U video zapisu o Ratku Mladiću, koji je emitovala bosanska televizija, za koji Naši vele da su to predali Haškom tribunalu krajem prošle godine, ima jedna scena gde supruga, uz kaficu, pita muža Ratka, kako mu je, a ovaj odgovara, Ko u raju. Mesto radnje je identifikovano, radi se o vojnom objektu u Stragarima, koji je nastao pored barutane iz 1806. godine.

To je bilo dovoljno da se reporteri «Vremena» upute na lice mesta. Dakle, Stragari su selo, varošica, negde na sredini između Topole i Kragujevca. Na skretanju sa magistralnog puta između dva pomenuta grada stoji putokazna kućica na kojoj žutim slovima piše, Lovište, Srebrnica, Stragari. Put asvaltni i nizbrdan. Prolazi se kroz sela Vlakče i Kotraža, stiže do table Stragari. Levo ogromna brda azbestne jalovine, od jednog od najvećih rudnika azbesta u Evropi, pravo Stragari. Kuće uz put, kafane, samousluga, centralna poluraskrsnica, tu spratna zgrada kojoj je prednja strana ofarbana u plavo, ispred veliki i bronzani spomenik Tanasku Rajiću, junaku iz Prvog srpskog ustanka koji je iz Stragara. Spomenik veliki, Tanasko u levoj ruci drži veliki jatagan, u desnoj i ispruženoj kuburu. I brkovi mu veliki i opasni.

Pođemo dalje i pravo tim asvalt putem, s desne strane betonske bandere, sa leve drvene, ima i kuća, drveće uglavnom sa desne srtrane. Prođe se pored velike škole, velike fiskulturne sale, svako dete koje ide u susret naziva Dobar dan, i posle još pravo, stigne do spratne zgrade u kojoj Gradska kancelarija Stragari. Reporteri se upitaju sa sekretarom, saznaju da Stragari nekad, i do 1965, bili opština, da dobili status opštine i 2004, ali da sad nisu opština, samo mesna zajednica. Imaju 4500 stanovnika, u varošici 1000, imaju poljoprivredu, nešto privrede, rudnik azbesta koji ne radi od kad ga je uzeo medijski magnat Raja Rodić. Reporteri još saznaju da u Stragarima i vojni objekat, koji je vojska uredila oko stare barutane, koja iz 1806. godine. Taj vojni objekat na skoro 40 hektara, ima tamo sve, uređeno kao komandno mesto Prve, ili Beogradske, armijske oblasti u slučaju rata. Šta ima, ima sva infrastruktura, ima heliodrom, ima i bazeni, zgrade razne namene, ima i rezervat jelena lopatara i muflona. O temi, o generalu Ratku, reporteri saznaju da je bio tu, u taj vojni objekat, da se tako pričalo, i da je, pošto je otiš’o iz njega, bila neka akcija bezbednjaka, koji išli po kućama i pitali, Ko je video Ratka.

Reporteri nastave pravo onim asvalt putem, posle nekoliko stotina metara znak za zabranjeno fotografisanje, bi i znak Kontrola, tabla Vojni objekat Stragari. Priđemo, kapija metalna, dodatno zaključana lancima, unutra prijavna kućica, dalje neki putokazi, dalje objekat ispred koga je nekoliko vojnika. Kapiji priđe komandir straže, reporteri se predstave, komandir pita, kako može pomoći, reporteri odgovore da bi malo i istraživački da razgledaju, komandir na to ljubazno reče da im tu ne može pomoći, a što se tiče generala Ratka, i on čuo za generala Ratka.

Šta onda urade reporteri, jok se predaju, krenu dalje i na drugu stranu, i sve istraživački. Pođu na tu drugu stranu, prema manastiru Voljavča, gde 1805, zased’o Praviteljstvujušči sovjet, i gde 2005, u povodu dvestogodišnjice, Koštunica održ’o svečanu sednicu Vlade. Popnu se reporteri uzbrdo, nastave uzbrdo seoskim putem, prođu bagrenjak, preskoče neke vrljike, i ukaza se taj vojni objekat u svu veličinu, jeste sve u šumi, u razne breze, u lipe i zimzelen drveće, ali vide se krovovi velikih zgrada, i nešto žuto i kvadratno, reporteri se složiše, mora biti heliodrom. Dok su oni tako istraživali, putem i o’zgo, naiđe traktor. Čovek ustavi, iz prve razume pitanje, šta on zna, i on čuo da đeneral tu bio, niko ga nije vidio, vidio ga ko treba. Ima tamo, pokaza rukom, sav komfor, za vreme Tita bio glavni centar za komandu u slučaju rata, ima tamo i jelena, ima i muflona, izlaze iz rezervata, prave štetu. A Ratko, ko će znati ‘de je Ratko, tamo se nije moglo ući, samo bog zna ‘de je Ratko.