Vest je lepa i vedra: u sredu je u Beogradu otvorena 25. letnja Univerzijada, sportske igre studenata sveta.

Sve ostalo je već poznato.

Pomalo nije jasno da li na beogradskoj Univerzijadi učestvuju predstavnici 144 ili 145 zemalja, ni da li će takmičari koji na svečano otvaranje nisu stigli, stići do završne žurke 12. jula.

Ali, od prvog trenutka smo opet dokazali da je Beograd najgostoljubiviji grad na svetu (po oceni anketiranih Beograđana), da je već na otvaranju Srbija pred svetom opet položila ispit iz predmeta Organizacija najvažnijih događaja (po oceni medijskih sponzora) i da je kreativni tim ceremonije otvaranja uspeo da "uobičajenim bilionskim budžetima" parira – idejom (sami o sebi). Itd, itsl.

Dan uoči otvaranja, stari gospodin Džordž Kilijan, predsednik Međunarodne univerzitetske federacije (FISU) primetio je da se neće obogatiti preduzetnik koji je pobedio na tenderu za pranje čarapa s cenom od jednog evra za par – jer su studenti, pametnice jedne, već izračunali da im je od srpskog pranja jeftinije da – kupe novi par čarapa. Na to je uobičajeno entuzijastični predsednik organizacionog odbora Božidar Đelić duhovito primetio da, ako su prljave čarape najveći problem, onda je sve u redu. Pa, dobro.

Univerzijada je dobra i lepa vest.

Ali nije naodmet podsetiti da se održava u zemlji Srbiji u kojoj ne samo što je sport na univerzitetu mislena imenica, već još jedva opstaje u srednjim i osnovnim školama.