Bela kuća pozvala je Prištinu i Beograd da se suzdrže od ekstremističke retorike i da se fokusiraju na rešavanje problema koji imaju. Međutim, vlast u Beogradu, koja se nije prepoznala ni u izveštaju Evropske komisine koji u celosti govori o Srbiji, i ovog puta je zauzela "ko, ja?" stav.

Beogradska redakcija TV N1 izdvojila je ovim povodom nekoliko izjava ministra vojnog Aleksandra Vulina: "Šiptari u Prištini lažu. U šiptarskoj skupštini. Ja sam za razgraničenje sa Šiptarima", izjave su Aleksandra Vulina.

N1 podseća i na nedavnu izjavu Marka Đurića, šefa Kancelarije za KiM, koji je bezuspešno probao da ispadne mudar: "Termin Šiptar, to je naziv koji sami Albanci koriste da bi opisali svoju nacionalnu pripadnost, a kada taj naziv koriste pripadnici srpskog naroda iz nekog razloga ga smatraju uvredljivim. Ja mogu da prihvatim tako nešto pod uslovom da oni prestanu da Srbe nazivaju Kosovarima i drugim pežorativnim imenima."

Šta reći na ovo, osim: hajde, dosta više! Prvo, kosovski Albanci sami sebe nazivaju Kosovarima. Nekako je logično, ako su se već proglasili nezavisnima, te se smatraju državom i nacijom, da se nazivi jednog i drugog poklapaju.

Drugo, istina je da na albanskom jeziku Albanci sebe Shqiptarët, a Albaniju Shqipëria. Ali, ovaj budalasti argument "oni sami sebe tako zovu" čuli smo već milion puta. Isto smo slušali i kad je romska zajednica insistirala da se prestane sa upotrebom reči Cigani.

Jer psovka i jeste. Ne naziva Vulin kosovske Albance Šiptarima zato što oni sebe tako zovu, nego zato što ta reč ima pogrdan prizvuk. Ako neko misli da nema, neka mi objasni zašto svuda, ama baš svuda u Centralnoj Srbiji, oni koji gaje animozitet prema Srbima sa Kosova, te ljude nazivaju – Šiptari?