Nije lako emigrirati. Mada su na raspolaganju sve potrebne informacije, kontakti, transport, čak ni novac nije nepremostiv problem – ostaje pitanje: kuda? Na ovoj planeti ima mesta za svakoga i može se naći, u zavisnosti od želja i potreba, bilo koja mera za život. Nema tih posebnosti nečijeg karaktera i temperamenta koje se ne uklapaju …
Kakvu stolicu imate? Da li ste sebi ikada postavili pitanje na čemu sedite i čemu ste poverili svoju veličinu. Nerviraju vas rasklimane stolice u kafani, žalite se protiv neudobnih radnih stolica na poslu ali, ipak, sebi retko postavljate pitanja o obliku stolica koje imate u vlastitom domu. Nema arhitekte koji drži do sebe, a posebno …
Šta bi trebalo da uradi otac kada mu se dete obrati na sledeći način: „Tata, daj mi Gojka“. Verovatno ništa, osim da ga posluša i da se zamisli. „Gojko“ je, inače, okrugla gumena naprava koja u domaćinstvu služi za otpušavanje lavaboa, sudopere, slivnika i sl., a uglavnom nosi naziv „vakuum guma“. Kada je sa mokrim …
Bila jednom jedna seoska učiteljica… Završene studije, momenat (bar je u tradiciji takav, mada raskinusmo davno s tradicijom; njeni se fragmenti kao vlažne natrule krpe vuku svuda unaokolo, celina je izgubljena…) koji otvara sva vrata, život tek počinje. Međutim, stvarnost, naročito u Srbiji, ima trostruku vilicu oštrih testerastih zuba. Iz klupe u klupu, jer priroda …
Historia magistra vitae. Da u sentencama poput ove ima i trunke istine, Srbi bi, kao – jel´te, narod najstariji – bio najobrazovaniji na svetu. Suva statistika, da ovog puta druge autoritete ne potežemo, kaže nešto sasvim drugo i suprotno. To, dakako, ne znači kako Srbi nemaju nikako ili boluju od manjka istorije. Naprotiv. Što se …
Ja naprosto ništa više ne razumem. Ili razumem tako dobro da tu više nema šta da se kaže. Neko veče, gledam, Lou Reed svira za Klintona. Dan pošto je u Atini premijer Simitis u zadnji čas otkazao svoje prisustvo koncertu Stounsa. Vest da će ići dobila je, kaže, mnogo publiciteta pa ne bi mogao da …
To sa školom uvek na kraju dođe nekako iznenada i podmuklo. Prethodno, bar dve-tri godine, svi u porodici prete budućem đaku-prvaku kako će jednom, najzad, i on da krene u školu, kako će morati da se uozbilji, zaboravi „lego“ kocke ili „barbike“, gotovo prestane da viđa Mišu i Jelenu s kojima se do tada beskrajno …
Ja se ne plašim zubara. Zapravo, priča je nesto drugačija. Ja se ne plašim zubara koji održavaju i leče zube. Štaviše, ja sam njihov najrevnosniji posetilac. Užasavam se kasapa: onih što vam kopaju po ustima kao da su se zavukli ispod haube spačeka, da bi odande, sa izrazom oduševljenja i ponosa, izvukli kost i istovremeno …
Zub se može vaditi iz različitih razloga, ali ono što vađenje zuba u suštini predstavlja jeste gubitak organa nasilnom metodom. Prvi uslov da vađenje zuba uspešno prođe obično nikad nije ispoštovan. Pacijent treba da bude odmoran, sit, pripremljen na stresnu situaciju. Ono što se često dešava je da pacijent nije spavao tu noć, da nije …
U Mlecima – plemstva šumaPadova je – škola puna, U Vićenci – mačke žderu, U Veroni – mnogo seru. Iako je stara pakosna venecijanska rugalica, po svemu sudeći, smišljena ponajviše zbog Veronjana kako bi istakla njihovu glupost (u originalu – tutti mati, odnosno svi blesavi), ona se danas koristi u sasvim druge svrhe. Na nju …
Zovite ga kako hoćete – pampurom, zapušačem, čepom, plutom, zatvaračem… ja ću ga zvati Problemom. Primenljiv je univerzalni princip: što veća želja – veći problem. Ukoliko verujete da je jedino što želite popiti čašu pristojno ohlađenog (belog) vina, ako su se stekli svi uslovi za to – vino, adekvatna čaša, želja, društvo… „karika koja nedostaje“ …
Za nežne uši boršč možda ima malo nezgodno ime, što važi i za njegovog poljskog rođaka zvanog barszcz (baršč). No, i stranci lome jezik na našim ćulbastijama ili škembićima, što im ne smeta da ih hvale i ponovo ištu onako kako umeju. Stručnjaci, poput jednog često pominjanog beogradskog dekana, iznad imenice „boršč“ u knjigama koje …
