„Bože mili, čuda velikoga,/kad se šćaše po zemlji Srbiji,/po Srbiji zemlji da prevrne/i da drugi postane sudija./Tu knezovi nisu radi kavzi,/nit su radi Turci izjelice al’ je rada sirotinja raja/koja globa davati ne može/ni trpeti turskoga zuluma/i radi su božji ugodnici…“ Usnio sam čudan san. Kakav san? Strašan san. Košmar. Kao, ja na Slaviji. Nisam …
U špicama crtanih filmova predstavljen je kao simpatična ptičica s karakterističnim smehom. Melodija je prisvojena kao najrasprostranjeniji zvižduk koji je uspevao da okupi društvo iz kraja na „štrafti“, igranci, utakmici, školi, kao i u svim drugim gužvama. Prevodilac ga je nazvao Perom, imenom koje upućuje na dobroćudni karakter. U stvarnosti, detlić je ptica iz reda …
„Nikada više neću ići na koncert“, rekao je sebi i majci svoje dece Ostareli Roker posle poslednjeg koncerta Džona Mejla u Centru „Sava“. Jes’ da je Mejl muzičar sa impresivnim opusom, ali nije, brate, to bio koncert već tezga. A tezga je, brate, estrada a ne svirka. U estradu svašta spada, dok u svirku ne. …
Usred naselja, koje se naglo razvijalo, ostala je da radi stara fabrika. Visoki dimnjak nije mogao da spreči smrad koji je ujedao nozdrve Novobeograđana. Svi su nemoćno psovali nepoznatog partizana Miloša Mamića, čije ime je nosila fabrika. Danas se tu ukrštaju ulice Džona Kenedija i Otona Župančiča, a na mestu fabrike nasut je pesak, do …
Herodot je opisao Egipćane kao „naopak“ narod. Blato za opeke mesili su rukama a testo za hleb nogama. Zašto su tako činili i nije neka tajna. Faraonu je kao glavnom investitoru javne izgradnje bilo potrebno mnogo radnika. Radnici su, da bi radili, morali i da jedu. Hleb je, kao proizvod za jednodnevnu potrošnju, malo pekara …
Kada veliki i žilavi automatik počne iz čista mira da se otvara na mnogoljudnom javnom mestu, ili se na kiši borimo sa stvorom koga je vetar okrenuo naopako, ili kada se udidimo za večernji izlazak i prekasno otkrijemo da je platno otkinuto na jednom kraju, lako je osetiti mržnju prema njima. Inače su to drage …
„Kada se rat završi, njive ćemo orati karakterom“, govorio je Nikoletina Bursać svojoj skeptičnoj majci opisujući joj bolje, socijalističko sutra. Zaista, traktor je bio simbol svekolikog napretka, kako na zapadu tako i na istoku. Uz neke razlike, naravno. Dok je na zapadu farmer računao koliko će mu traktor povećati profit i da li će time …
Bio jednom jedan čovek kome je buka omela miran san, narušila duševni mir i nagrizla nerve. Ne mogavši više tako da živi, čvrsto je odlučio da nađe tišinu Okupio je, najpre, članove porodice, i blagim tonom i biranim rečima obrazložio svoju molbu. Isto je potom učinio i sa komšijama. Porodica ga je sažaljivo gledala a …
Kad sam bio mali, u naizgled idilično doba poznog titoizma, u ideološkom imaginarijumu Es-Ef-Er-Jot civilizacije Albanac je bio egzotično biće koje peče kol(j)ače i ne može pravilno da izgovori slovo l. Bilo je to nekako neodvojivo od zamišljenog bića našeg Albanca (koji se razlikuje od albanskog Albanca po tome što je, zapravo, Šiptar), isto kao …
Prve strane novine koje sam kupio bio je čuveni francuski filmski časopis Cahiers du cinema (Filmske sveske). Ako se dobro sećam, na naslovnoj stranici tog broja bila je scena iz Hičkokovog filma Ptice. Neko će reći – tak normaljno! Ima li ičeg prirodnijeg od toga da neko ko započinje karijeru tzv. filmskog kritičara kupuje jedan …
Prve strane novine koje sam kupio bio je čuveni francuski filmski časopis Cahiers du cinema (Filmske sveske). Ako se dobro sećam, na naslovnoj stranici tog broja bila je scena iz Hičkokovog filma Ptice. Neko će reći – tak normaljno! Ima li ičeg prirodnijeg od toga da neko ko započinje karijeru tzv. filmskog kritičara kupuje jedan …
Savladavanje korišćenja pokretnih stepenica je jedna od veština koju većina ljudi nauči posle samo nekoliko dizanja. Jednostavno kročiš na sredinu rešetke, držiš se za gumenu traku rukohvata i postaneš ravnopravni korisnik blagodeti velegrada. Međutim, teškoće nastaju kad ulaziš sa zapadne strane grada, po uputstvima starije i sa teretom mlađe sestre koju su ti roditelji uvalili …
