Agim Zogaj, svedok "Iks" u slučaju protiv Fatmira Ljimaja pronađen je mrtav u Duisburgu u Nemačkoj. Nemačka policija koja vodi istragu pretpostavlja da je Zogaj izvršio samoubistvo obesivši se u parku u utorak 27. septembra popodne. "Nema indikacija za drugačije objašnjenje», izjavio je Asošijeted presu policijski spouksmen Stefan Bauer koji je najavio da će biti izvršena autopsija.

Zogaj je bio ključni svedok o ratnim zločinima u logoru Klečka u blizini Lipljana, u centralnom delu Kosova, tokom 1999. godine, koji je držala OVK. Po agenciji AP on je dobio status zaštićenog svedoka. Nemačka policija se za sada ne izjašnjava o tome da li smrt zaštićenog svedoka ukazuje na propuste u programu zaštite, a ni o tome koji je stepen zaštite on uživao.

Agim Zogaj, koji je tokom rata 1998-1999. godine, bio čuvar u logoru, tužiocima Euleksa je dao iskaz na oko 200 strana, u kojem se navode događaji u Klečki, uključujući i hapšenje jednog od lokalnih komandanata OVK Bljerima Kučija, koga je Ljimaj lično uhapsio i doveo u logor. Bljerim Kuči, koji je sada gradonačelnik Suve Reke, nije želeo da svedoči u ovom slučaju zbog čega je u zatvoru proveo mesec dana.

Juna ove godine u Okružnom sudu u Prištini započelo je suđenje grupi pripadnika bivše OVK koji su osumnjičeni za ratne zločine 1998. u selu Klečka kod Mališeva.

Tužilaštvo Euleksa tereti Limaja, Nedžmija Krasnićija, Nasera Krasnićija, Nasera Šalju, Sabita Šalju, Refkija Mazrekua, Arbena Krasnićija, Šabana Šalju, Behljulj Limaja i Besima Škurdaja terete za zločine počinjene u logoru Klečka. Oni se terete za ubistva, mučenje i ugrožavanje zdravlja albanskih i srpskih civila sa Kosova i ratnih zarobljenika.

Bivši komandant OVK poznatiji pod nadimkom «Čelik» Fatmir Ljimaj tereti se za izdavanje naredbi i učešće u mučenjima srpskih i albanskih civila zatočenih u logoru OVK Klečka. izveštaju Dika Martija, Ljimaj se navodi kao jedan od vodećih ljudi "Dreničke grupe" Hašima Tačija, pored Džavita Halitija, Kadrija Veselija i Azema Sulje.

Godine 2005, otkrivene su masovne grobnice Mališevo i Volujak. Orahovac je od Mališeva udaljen 15 kilometara, a jama Volujak desetak kilometara, ali sa druge strane brda. U neposrednom okruženju je i Klečka, jama u kojoj su još 1998. godine pronađeni pobijeni Srbi.

Fatmir Limaj je podizanjem ove optužnice drugi put optužen za ratni zločin pošto je prethodno pred Haškim tribunalom odgovarao i oslobođen za zločine počinjene u logoru Lapušnik kod Glogovca.

Veće Okružnog suda u Prištini, na čelu sa sudijom Euleksa, je grupi od devetoro optuženih za zločine u Klečkoj odredilo pritvor.

Agencija Tanjug podseća da je juna ove godine u Okružnom sudu u Prištini započelo suđenje grupi pripadnika bivše OVK koji su osumnjičeni za ratne zločine 1998. u selu Klečka kod Mališeva. Mogući datum nas suđtavka procesa je 17. oktobar. Među osumnjičenima našao se Fatmir Ljimaj, koga štiti poslanički imunitet. Ljimaj je sredinom marta uhapšen u svojoj kući u naselju Čaglavica u Prištini, ali je ubrzo pušten posle dvočasovnog saslušanja. On je tada navodno izjavio da je u cilju istrage spreman da se odrekne poslaničkog imuniteta. Nakon što je Ustavni sud Kosova odlučio da mu ukine poslanički imunitet na koji se on pozvao kada je specijalni tužilac Euleksa Mauricio Salustro podneo optužnicu protiv deset kosovskih Albanaca Limaj se predao policiji i od prošle nedelje je u kućnom pritvoru u Čaglavici.

U odbranu Ljimaja stao je i predsednik kosovskog parlamenta Jakup Krasnići, koji je osporio pravo Euleksa da pokreće ocenu ustavnosti odluke o poslaničkom imunitetu u slučaju optužbe za ratni zločin. Krasnići je tim povodom došao u direktan sukob i sa američkim ambasadorom Kristoferom Delom. Ljimaj (40) je bio ministar saobraćaja vlade u Prištini, zamenik predsednika Demokratske partije Kosova i poslanik. Ljimaj se u februaru našao usred korupcionaškog skandala. Euleks policija je, naime, tri dana pretresala kancelarije šefa nabavke u Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije Kosova, Nedžata Krasnićija, zbog sumnji za korupciju i zloupotrebu položaja zajedno sa ministrom Fatmirom Ljimajem, a potom i u Ljimajevoj kancelariji.

Prema podacima Tužilaštva za ratne zločine, ubistva svedoka na Kosovu i Metohiji počela su još 1999, a u periodu od 2001. do 2007. ubijeni su Iljir Seljimaj, Smailj Hajdaraj, Bekim Mustafa, Avni Eljezaj, Tahir Zemaj, Sabahete Toljaj, Isuf Hakljaj, Sadik Musaj, Ismet Musaj, Sinan Musaj, Dželjadin Musaj, Sadik Murići, Veselj Murići i Kujtim Beriša, od kojih su Sadik i Veselj Murići bili zaštićeni svedoci.

Međutim, u saopštenju za novinare, portparolka haškog suda Norma Jelačić je izjavila da su te tvrdnje pogrešne i da nijedna od osoba koje su pomenute na listi nije bila u programu zaštite svedoka Tribunala, niti je bilo koja od njih bila pod merama zaštite koje je Tribunal odredio u slučaju Haradinaj.

Jelačićeva je istakla da su se neka od ubistava, koja se navode, dogodila i pre nego što je Tribunal započeo istragu protiv Haradinaja i drugih optuženih i naglasila da je Kujtim Beriša jedina osoba sa liste, planirana da bude pozvana kao svedok, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći 2007. u Podgorici, ali da su crnogorske vlasti zaključile da ona nije bila nameštena.