Šta je osoba koja radi 18 sati, dođe kući oko 3 ujutru, ali ipak navije alarm da bi u 9 gledala predsednika Aleksandra Vučića? Čitaoci će pomisliti: ili je bot, ili je blesava. Ima i treća varijanta: osoba je novinarka koja je intervjuisala skoro sve političare u Srbiji, uključujući i Vučića, a koja već duže vreme uviđa da, kad bi joj, ne dao bog, sad zapalo intervjuiše predsednika, ne bi imala da ga pita skoro ništa. Najvažnije pitanje koje se predsedniku može postaviti jeste: "Predsedniče, zašto uporno izlazite iz ustavnih ovlašćenja i kad nameravate da se u njih vratite?" Onda bi on počeo da se dere, a ja da se ponižavam i ćutim dok neko na mene urla, nemam nameru i ne pada mi na pamet.

Lako ćemo za mene, nego šta je sa ostalima? Ko bi mogao da s njim malo popriča ili da izađe na čuveni TV duel koji onoliko godina javnost uporno iska? Očitovao se juče ujutru Vučić na Pinku i seo da ga propituju Žika Šarenica i ona Irina što je vodila Velikog brata, pa se udala za Savu, učesnika prve sezone ovog "Đilasovog rijalitija". Nisu ga ništa ni pitali, puštali su mu razne inserte (izjave Velje Ilića i Dragana Đilasa, te "Kontraviziju", boga seksa Lava Pajkića). Malo je sve to ličilo na onu čuvenu emisiju "TV Manijaci" iz ranih dana TV B92 – gledamo televiziju i smejemo se.

No, omakla se Vučiću i po koja ozbiljna, pa je tako rekao i da ne želi da razgovara sa liderima opozicije Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem i Boškom Obradovićem i da ne postoji ta sila koja će ga naterati na to: "Mene to ne zanima. Ja sa njima neću da se sastanem. Za narod i za građane sam uvek otvoren. A za ove lopove ne. A zašto nisu u zatvoru, to je teško pitanje. Zato što su celokupan pravosudni sistem oni postavili." Bože i Darvine, koliko prostora za analizu u ovako malo reči. Prvo, predsedniku se, izgleda, malo uglavio u podsvest opozicioni diskurs, pa je i on počeo da mantra "narod i građani", kao što, opozicija ne može da se dogovori šta smo mi. Pošto su podele oko formulacije velike, predlažem da nas ubuduće svi zovu "boranija", da rešimo jednom za svagda dilemu šta smo. No, nešto je drugo ovde ekstremno ozbiljan problem. Kad Vučić izjavi da bilo ko nije u zatvoru jer je pravosudni sistem ovakav i onakav, a nije mu prvi put, više je puta komentarisao i konkretne presude, on pravi dva velika prekršaja. Kao što rekosmo, iskače iz ovlašćenja koje mu je propisao Ustav i pritiska pravosudnu granu vlasti i krajnje bahato priznaje da mi nemamo nezavisno pravosuđe, što smo znali i bez njega, ali smo očekivali da mu bar kućno vaspitanje nalaže da se pravi blesav. Ali ne, to se otrglo svakoj kontroli i treska naokolo kao dete na podu samoposluge kad mama neće da mu kupi lizalo. To najčešće rade deca koja već imaju sve moguće igračke i slatkiše ovog sveta, pa tako i Vučić – sva su lizala njegova, ali može mu se da diže dreku, jer nema oko sebe nikog ko bi ga kontrolisao. A svaka vlast mora da bude pod kontrolom.

Drugi faul je uredba koja je doneta u okviru akcionog plana za implementaciju poglavlja 23, a koja nosiocima javnih funkcija eksplicitno i nedvosmisleno zabranjuje da komentarišu pravosuđe, sudske presude i procese koji su u toku. Pa kad je već tako, kad predsednik ne želi da se drži onoga što u Ustavu piše da mu je posao (ne srušismo li onomad Tadića baš zbog toga?) onda je sasvim smisleno zaljučiti da je funkcija predsednika uzurpirana. Dalje, ako smo u prvom trenutku i bili na "vi" iz poštovanja prema državi i prema najvišoj državnoj funkciji, persiranju više nema mesta. U tom smislu, ne mora Vučić ovako žustro da se gica na pomen duela sa opozicijom, jer je jedino preostalo pitanje za njega: Vučiću, šta je tebi?