„Rabi Huna je u Midrašu rekao da je Bog stvorio različito voće i povrće, i to veoma precizno da bi sve bilo pripremljeno za Adama, prvog čoveka“, podseća Jahiel Bar-Haim, predsednik Mešanog američko-jevrejskog komiteta za pomoć, u predgovoru za knjigu Milice Mihailović „Tradicionalna kuhinja Jevreja bivše Jugoslavije“ (Beograd, 1998). Sama autorka ovog učenog i veoma …
Amerika postoji! Ovo sam nedvosmisleno utvrdio pre mesec dana, kada se KLM-ov boing meko prizemljio na pistu vašingtonskog međunarodnog aerodroma Dulles; nekoliko minuta kasnije, na pasoškoj kontroli, prijazna debela crnkinja kaže neobavezno Hi! How you’re doin’, zatim kratak, izvežban pogled na vizu u pasošu, dva rutinska pitanja, i onda: Welcome to USA! Hvala, bolje vas …
Kao i svaki san o nečemu prošlom, Ona Jugoslavija može izazvati suze snevača. On je srećan („kao u snu“). No, nema samo srećnih snova: Jugoslavija je i noćna mora koja zagorčava život onima koji su svoje istorijske/povjesne misije obavili rasturivši je najbolje što su mogli, tj. do temelja. Uz ponešto preterivanja, moglo bi se reći …
Jao, tramvaj! Uzviknuli su, jasno, stanovnici Novog Beograda srećni što nisu zaboravli kako tramvaj izgleda, a moglo im se desiti. Da skrije ponos trudio se – pa preterao, ispao nekako mrgodan – arhitekta Spasoje Krunić, predsednik beogradske vlade, na svome Studiju B, a posle je išla anketa. Na našem, prvo: ne bi ni bilo ankete, …
Lopta je okrugla. Toj poštapalici svakog priučenog sportskog reportera olako se podsmevamo. Bez mnogo preterivanja, može se reći da je reč o bazičnom geometrijsko-metafizičkom uvidu s jedne, i posrednom dokazu da je dotični reporter platonist, s druge strane. Ne zato što je ulaz u Platonovu Akademiju bio zabranjen „negeometričnima“: filozofsko opredeljenje ne mora biti namerno, …
Nekada su ljudi sakupljali fotografije. Požutele slike su čuvale likove od zaborava, a likovi su čuvali albume kao fetiš. Još uvek taj starinski običaj arhiviranja vlastitog života nije sasvim nestao. Štaviše, u književnosti i vizuelnim umetnostima je to atraktivna tema, a i motiv priča. Uzmimo, na primer, ruskog umetnika Ilju Kobakova ili pisce Pola Ostera …
„Iju, biće muško!“, viknula je moja kuma trudeći se da razdraganim glasom umanji moje osećanje krivice dok se po njenom starinskom kanabetu, i to netom presvučenom, a svi znamo koliko to danas košta, istina i po mojoj jeftinoj ali jedinoj tirkiznoj, dakle najvoljenijoj letnjoj haljini razlivalo crno, portugalsko, dakle skupo i retko, vino kupljeno specijalno …
Odvajkada se zna da piće nije za svakog, mada piti može svako. Neki vole da piju, ali ne umeju. Neki bi umeli kad bi imali. Neki se napiju odmah nakon prvog gutljaja. Neko je pijan i bez da popije. Pića se mogu uživati na bezbroj načina, za razliku od, recimo, onih stvari koje se mogu …
Kasno je. Moja prijateljica tvrdi da se bez one stvari može. Zastanem, začuđen. Merkam. Zašto koristi taj izraz? Dovoljno se dobro poznajemo. Dobro, o onoj stvari se govori i sa žarom i sa prikrivenom nelagodom. Već prema prilici i sagovornicima. Ali, mislio sam da mi možemo jedno drugom da kažemo sve što treba reći, a …
Ogledao se sa istom strašću na megdanu i za trpezom, umeo da konzumira dobro „meso“. Žerar Depardije – nova verzija D’Artanjana Ko još nije čuo za njega! Odrastanje se nije moglo zamisliti bez tog štiva. Aleksandar Dima je ovekovečio lik neustrašivog D’Artanjana 1884. godine u romanu „Tri musketara“. Melodramska priča postiže veliki uspeh, pa Dima …
Stara je istina da su veliki simboli jedinstveni,u svakoj prilici prepoznatljivi, univerzalni i kosmopolitski. Često ih zato shvatamo „rastegljivo“, na svoj način i uz pomoć lične mašte. Ima li boljeg primjera od pizze ? Da govorimo o važnoj stvari pokazuju podaci: godišnji rast ovog sektora samo u Italiji – oko 30.000 pizzeria sa 170.000 zaposlenih …
U početku beše orijaški oraj pred kućom, beskrajna bačvanska nebesa iznad i drvena klupa ispod njega. Oraj je bio jako velik još kad je pradeda bio mali. Klupu je, kanda, napravio njegov babo. Pradeda je izučio četiri razreda škole, u koju je išao od Mitrovdana do Đurđevdana, pa je pokupio svo znanje tadašnjeg sveta. Oni …
