Biskup Nuncio Skarano (61), vatikanski računovođa i agent italijanskih tajnih službi Mario Zito, uhapšeni su 28. juna zbog sumnje da su pokušali da unesu 26 miliona dolara u Italiju u vladinom avionu. Monsinjor Skarano je navodno radio u konspiraciji s Đovanijem Marijom Zitom, agentom italijanske tajne službe, koji je zadržan u italijanskom vojnom zatvoru i sa Đovanijem Karencijom, finansijskim brokerom iz Pompeje, da bi u Italiju prošvercovali novac brodovlasničke porodice D’Amico iz Salerna, sa računa UBS banke u Luganu, u Švajcarskoj.

Keš nikada nije napustio Švajcarsku, navodno zbog nervoze i nesporazuma između trojice aktera koji su kasnije spalili svoje mobilne telefone.

U dokumentu od 48 strana koji je sudija Barbara Kalari odobrila, rimski magistrat je zahtevao hapšenje na osnovu dokaza koji čine transkripti razgovora, i-meilova, pisama, čekova…

Agencija Rojters javlja da se u dokaznom materijalu opisuju postupci koji podsećaju na špijunski roman – pominje se privatni avion, spaljeni mobilni telefoni, angažovanje navodno korumpiranog tajnog agenta. Sudija Barbara Kalari je u obrazloženju napisala da se Skarano osećao sigurno zahvaljujući svojim vezama s Vatikanskom bankom i da je vatikanski Institut za poslove vere koristio kao instrument finansijskih operacija kojima se zaobilazi, ako ne i krši zakon protiv utaje poreza i pranja novca.

Do hapšenja je došlo samo nekoliko dana nakon što je papa Franja osnovao komisiju koja treba da kontroliše rad Vatikanske banke, (odnosno Instituta za poslove religije) koja ima 114 zaposlena i kapital od 5,4 milijardi evra. Njena aktivnost je decenijama obavijena velom tajnosti i bila pod sumnjama zbog netransparentnih tokova novca, navodnih finansijskih malverzacija i optužbi za pranje novca.

Monsinjor Nuncio Skarano je u ponedeljak 1. jula ispitivan u rimskom zatvoru iz 17. veka u kome je zadržan.

Advokat Silverio Sika tvrdi da će monsinjor Skarano objasniti da nije imao ličnih interesa i da nije ostvario profit u transakciji i da je postupao čisto i u duhu prijateljstva.

To prijateljstvo s naslednicima velike brodovlasničke kompanije iz Napulja kojoj navodno pripada spornih 26 miliona evra.

Navodno je Skarano posle molbe prijatelja nagovorio brokera Đovanija Skarencija da vrati novac koji mu je dat zbog nekih investicija. Taj novac je uz pomoć Zita trebalo da bude prebačen iz Švajcarske u Italiju državnim avionom.

Monsinjor Skarano, rodom iz Salerna, koji je radio u banci pre nego što je postao sveštenik 1980-ih, osumnjičen je da prao stotine hiljada evra preko računa koje je držao u Vatikanskoj banci. Zvali su ga «monsinjor 500», zbog toga što je uvek nosio 500 evra u novčaniku. Jedan od računa bio je njegov, a ostali su označeni kao "fondo anziani" – fondovi za stare ljude.

Vatikanska banka je poznata pod nazivom Institut za poslove vere. Cilj Instituta za poslove vere je "da obezbedi čuvanje i upravljanje pokretnom i nepokretnom imovinom koja joj je poverena od strane fizičkih ili pravnih lica i namenjena za dela religije ili milosrđa".

Institut za poslove religije (Istituto per le Opere di Religione) je svojevremeno bio glavni akcionar u banci Ambrozijana (Banco Ambrosiano), velikoj italijanskoj banci koja je propala 1982. izgubivši više od 3 milijarde dolara. Njen šef Roberto Kalvi, je nađen obešen na mostu Blekfrajers (Blackfriars bridge) u London, a njegovo ubistvo je prikazano kao samoubistvo.

Šef IOR od 1971. do 1989, biskup Paul Markinkus, je bio pod optužbom 1982. u Italiji kao jedan od aktera bankrotstva, ali nikada mu nije suđeno pred italijanskim sudovima zbog pravila da katolički sveštenici, vatikanski prelati imaju imunitet.

Institut za poslove vere je osnovan 27. juna 1942. od strane pape Pija XII, i u njega je uključena Uprava za poslove vere koja je poticala iz Komisije za poslove milosrđa koju je osnovao Papa Lav XIII 11. februara 1887. Uvek je bila različita od onoga što je postalo Uprava za apostolsku baštinu, koja umesto sredstvima namenjenim za milosrđe, imala zaduženje da upravlja preostalim sredstvima na raspolaganju pape nakon 1870, i po paktu iz Laterana iz 1929.

Monsinjor Skarano, 61, je godinama radio za taj vatikanski departman poznat pod nazivom Apsa ( Amministrazione del Patrimonio della Sede Apostolica, Uprava za apostolsku baštinu). Suspendovan je s te pozicije mesec dana pre hapšenja, kada su njegovi nadređeni obavešteni da se o njegovim aktivnostima vodi istraga.

U septembru 2010. italijanska policija je pokrenula istragu o pranju novca u Vatikanskoj banci, u decembru iste godine Vatikan je pokrenuo istragu o pranju novca, u maju 2012. smenjen je direktor banke Etore Goti Tedeski, u januaru 2013. italijanska centralna banka je suspendovala sva plaćanja karticama u Vatikanu, pozivajući se na nemogućnost da u potpunosti primeni propise protiv pranja novca, u februaru 2013. za direktora banke postavljen je nemački advokat Ernst fon Friberg.

Tradicionalno, Vatikanska banka, pozivajući se na suverenitet Vatikana, odbijala je da sarađuje s italijanskim vlastima u istrazi o finansijskom kriminalu, ali papa Franja je pokazao rešenost da ide do kraja u istrazi navoda o umešanosti te banke u korupciju i pranju novca. U junu 2013. papa Franja je formirao komisiju za kontrolu bankarskih aktivnosti kojoj je dao carte blanche da bi se razotkrili skandali koji su decenijama vezivani za vatikanske finansije.