Predsednik Srpske napredne stranke i Srbije Aleksandar Vučić je 106 dana posle parlamentarnih izbora, na kojima je SNS osvojio 188 od 250 mandata, u ponedeljak 5. oktobra 2020. u 20.00 časova objavio da će Ana Brnabić ostati na čelu Vlade. Kratku objavu, koja se pretvorila u dugačku elaboraciju svega i svačega, nekolicina televizija sa nacionalnom frekvencijom prenosila je uživo.

Aleksandar Vučić je u svojstvu predsednika SNS-a odlučio ko će biti mandatar, a onda je kao predsednik države poverio svom mandataru, to jest mandatarki, da formira Vladu, ne libeći se da stavi do znanja da je on sam odlučio i ko će biti budući ministri, da će jedno polovina biti ministarke, te da će Vlada dobiti dva nova resora. Detalje ćemo saznati naredne sedmice.

Vučić se tako predstavio kao veliki mandatar koji donosi sve važne odluke i koji je malom mandataru poverio da se bavi tehničkom realizacijom njegovih smernica. Nije propustio ni da odmah u srednjekratkim crtama izloži svoj ekspoze: ne damo Kosovo ni za šta; obuzdavamo virus korona; gradimo puteve i pruge do besvesti i metro u Beogradu; volimo se jednako sa Rusijom, Kinom i SAD i istovremeno ostajemo na evropskom putu; jačamo vojsku i policiju.

Dok je na televiziji N1 išla emisija o dvadesetoj godišnjici petooktobarskog prevrata, veliki mandatar je rekao da je 5. oktobar za njega običan radni dan. Vučićeva najava dodatnog jačanja poluga državne sile na okruglu godišnjicu 5. oktobra ne može se posmatrati izvan konteksta njegovog detaljnog obrazloženja zašto niko ne bi smeo ni da sanja da bi njegovu vlast mogao silom da preotme na ulici, kao što se desilo Slobodanu Miloševiću.

S obzirom na to da je predsednik nebrojeno puta ponovio da je Srbija svetski ili evropski rekorder u privrednom rastu, obaranju nezaposlenosti, obuzdavanju pandemije i koječemu drugom, odluka Aleksandra Vučića da Ana Brnabić nastavi gde je stala je logična. Kao jednu od njenih osobina koja je naročito kvalifikuje da u drugom mandatu predvodi Vladu on je naveo da se ona "nikome nije dodvoravala", precizirajući da misli na nekakve strane "centre moći" i njihove domaće ekspoziture. Čak i sporadičnom konzumentu srpskih medija na tu opasku moralo je da padne na pamet da se malo ko toliko u javnim nastupima dodvoravao Aleksandru Vučiću kao Ana Brnabić, te da je nije možda baš to kvalifikovalo da ostane na, makar što se tiče slova na Ustavu Srbije, najmoćnijoj funkciji u zemlji. Videćemo kako će proći Aleksandar Vulin.

Ana Brnabić poseduje još jednu vrednu odliku od ključne važnosti za Vučićevog premijera: ona ni na koji način u SNS-u, preko koga se sprovodi sva vlast u Srbiji, ne može da ugrozi njegov položaj.

Obelodanjenje da će Ana Brnabić produžiti gde je stala Aleksandar Vučić je iskoristio da još jednom "ja pa ja" tiradama sebe stavi u prvi plan predstavljajući se kao "vizionar", kao prkosni državnik koji ordinira sa Putinom, Si Đinpingom, Trampom, Erdoganom i vrhuškom Evropske unije. Nije propustio ni da sam za sebe kaže da je "politički gospodin".