organizovanje referenduma o ovom pitanju prošla u bilo kom evropskom parlamentu, osim u Švajcarskom. Nameće se realno pitanje, kakav bi se narod izjasnio u zemljama kao što su Nemačka, Engleska ili Francuska, koje imaju veći problem sa ekspanzijom islama od Švajcarske. Jedno je sigurno, posle ovog događaja Švajcarska će ostati simbol satova i čokolade, ali neutralnosti – nešto teže.