Ugroženi život srednjoškolca Stefana J.
Srednjoškolca povređenog bezbol palicama je u Centru za anesteziju i reanimaciju Kliničkog centra u Kragujevcu u subotu 30. marta posetio ministar prosvete Žarko Obradović, koji je poručio da se vršnjačkom nasilju mora stati na put
Stefanu J. učeniku srednje Politehničke škole, koji je u četvrtak 28. marta napadnut bejzbol palicom, život je ugrožen, mada ima stabilne vitalne funkcije izjavila je u subotu 30. marta portparol Kliničkog centra u Kragujevcu Vanja Đorđević.
Nasilje u školskim klupama
Istraživanja pokazuju da je nasilje u školama podjednako zastupljeno i u svetu i kod nas, samo što se po međunarodnom testiranju krajem 2011, Srbija za poslednje četiri godine pomerila za šest mesta naniže i našla se na 11. mestu na listi od 52 države. U porastu je i nova "navika" korišćenja oružja (noževa, bejzbol palica, šipki, lanaca, pištolja), kao i grupne i masovne tuče koje se sve češće završavaju tragično. Tako je u istraživanju Centra za prevenciju devijantnog ponašanja, u kome je učestvovalo 5000 novosadskih osnovaca, polovina njih potvrdila da neko iz njihovog razreda ima hladno ili vatreno oružje. Kada je Beograd u pitanju, podaci su više nego zabrinjavajući. U studiji prof. Dragana Popadića profesora Filozofskog fakulteta kaže se da se među deset škola sa najviše nasilja u Srbiji, čak osam nalazi u Beogradu, a među 50 škola sa najmanje nasilja svega su tri iz glavnog grada…
U osnovnoj školi u Batajnici, gde 25 đaka devet dana nije išlo na nastavu zbog druga iz razreda koji ih, kako tvrde roditelji, neprestano maltretira. Za to niko u školi nije imao rešenje, pa se na kraju došlo do apsurda da je jedino taj dečak dolazio u školu i redovno pohađao nastavu, a ostala deca sedela kod kuće.
Više o tome čitajte u tekstu Školsko doba pod kacigom u Vremenu broj 1160. od 28. marta 2013.
Ovaj maturant kragujevačke Politehničke škole doveden je u kragujevački Klinički centar u četvrtak 28. marta sa teškim povredama glave. Polomljena mu je lobanja, a zbog hematoma na mozgu urađena je hitna operacija. Po rečima neurohirurga profesora Radivoja Nikolića, njegovo stanje je i dalje izuzetno teško, mada je stabilizovano, ali ovako teške povrede glave i mozga imaju svoju dinamiku oporavka, i sada se čeka kakav će biti ishod.
Stefana je u četvrtak ujutru u kafiću u blizini Politehničke škole, napao D. R. koga je policija hapsila i pre oko dve godine u dvorištu jedne druge škole, Prve tehničke škole u Kragujevcu, kada je napao učenika i školskog policajca koji je intervenisao čim je video napad. Prema medijskim izveštajima, D. R. je 2011. zbog tog događaja 2011. bio osuđen na petomesečnu zatvorsku kaznu.
U kafić preko puta škole u kragujevačkoj Kosovskoj ulici Stefan je došao posle drugog školskog časa, pošto mu je drugarica poslala poruku da želi da ga vidi. Kada se pojavio i seo za sto, ušla su dvojica sa kapuljačama na glavi. Jedan od njih je počeo da ga udara po glavi i telu, a drugi je za to vreme sprečavao ostale goste i konobaricu da ga zaštite. Posle nekoliko minuta oni su pobegli, a u lokal su dotrčali školski policajac i pomoćnik direktora škole i pozvali policiju i Hitnu pomoć. Policija je znala identitet osumnjičenog za napad i za njim tragala tri dana da bi ga nedelju 31. marta oko 21 sat uhapsila u kragujevačkom naselju Bresnica. Prema medijskim izveštajima, on se nekoliko dana skrivao u okolnim selima.
Povređenog Stefana je u Centru za anesteziju i reanimaciju Kliničkog centra u Kragujevcu u subotu 30. marta posetio ministar prosvete Žarko Obradović, koji je poručio a se vršnjačkom nasilju mora stati na put.
To nije više samo koškanje...
Udruženje za zaštitu i unapređenje položaja dece i mladih "Korak Napred" sprovelo je svojevremeno anketu u četiri osnovne škole na području grada Kruševca koja je pokazala da je više od 95 odsto anketirane dece bilo izloženo nekom od oblika vršnjačkog nasilja.
Vršnjačkim sukobima i nasilnoj komunikaciji jednako su sklona deca u gradskim baš kao i seoskim školama, a razlike nema ni među dečacima i devojčicama, pokazala je anketa među 229 đaka.
Radomir Jevtić, specijalista pedagog Udruženje "Korak napred" u Kruševcu je ocenio da se o nasilju danas više priča, što je dobro, ali ga i ima više, jer su njegovi pojavni oblici kod dece okrutniji i više izraženiji.
Nekada se dešavalo koškanje koje se završavalo na koškanju. Međutim mi smo sada sve više svedoci da su deca spremna da jedno drugom nanesu što teže posledice bilo fizičke ili psihičke.
Jedinica za prevenciju nasilja
Prema Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, nasilje podeljeno na tri nivoa: u prva dva problem rešavaju vaspitač, nastavnik ili odeljenski starešina, u težim oblicima direktor škole obavezan je da traži pomoć Tima za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Najteži slučajevi, poput napada oružjem, davljenja, pretnji, snimanja nasilnih scena, diskriminacije, rešavaju se uz uključivanje drugih institucija, poput Centra za socijalni rad, policije, zdravstva i ostalih uključenih u spoljašnju zaštitnu mrežu. Za bilo koji nivo nasilja, nastavnik, odnosno odeljenski starešina, odnosno škola u obavezi su da bez odlaganja informišu i uključe roditelje, objašnjavala je svojvremeno za Politiku Gordana Medenica, asistent u Jedinici za prevenciju nasilja.
1200 SOS poziva
U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja postoji Jedinica za prevenciju nasilja. To ministarstvo vodi evidenciju o slučajevima nasilja, koje sa terena prikuplja preko školskih uprava na teritoriji cele Srbije. Ono može da ima uvid u slučajeve nasilja i preko SOS linije za prijavu nasilja u školama, koja je otvorena u decembru 2011. Do marta ove godine zabeleženo je oko 1.200 poziva, koji se beleže posebnim protokolima i po potrebi prosleđuju nadležnim službama.
