Pobednik izbora u Sloveniji od 4. decembra, bivši gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, u sredu 11. januara nije dobio podršku poslanika da formira novu vladu Slovenije – na tajnom glasanju je umesto neophodnih 46, dobio 42 glasa u parlamentu koji ima 90 poslanika. Jankovića su podržali njegova Pozitivna Slovenija, koja ima 28 mandata, socijaldemokrate bivšeg premijera Boruta Pahora, koje imaju 10 poslanika i Partija penzionera. Glasanje su bojkotovale Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše, koja ima 26 poslanika, Narodna partija, Nova Slovenija i Građanska lista Gregora Viranta, koja je najavljivala da će sa svojih 8 poslanika podržati Jankovića.

Da bi glasanje bilo važeće u glasanju je učestvovao jedan poslanik više od zakonom predviđenog minimuma (glasao je protiv). Dva poslanika nacionalnih manjina (mađarske i italijanske) su ranije javno rekla da neće glasati u slučaju tesnog glasanja, jer ne žele da budu jezičak na vagi.

Predsednik Danilo Tirk, najkasnije za 14 dana mora ponovo da održi konsultacije sa strankama i predloži istog ili drugog kandidata za predsednika vlade, a predlog će moći da podnesu i parlamentarne stranke ili grupe poslanika, pošto u drugom krugu predsednik Slovenije nije jedini zakoniti predlagač. Tirk je izjavio da žali što njegov mandatar nije osvojio potrebnu apsolutnu većinu za mesto premijera, ističući da je Janković "i dalje jak kandidat".

Neki komentatori kao izveštač agencije Rojters nakon prvog kruga glasanja šanse da bude novi mandatar pripisuju Janezu Janši, koji predvodi drugu po snazi partiju, Slovenačku demokratsku stranku desnog centra, koji je bio premijer 2004. do 2008, i koji je obećavao kresanje budžeta, ubrzanje privatizacije i selektivno povećanje godina potrebnih za sticanje penzije, zbog čega je pala prethodna slovenačka vlada Boruta Pahora. Janez Janša je na izborima 4. decembra važio za favorita, ali je osvojio samo 26 mandata. On je predložio formiranje vlade desnog centra, ali po agenciji Rojters uspeva da sakupi samo 44 glasova u parlamentu od 90 poslanika.

Slovenačka politička kriza je počela u septembru, kada je u parlamentu srušena vlada levog centra Boruta Pahora zbog toga što se vladajuća koalicija raspala u sporovima oko reformi koje Sloveniji nameće Brisel u okviru raznih paketa za prevazilaženje krize suverenog duga.

Predsednik Slovenije Tirk je izrazio žaljenje zbog neharmonične političke atmosfere:

"Ono što smo danas videli u parlamentu – to je mnogo manevrisanja, mnogo taktiziranja, mnoge stvari koje ne govore dobro o budućem radu parlamenta, rekao je nagoveštavajući novu rundu razgovora s parlamentarnim partijama.

Manevri parlamentarnih stranaka su možda novost za slovenački parlament, ali u pojedinim izveštajima se postavlja pitanje da li i poslovično dobrostojeća Slovenija ima vremena za duge političke igre. Glas Amerike u izveštaju ocenjuje da Slovenija ulazi u period političke nesigurnosti. Politička napetost u Sloveniji je porasla krajem godine povodom prodaje trgovinskog lanca Merkator hrvatskim biznismenima, koja je naglo obustavljena.

Sudeći po analizi portala Bloomberg, bez obzira ko dobije mandat, Sloveniju očekuje program štednje od milijardu evra, kako je 6. januara ocenio guverner slovenačke centralne banke Marko Kranjec. Agencija Rojters podseća na to da je slovenački kreditni rejting pod pritiskom. Agencija Fitch Ratings je proteklog meseca slovenački rejting ocenila sa AA- i stavila je na listu «negativnog posmatranja». U trećem kvartalu 2011. slovenačka ekonomija je prošla kroz takozvanu kontrakciju (smanjenje obima) od 0,5 procenta.

Nova Ljubljanska Banka d.d. i Nova Kreditna Banka Maribor d.d., dva najveća kreditora u Sloveniji se još bore s posledicama recesije iz 2009. zbog gomilanja loših zajmova i pretnji bankrota pojedinih firmi dužnika. NLB mora da poveća kapital za oko 400 miliona evra do sredine 2012. da bi uvećala svoj takozvani core Tier 1 capital racio na preko 9 procentata. Kamate na desetogodišnje obveznice slovenačke vlade skočile su u sredu na 7,19 procenata – sa 6,83 procenata pre nekoliko dana. Nacionalni dug Slovenije, relativno nizak za evropske standarde porastao je naglo poslednjih godina. U 2007. kada je Slovenija prihvatila evro, njen javni dug je iznosio 23,4 procenta GDP, ove godine je dosegao 45,5 procenata, sudeći po podacima Evropske komisije, koja prognozira da će u narednoj godini nivo zaduženosti porasti na 50,1 procenta. Nezaposlenost u Sloveniji je dosegla 11,5 odsto radne snage, a centralna banka je najavila da će za 2012. smanjiti projekciju privrednog rasta sa sadašnjih 1,3 odsto.