Tri miliona evra zbog monopola
Pet godina nakon što je postupak pokrenut, Komisija za zaštitu konkurencije donela je rešenje kojim se "određuje mera zaštite konkurencije" Akcionarskom društvu "Mlekara" sa sedištem u Subotici i Akcionarskom društvu Industrija mleka i mlečnih proizvoda "Imlek" sa sedištem u Beogradu, "u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini 1,92% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog u 2006. godini", zbog "zloupotrebe dominantnog položaja na relevantnom tržištu otkupa sirovog mleka nametanjem nepravednih uslova poslovanja i primenom nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, utvrđene pravnosnažnim rešenjem Komisije za zaštitu konkurencije od 22.05.2009. godine".
Prevedeno na srpski, zbog zloupotreba dominantnog položaja na tržištu "Danube foods", vlasnika ove dve mlekare, uplatiće u budžet Srbije 306.148.335 dinara, odnosno oko 3 miliona evra.
Zakon o zaštiti konkurencije
Član 10.
Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike Srbije.
Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito:
1) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine;
2) ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije;
3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
4) uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma;
5) dele tržišta ili izvori nabavki.
Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa ovim zakonom.
"Danube Foods Group izložena nezakonitoj i retroaktivnoj kazni od strane srpske Komisije za zaštitu konkurencije", piše u saopštenju za javnost na "Imlekovoj" internet stranici (www.imlek.rs). "Ova mera je zasnovana na presudi Komisije iz 2008. godine koja se odnosi na tržišno učešće naših mlekara u otkupu sirovog mleka 2006. godine. Komisija je prilikom određivanja relevantnog tržišta obračun zasnovala na pogrešnom principu, tako što je obuhvatila samo mleko koje je subvencionisano od strane države, a ono čini manje od 50% ukupno proizvedenog mleka u Srbiji. Retroaktivna priroda ovih kazni, kao i način na koji je Komisija vodila proces, nedozvoljeni su po zakonima Srbije, a u istov reme su i materijalni prekršaj holandsko-srpskog bilateralnog sporazuma o investicijama i praksi Evropske unije. "
Sa druge strane, Komisija se u obrazloženju poziva na Rešenje od 22. maja 2009. godine kojim je utvrđena "zloupotreba dominantnog položaja na tržištu otkupa sirovog mleka od strane mlekara nametanjem nepravednih uslova poslovanja i primenom nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu".
Naime, januara 2008. godine, Komisija za zaštitu konkurencije je posle višemesečne istrage, saslušavanja stranaka i prikupljanja dokaza, utvrdila da mlekare u vlasništvu "Danube foods" imaju dominantan položaj na tržištu otkupa sirovog mleka kao i da su taj položaj zloupotrebile tako što su nametale nepravedne uslove poslovanja primarnim proizvođačima mleka: da se kvalitet mleka utvrđuje isključivo u laboratoriji mlekare i da se nalaz smatra konačnim, da je isporučilac mleka obavezan da prijavi svaki kontakt sa konkurencijom, da mlekara može da raskine ugovor maltene kad god joj se ćefne, dok isporučilac raskid mora da najavi dva meseca unapred, kao i da cenu mleka određuje isključivo otkupljivač.
"Danube foods" se na ovo rešenje žalio Vrhovnom sudu, koji je, iako Zakonom o zaštiti konkurencije ta mogućnost nije predviđena, posle više od godinu dana promišljanja rešenje poništio jer, navodno, Komisija nije omogućila optuženom "uvid u identitet svedoka od kojih je uzimala izjave", mada ni to zakonom nije predviđeno. Naime, optuženi može da ima uvid u izjave, ali ne i da zna ko je izjavu dao. Potom je Komisija ipak dala na uvid izjave svedoka i donela novo rešenje identično prethodnom, da bi "Danube foods" protiv ovog (novog) rešenja podneo tužbu Upravnom sudu, koji je, opet, tužbu odbacio kao neosnovanu.
