Pre otprilike deset i po godina Boris Tadić je došao na sednicu Glavnog odbora Demokratske stranke i slavodibitno je saopštio da ima jednu dobru vest: uspeli smo da pocepamo Srpsku radikalnu stranku.

Juče, u nedelju popodne, otrgnuto krilo Šešeljevih radikala, u Kraljevu je proslavilo deset godina od osnivanja i sve zasluge, kako je i red, uspehe i dominaciju na javnoj sceni pripisalo je svojoj pameti i požrtvovanosti, viziji i umeću, a da ni rečju nisu zahvalili Tadiću i onima koji su ih od blata pravili, a kamoli onima koji su podebelo, solidnim parama, platili transformaciju od poslušnika haškog prtitvorenika u naprednjake koji su nas sad sve pretvorili u sužnje njihovih ambicija.

Navodno je oko deset hiljada ljudi ostalo ispred sportske dvorane u Kraljevu, ali je javnost zanimalo da li će unutra biti mesta za osnivača Vučićeve političke fabrike. Bilo je: "Niko i ništa nije veće ili važnije od Srbije" , poručio je nekadašnji predsednik Srbije i SNS-a Tomislav Nikolić. "Naši političari nisu vukovi već šakali, vi sa Vučićem to nećete biti. Ja sam tu ukoliko vam budem potreban".

Idi Tomo i peci rakiju. Toliko o medijskim špekulacijama da on okuplja neke nezadovoljnike koji bi se usprotivili Vučiću, a sad nema ni Tadića da ga pogura a oni koji su mu najviše platili za cepanje radikala uglavnom ne govore s njim. On se tu pojavio kao blizak rođak koga je sramota ne zvati na slavu ali je pri kraju sofre i kad zine nešto da kaže svi imaju preča posla nego da njega slušaju.

Po razdraganosti ličilo je to pomalo na minhenske pivnice iz onog doba, ali je Vučić u razdraganoj besedi održao neku vrstu normalnosti, samo aluzivno udarajući na opozicionu scenu, što je, verovatno, kineski ambasador, brat Li, koliko shvatam jedini reprezent neke međunarodne scene, shvatio kao ustupak evropskoj tradici i nije se mnogo naljutio.

Za ovu priliku prebrojano je i članstvo SNS-a – 750 hiljada ljudi. Komunisti su imali mnogo više a kad su pali sa vlasti pohrlili su u crkve a i danas mnogi ne priznaju da su bili članovi partije.

Vratimo se na Tomu Nikolića: šakali su strvoderi, hrane se lešinama žiotinja ili napadaju u čoporu one zveri koje su toliko onemoćale da ne mogu da se brane.

Čudna je to asocijacija o prirodi, karakteru i načinu ishrane domaćih političara. Nikolić je, svečanom zgodom izuzeo Vučića, ali je napomenuo da je on tu za svaki slučaj.

Pa vi vidite.