Srbija će imati vakcinu protiv korona virusa pre kraja godine, saopštio je juče slavodobitno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sve je zavio u veo misterije izjavom da su u toku razgovori sa "jednom zemljom" koja već daje vakcinu ljudima. Vučić je prilikom posete gradilištu Instituta za kardio-vaskularne bolesti u Beogradu, "Dedinje 2", rekao da će ta vakcina biti "spas za Srbiju i za našu ekonomiju".

Nije želeo da odgovori na pitanje sa kojom zemljom će Srbija potpisati protokol o nabavci vakcine protiv korona virusa, ali je rekao da će se truditi da Srbija bude među prvih 30 zemalja koje će dobiti vakcinu.

Prvo, ako nam je vakcina spas za ekonomiju, a ne za živote, nejasno je ko će tu biti šprican – fizička ili pravna lica. Nekako mi, ipak, dragi čitaoci, nije do šale kad je ova tema u pitanju jer sve češće oko sebe vidim i čujem ljude pomirene sa time da ćemo se pre ili kasnije svi zaraziti. Lično, u to ne verujem, tešim se kako u Njujorku, Španiji ili Italiji postoje ljudi koji se nisu zarazili, mada sve manje razloga nalazim za sopstveni optimizam.

Drugo, napredak vakcina koje su ušle u kliničko ispitivanje pratim gotovo opsesivno i tačno znam koja je u kojoj fazi, tako da "jedna zemlja" koja već daje vakcinu ljudima može biti samo neka od ukupno dve koje su kliničko ispitivanje dovele do treće faze – Velika Britanija i Kina. Pod uslovom da do kraja godine okončaju treću fazu, naravno. U suprotnom, bilo koja druga vakcina, ako dospe u Srbiju, značiće da smo deo kliničkog ispitivanja njene efikasnosti.

U sredu 15. jula tabloidi u Srbiji su doslovno pošandrcali sa objavama o revolucionarnom napretku ruske i američke vakcine (nijedna nije državna, ali hajde da vas ne zamaram imenima kompanija i instituta koji ih razvijaju). I jedna i druga su prošle tek prvu fazu kliničkog ispitivanja, što znači da su grupice od 10–20 volontera primile prve doze i da su razvili imunski odgovor identičan onom koji ima osoba koja je preležala kovid 19. Međutim, i jedni i drugi moraće da istrče još mnogo milja dok dođu do poslednje faze ispitivanja, naprave plan proizvodnje i distribucije, formiraju cene itd. Jedini koji su sve to već isplanirali jesu Univerzitet Oksford i Astra Zeneka, ali i njih čeka, nakon okončanja treće faze (najranije na jesen), još sedam meseci birokratskih procedura. Naravno, postoji nada da će procedure biti skraćene, ali te odluke se donose na globalnim samitima, pa ćemo svakako čekati malo duže. Za oksfordsku vakcinu znamo sigurno da će, onog momenta kad bude odobrena za široku upotrebu, u Indiji biti proizvedeno dve milijarde vakcina, a potom još. No, sve ovo što pišem samo je puko prepričavanje informacija sa sajta Svetske zdravstvene organizacije, Oksforda i Astra Zeneke.

Ono što je zbilja čudno jeste da su maltene u istom satu Aleksandar Vučić i Donald Tramp izjavili istu stvar, s tim što smo za Trampa uspeli da saznamo kako bezrazložno stvara euforiju oko vakcine koja je u prvoj fazi istraživanja. Što se Vučića tiče, on se samo ponovo iživljava nad nama, građanima Srbije, držeći nas u agoniji pomešane nade i očaja. Poseban je bezobrazluk to njegovo "jedna zemlja, neću da vam kažem koja". A naročito je surovo što njegove reči najviše dopiru do ljudi koji ne znaju da odrede kredibilan izvor informacija, ne razumeju strane jezike na kojima nas SZO izveštava o napretku kandidata za vakcinu protiv korona virusa i okreću se tabloidnom talogu tražeći zrno nade.

O protivnicima vakcinacije drugom prilikom. Sve je ovo još jedan Vučićev spin i politizacija pandemije. Prvo je proteste širom Srbije proglasio protestima ravnozemljaša i antivaksera, a sad glumi spasioca koji nam je obezbedio vakcinu koja ne postoji. Manipulacija javnim mnjenjem i neprekidna politička kampanja jedino su što ume da radi, a tek protiv toga nema vakcine. Možemo samo da se nadamo kolektivnom imunitetu.