„Elema“, „bonda“, „lakija“, „marlbora“, „besta“ – samo strastveni pušač u ovim naoko beslovesnim rečima prepoznaje romsku varijantu popularnih marki cigareta koje tamnoputi prodavci – terani od organa reda – nude po beogradskim ulicama i pijacama, ispred trafika i na bus-stanicama. Cigareta je u vreme krize i rata postala za mnoge (često jedina) duševna odbrana od …
Ako imate jaku potrebu da bar zakratko sklonite misli od ovog našeg tragičnog nereda i napustite televizijske vesti u kojima samo laži uspevaju da nadmaše nesreću – gledajte atletiku. Gledajte direktne televizijske prenose sa Svetskog prvenstva u atletici iz Geteborga, a uskoro će i miting u Cirihu. Tamo ćete videti da radost i pravda u …
Kad se niko od putnika u vozu te večeri ne bi vratio kući, Beograd bi doživio demografski šok; telom uz telo, mlađi su đuskali uz kloparanje voza, čiju su jednoobraznost prekidali ulasci u tunele i povremeni prdeži. Poslije osmočasovnog rejv putovanja – konačno, Podgorica. Na stanici gomila kupača-namjernika i taksista iz čijih automobila dolazi zvuk …
Godinama imam samo jednog kućnog ljubimca – telefonsku sekretaricu. Nikad ne iziđem iz kuće a da na nju ne obratim pažnju, prva mi je na oku kad se vraćam: vrata iznutra čestito i ne zatvorim, pogled mi je već uprt u lampicu koja će reći jesam li izbivajući iz stana ikome bio potreban. Jedna je …
Da biste uživali u dokolici i lenstvovanju, mora biti ispunjen preduslov: postojanje čitave hrpe neodložnih i hitnih poslova koji su s vama u vezi i ne mogu da čekaju. Kada ih se nakupi dovoljan broj, privremeno nestanite sa scene i mirne duše prepustite se dangubljenju i neodoljivom porivu da sve zanemarite, ma koliko to bilo …
Svoju sam ljubav prema cipelama već vrlo rano umalo platila glavom. Jednog kišnog popodneva moja se tetka vratila s mostarske tržnice noseći prekrasan dar za jedinu djevojčicu u kući! Umotan u novinski papir donijela je par sićušnih crvenih nanula! Mojoj sreći nije bilo kraja! Satima sam se ponosno klatila na visokim drvenim potplatima, osluškujući njihovo …
Ukrali su mi lutke. Jasno mi je šta će im televizor, starinski stočić, pa i izlizani ćilim, ali ne razumem šta će im moje lutke. Kada sam saznala za celu stvar, nisam pomislila „ukrali su mi detinjstvo“, kao što bi trebalo u takvoj situaciji. Lutke je nemoguće ukrasti. Zato nije ni učinjena nikakva šteta. Zvale …
„Od Kopakabane – pa do Ada Bojane“, kako kaže (nenapisani) hit, opet se belasaju, blješte, sjaje, šepure i lelujaju guze najraznovrsnijih oblika i stanja. (Opaska feministkinjama: tekst pročitati do kraja, pre nego što se autor satanizuje kao muška šovinistička svinja). Leto je ono žarko čekano doba, u kojem ponositi vlasnici guza konačno mogu da pokažu …
Te večeri, u sedamnaestoj po redu luci broda „Lusitania“, na nekom od osam kontinenata, u baru bez imena i nade, dobio sam mapu zaboravljenog grada. Iz prazne čaše mahao mi je njome mornar Olafson, Martinez ili možda čak Smit. Kupio sam je za litar najjeftinijeg vina, ne zato što mi je pričao da su u …
„Drug-store (US) trgovina u kojoj se prodaju lijekovi, kozmetika, štampa, laka hrana i bezalkoholna pića“ (Englesko-hrvatski ili srpski rječnik u redakciji Rudolfa Filipovića; Školska Knjiga i GZH, Zagreb 1980). Prevrtao sam nekoliko enciklopedija i drugih knjižurina sa univerzalnim pretenzijama ne bih li iskopao neki podatak glede istorije dragstora, npr. ko je, gde i kada otvorio …
Kuća mog detinjstva oduvek je bila puna „Mikijevih almanaha“ i „Mikija“, koje je otac, železničar, donosio povremeno iz magacina stanice u Čačku. Tako je stirp za mene postao jedna od najvažnijih stvari i često mi je nehotice određivao važne momente u životu. A počelo je sa opismenjavanjem. Negde u petoj godini konačno mi je dosadilo …
Kada se pre izvesnog vremena ukazala mala, pokazalo se neosnovana, nada da ću promeniti svoj stambeni status, skoro da sam se uplašila. Tokom niza godina sa imenom podstanar sam se nekako saživela i skoro da sam počela da ga upotrebljavam kao srednje ime, da se njime nekako ponosim. Priznajem da u tome ima udela moje …
