U svakoj akciji čišćenja životne sredine – parkova, deponija, priobalja reka – ono što se najčešće i najpre pomene kao otpad su plastične kese. One prekrivaju površine stajaćih i tekućih voda i zagađuju ih, ima ih u svakom ćošku, u svakom parku, na ulici. O njihovoj zabrani govori se već godinama, ali do sada nije mnogo šta urađeno da bi se to zaista i dogodilo. Ekološke organizacije u međuvremenu kao mantru ponavljaju da se za proizvodnju plastičnih kesa koristi suviše nafte, da im treba dugo vremena da se razlože i da predstavljaju ekološku pretnju.

Dobra vest je da je Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavilo da bi konačno od jeseni u Srbiji moglo da se počne sa povlačenjem plastičnih kesa, onih koje nisu razgradive ili biorazgradive. To bi se obavilo nizom mera – od naplate taksi za upotrebu ekološki neprihvatljivih plastičnih kesa do podsticaja proizvodnje plastičnih kesa koje sadrže biorazgradive aditive.

Državni sekretar Ministarstva životne sredine Bojan Đurić istakao je da kese koje se sada koriste imaju period razgradnje u prirodi od blizu 400 godina, dok se ekološki prihvatljive kese koje imaju aditive razgrađuju u prirodi u periodu od jedne do četiri godine.

Đurić je podsetio da su takse za korišćenje plastičnih kesa već uvedene. One iznose 20.000 dinara po toni plastičnih kesa, 1000 dinara za tonu kesa koje sadrže biorazgradive aditive, dok se ništa ne plaća za potpuno biorazgradive kese. No, da bi se mere kojima se zabranjuju plastične kese primenile, naveo je Đurić, potrebno je da se nabavi oprema za utvrđivanje hemijskog sastava kesa koje će se nalaziti na tržištu. Postupak nabavke mogao bi da se okonča za nekoliko nedelja, a po njegovom završetku Tehnički fakultet u Novom Sadu, koji je nosilac projekta, oformiće laboratoriju koja će biti prva u Srbiji sertifikovana za te namene – proveru sastava kesa.

Prema nekim istraživanjima, stanovnik Srbije navodno prosečno dnevno upotrebi čak sedam plastičnih kesa, a prosečan stanovnik Evropske unije upotrebi manje od dve kese dnevno. Prema drugim podacima, stanovnik EU svake godine upotrebi prosečno oko 500 kesa, od kojih većinu samo jednom. Plastične kese su zabranjene tek u svakoj četvrtoj državi Evrope, na primer u Italiji, dok se u Belgiji i Irskoj oporezuju ili naplaćuju. No, izgleda da će se i to promeniti. Prethodnih dana, evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik, govoreći o problemu sa plastičnim kesama, najavio je da EU preispituje "sve mogućnosti, pa čak i zabranu upotrebe u EU".