Na vrhuncu slave, umetnik je počeo da traži model za stvaranje svog životnog dela. Ova ideja zaokupljala je njegovu pažnju još dok je bio početnik u osvajanju umeća likovnog stvaranja. Tada je bio prinuđen da crta modele koji su imali očigledne telesne nedostatke, ili su zbog duševne bolesti imali izraz lica koji se nije mogao …
Ne mogu baš da kažem kako se živo sećam istorijskog leta Apola 11 od pre trideset godina i onog dana kada je Nil Armstrong, izašavši iz lunarnog modula Orao, ostavio trag svoje šljampave cokule u Mesečevoj prašini izgovorivši čuvene reči: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo.“ Naime, u to vreme bio …
Među današnjim slikama domaćeg pejzaža na televiziji i u novinama preovlađuju niska vulkanska brda koja se dime, bleštavo obasjani gradovi i porušeni mostovi. Do početka bombardovanja nije se brojalo koliko ih ima. Sada je spisak gotovo kompletan. Danas mostovi u Srbiji postoje jedino u statistici porušenog, u uspomenama i na slikama. Izvorni oblici su im …
Propušio sam 1. septembra 1965, na dan polaska u gimnaziju. Što se velike nužde sazrevanja tiče, puštao sam i bradu. Sa mnogo manje uspeha, uostalom: zbog brade me je već u prvom razredu lično direktor Velja vraćao kući, na brijanje, a otac psovao zato što mu upropašćavam „mašinicu“. Brijanja sam se odrekao izlazeći iz gimnazije …
„Tata, vidi kako su pogodili za tebe!“, konstatovao je njegov omiljeni intendant, pošto je doneo vruć hleb i novine. Tata je bio zamišljen nad vestima koje su to subotnje jutro stizale sa Radio-Pančeva. Ipak, sinčič je bio toliko sugestivan da je tata po prvi put u životu pročitao dnevni horoskop za ribe: „I dalje ste …
Zapanjila me je vest da je završen filmski festival u Kanu. Čujem da su pobedili neki Belgijanci. Šta je sa Kustom, da nije bolestan? A Pedro (Almodovar) dobio, kao, nagradu za režiju. U nekom fensi kafiću, oko podne, dok zavija „šizela“, gledam to na jednom od monitora kao da gledam nešto što pripada „virtuelnoj stvarnosti“ …
Možda je tačno da svako zlo ima svoje dobro, ali ni pored najvećih umnih napora ne mogu da shvatim kakva bi dobrota mogla iz ovog zla da izađe! Neki kažu da je to homogenizacija. Ja, međutim, nisam oduševljena tim vidom sojedinjenja, bar ne masovnog. Jer homogen je, prema Leksikonu Jugoslavenskog leksikografskog zavoda (izvinjavam se, taj …
Pošto je čuo energetsku prognozu za ovu godinu, otac je sazvao sednicu porodičnog saveta sa jedinom tačkom dnevnog reda: „U susret dolazećoj zimi.“ Deca u početku nisu prihvatila da se o pitanju grejanja i kuvanja raspravlja po sunčanom vremenu. Međutim, majka je podržala raspravu i predložila da se svi novčani resursi koncentrišu za nabavku štednjaka …
Kada je krajem šezdesetih u Beograd stigao film Džona Frankenhajmera „Grand Prix“, sećam se kao danas da sam iz bioskopa Odeon izašao zbunjen dvema stvarima. Najpre time da bolidi Formule 1 ne „prde“ kao nabudženi fića bez auspuha, već da više onako kao da zuje, a potom i saznanjem da u filmu u stvari nema …
Nedavno sam gledao jedan film Alena (J.) Smitija („Rat u kući“). Bio je grozan poput svih ostalih. Možda je to bilo baš onoga dana kad je Smitijevo najnovije ostvarenje „Gori, Holivude, gori!“ nadmoćno osvojilo „Zlatnu malinu“ kao najgori film godine. Alen (J.) Smiti je definitivno najveći reditelj loših filmova u istoriji. Ed Vud je za …
„Mama, reci dragička!“ „Dragička“, rekla je majka, probijajući se sa cegerima punim paprika kroz kuhinju do špajza. „Zapušio nam se odžak. Moramo da zovemo dimničare!“, saopštila je kćerkica razloge za pitalicu, dok je otac sastavljao čunkove i raspremao žarač, špahtlu, sajlu, lopaticu i gomile novina kojima je pokušavao da očisti zapušen odžak. „Samo nam je …
Nisam vam ja za velike priče, ali kad me već pitate, da vam reknem kako je to bilo. Smestite se udobno, napravite od mene kokice, proju i viski da grickate i pijuckate dok pratite ovu jedinstvenu istoriju. Na vašu planetu sam stigao jednim od mnoštva brodova mog naroda, koji je krenuo u rasejanje sa idejom …
