Preko šest hiljada stranica raznih dopisa i analiza uputili smo nadležnima od 2008. godine. Ukupno smo dobili deset, dvanaest odgovora.

Samo za ovu godinu, do marta je u centrima za azil registrovano 14.341 noćenje. To pokazuje da jedan broj ljudi veoma dugo ostaje kod nas. Prema poslednjim podacima, mi imamo oko 530 lica, što je za 40 više od naših kapaciteta. Dakle, imamo situaciju kao usred zime. Hvala bogu, vreme je takvo da možemo nešto da uradimo. Širimo kapacitet u Sjenici i Tutinu, gde postoji velika spremnost lokalne zajednice na saradnju.

Ako stvarno želimo da rešimo probleme, sadašnji zakon daje dosta prostora. Njega treba menjati, ali ga treba i primenjivati. Na primer, vođenje evidencije podrazumeva da ne pustite ljude da budu po šumi, a da niste obavili potrebnu trijažu, da oni koji zaslužuju izgon iz zemlje taj izgon i dobiju, da oni koji treba da idu u prihvatilište – idu u prihvatilište, a da oni koji u prihvatilištu izraze nameru tek onda dođu u centar za azil.

Tri su bazne linije problema. Kada odbijete ilegalne migracije, pa neregularne, tek onda moramo da pričamo o nekome ko traži azil. Drugo je smeštaj do odluke. Najveći broj preporuka zaštitnika građana zakucalo je na otvorena vrata, od početka su bile ispunjene, dve ili tri nisu, ali njih ne bi trebalo mi da vodimo, nego upravo policijski službenici. Imamo sada situaciju da mi izveštavamo policiju, umesto da policija vodi evidenciju. Poslednji sloj problema je smeštanje i staranje posle odluke, kada čovek već dobije supsidijarnu zaštitu. Mi imamo samo dva takva slučaja i oba su na određeni način zbrinuta, ali nema daljih integrativnih koraka koje Komesarijat ne može i ne treba da sprovodi. Kada date nekome azil, on prelazi pod nadležnost neke druge kuće, pre svega ministarstva za socijalu koje treba da radi integraciju.

Moj apsolutni prioritet je, prvo, da radimo jedni sa drugima. Tek smo izašli iz jedne zime, ali što se mene tiče, nova zima panično ide. Mi ćemo imati pune kapacitete, Srbija je tranzitna zemlja. Moramo da ispunimo svoje obaveze u tom delu, Srbija mora da postavi rampu za nelegalne i iregularne migrante, i mora da ozbiljno i odgovorno procesuira one koji stvarno žele da dobiju azil ovde.

Na kraju, ima i pozitivnih stvari, ponosan sam na činjenicu da je procenat prihvata na organizovan način u Srbiji preko 60 odsto, a u Evropi od deset do 30 odsto. Naravno, neke od evropskih zemalja su mnogo više ugrožene nego mi. Takođe, u dve dramatične zime kod nas niko nije umro od smrzavanja napolju, nije se desilo da neko ko pripada ranjivim kategorijama ne bude adekvatno prihvaćen. To da li i koliko ima animoziteta, toga ima svuda. Niti smo bolji niti gori od drugih naroda. Posle paljenja baraka, Obrenovac je danas jedna od najkorektnijih sredina. Samo je potrebno da se prevaziđe strah koji imamo jedni od drugih i da se normalno vladamo. Normalno ćemo se vladati kada budu ustanovljena pravila koja su ustanovljena za sve nas.