Osetio sam neku vrstu slavodobitnisti u glasu prijatelja koji mi se u subotu negde oko četiri popodne javio da me obavesti da je na protestu ispred Narodne skupštine tek 7 hiljada i ne mogu da se setim koliko još stotina, desetina i pojedinačnih demonstranata.

Nemam pojma zašto je imao slavljenički ton u glasu osim, možda, zbog činjenice da se hvali da od uvođenja višestranačja neće da glasa. Sve su to isti lopovi. Nije mi jasno kakve to veze ima samnom, ali, slutim da je želeo da opravda sopstveni stav o rezervisanosti prema svakoj politici.

Nije prošlo ni dva sata kad se on ponovo javlja na telefon. Stanuje u ulici s koje se vidi kolona demonstranata i obaveštava me da toliko ljudi nije video od dana "kad se lupalo u šerpe." Kaže mi: "Čelo kolone je stiglo do Pravnog a na Slaviji se ne nazire kraj."

Nemam pojma ni zašto mi je javio tu drugu vest, ali, pomislim, možda ga je grizla savest što je poverovao u onaj dron Željka Mitrovića. Slušao čovek vesti i kako da im odoli kad još slika u naprednoj tehnologiji samo što niko ne zna da li je snimljena u pola tri ili pola četiri.

Kad, evo ti ga u nedelju moje "duboko grlo" u kafani gde se godinama isto društvo okuplja nedeljom. Ja ga ništa nisam pitao,a on mi kaže: "Ispred Narodne skupštine bilo ih je sedam hiljada, možda i manje. Ali su se posle u šetnji okupili."

Zovem kelnera da platim i u glavi već imam uvodno izlaganje na nekakvoj tribini na kojoj treba da govorim o "lažnim vestima" i kako one utiču na naše shvatanje pojava oko nas.