Jedna mlada beogradska intelektualka pričala mi je nedavno kako joj danima po kući lete neki čudni leptirići. Otkud leptiri u centru grada, pitala se. Leglo im je, međutim, našla blizu, u svom špajzu. Pametna i načitana, u tom špajzu je naučila nešto novo: kako izgledaju i kako se rađaju obični brašni moljci. U rojevima su …
Kada je Džordž Lukas pustio buvu o ogromnoj, ljigavoj termitskoj kraljici što se baškari u gnezdu okružena manjim mravima radnicima – umetnici „Lucas Arts Industrial Light & Magic“ radosno su kreirali gomilu prototipova tog zlog tuđinca, Džabe Hata („Povratak Džedaja“). Konačni Džaba, amalgam nekoliko prototipova, bio je velika lutka od lateksa kojom su tehničari upravljali …
Mrzovolja, nervoza ili – u ovom slučaju etimološki tačnije, histerija – naizmenični talasi vrućine i drhtavice, srce koje potpuno samoupravno lupa u grudima, mržnja spram ogledala, najstrašnije kletve na račun svih proizvođača kozmetičkih preparata… I koješta drugo, naravno; sve pripada arsenalu subjektivnih znakova sudbine do juče pripisivane samo ženama, klimakterijumu. „Objektivno“, reč je o normalnoj …
Ima reči koje zauvek ostaju urezane u nama a da ni sami ne znamo pravi razlog za to. Iz jednog stripa o Paji Patku pamtim ime planine Hindukuš, iz Kiplingove „Knjige o džungli“ grad Udajpur gde je živeo crni panter Bagira, a iz one dečije pesmice „Čak na Tibet živi lama…“ godinama je odzvanjala ta …
Naopako je izazovan efekat. Prizori, situacije i putevi takvog prevrata pokreću humor i komiku. Osmatranje tuđe udešenosti u naopakom sledi recept pretumbanosti očekivanog, odvijajući se iz uživalačke udaljenosti. Ubrzanja u nemim filmskim komedijama izazivaju smeh do vrištanja, naglašavajući grozničavu jurnjavu protagonista sputanih u mehaniku naopakosti koja nezaustavljivo razara okolinu i poredak. Gradeći dom od dasaka, …
Nostalgičnim vremeplovom, smeštenim negde u kori sive moždane mase, vraćamo se dvadesetak godina u prošlost. To je vreme u kome nas, đake nižih razreda osnovne škole, uče da živimo u najlepšoj i najboljoj zemlji na svetu. Za državne praznike obavezno smo vezivali pionirsku maramu, a na školskim priredbama horski složno pevali „Naš korak nije tako …
Nikad ne reci zbogom budimpeštanskom aerodromu, on je i danas, kad beogradski aerodrom radi i kad JAT uveliko leti, najsevernija tačka Srbije i upravo na Ferihegy bićeš upućen, putniče, kad god se neki let ka Beogradu otkaže. Kad JAT na primer odustane od leta koji je pod barjakom čestitoga KLM dužan obaviti između Amsterdama i …
Hram cipela i jedno od kult sastajališta Londona jeste prodavnica obuće – Selis: samo onaj ko totalno ignoriše modna kretanja može da pomisli da se tu prodaju obične cipele. Za mušterije u Selisu, jedina markica koja „važi“ i zbog koje se bezglavo juri jeste ona koja ima crno-žutu trakicu na peti, veliki đon i obično …
Gostovanje fudbalera Urugvaja u Beogradu poslednjeg dana minulog marta („istorijsko“, kao prvo po delimičnom ukidanju sankcija) bilo je povod za neumereno ponavljanje nekoliko već otrcanih priča o fudbalu, ovdašnjem i urugvajskom. Od čuvenog putovanja 1930. godine u „Montevideo, bog te video“ (išli su samo igrači beogradskih klubova, jer Hrvati nisu hteli da igraju za reprezentaciju …
Obožavaoci crtanih zvezda, kada su devojke u pitanju, uživaju u stereotipu. Klasika je da postoji samo jedno žensko biće, a la Štrumpfeta u „Štrumpfovima“ i takva kakva je predstavlja svoj rod. Kada su „Štrumpfovi“ postali najomiljenija subotnja serija za decu, ubačena je Štrumpfeta, po proverenoj šemi da je za provod dovoljan samo jedan lik različit …
Najpoznatiji avion na svetu, legendarni dvomotorac DC-3, ove godine slavi šezdeseti rođendan. Prvi let obavljen je 1935. godine u Santa Moniki, u sunčanoj Kaliforniji. Samo petnaest godina kasnije jedna beba je prvi put na majčinom krilu letela popularnom „dakotom“ (kako glasi jedan od brojnih nadimaka ovog aviona) iz Beograda, preko bosanskih vrleti, ka Jadranskom moru. …
Balkan se na zapadu završava Riječkim zalivom i mestom Rijekom, a po široj varijanti, zapadna granica je reka Soča, a poslednji grad je Trst. Taj, dakle ipak, balkanski grad, kome smo tepali: „Trst je naš“, možda je još jedino što iz lepog dela svoje prošlosti nisu popljuvali pripadnici zakrvljenih balkanskih naroda. Za generacije do kraja …
