Da li jutro započinjete sa dva-tri lavora kafe, jabukom, ili nečim konkretnim? Lepinjom sa kajmakom? Burekom? Da li se zadovoljavate tostom, ili ukućane ipak budite uz pomoć omamljujućeg mirisa vrućih uštipaka, prženica ili palačinki? Rečju, šta doručkujete? Danas nije ništa čudno da jedete kiš u Londonu ili pečeno pile u Rimu, da otkrijete veći broj …
U Atini ima jedna taverna. Ovo je očigledna laž, ali nije daleko od istine. Svako u Atini ima svoju tavernu, bar u nekome periodu života, koja je uistinu jedna. Tavernom koja je jedna upravlja jedna žena Ksanti Mavri („plava crnka“). Ime zvuči kao šala, sve dok vlasnicu ne udari policajac u tajnoj policiji, za vreme …
Vrlo brzo se prebacismo iz drugova i drugarica u gospođe i gospodu (obratiti pažnju na redosled – nije slučajan). Čak je i prelazni period (nesnalaženja), sa međurešenjima (komšija, prijatelju, kume u posebnim prilikama: braćo i sestre), kratko trajao. Istina, mnogi još ne prihvataju novu modu u obraćanju – stide se i snebivaju i oslovljeni i …
U Primorju se i danas svojinski odnosi regulišu na osnovama austrougarskih karata. Geodetska preciznost osnovnih karata i pedantno unošene poruke o promeni vlasnika i namena, nasleđivanju, promenama prezimena i vera, rastu familija, udadbama i ženidbama, iseljenjima i naseljavanju, susedskoj trgovini i uzgoju poljoprivrednih kultura beleže poslednja dva veka geneze ovog kraja. Istina, istorija je malo …
Mada se pojam „uživanje“ sve ređe vezuje za Gradsko saobraćajno Beograd (GSB), ostalo je u životu još nekoliko linija čiji pun paket-aranžman (strepnja čekanja, borba za mesto, osvajanje prostora za disanje, neizvesnost putovanja, slatke stanke na stanicama, zanimljivost trase, trijumf zbog dolaska na cilj) mami svakog Beograđanina spremnog da svoj grad bolje upozna kako bi …
Kada Zagreb izranja iz snačekaju ga konduktera dvada ih poveze na remizuda razbiju lozom krizu (J.B.S: „041“) Moj najbolji prijatelj dan-danas piše i potpisuje se latinicom samo zbog jedne Zagrepčanke, zanosne pubertetske ljubavi i činjenice da njegov rodni Beograd od njenog rodnog Zagreba deli 398 km prostora koji su, tada, za njih, mogla da savladaju …
Pab je tipična britanska kafana, kakva postoji i u Irskoj. Naziv pub je skraćenica od – da prostite – public house, što znači javna kuća, ali nema nikakve veze – na svu sreću: zamislite još i umetnice na sve to uživanje čiji opis sledi. Najstariji pab za koji sam čuo je omiljena krčma Saše Ćirića …
Kada bi nam majka u detinjstvu, meni i mojoj sestri, pripremila sutlijaš, mi bismo kao oni cakani ružičasti prasići, pripijeni uz valov, prineli njuškice porculanskim zdelicama (na kojima su, nimalo slučajno, bili naslikani pingvini, ta mala, pernata ševrdala u snegu-sutlijašu Antarktika) i zaboli kašičice u sitnozrni, mramorni mir pirinča, oblaporno kusajući gustu, pirinčanu melasu, obilato …
Budućim hroničarima zbivanja u socijalističkoj (Titovoj, velikoj, drugoj…) Jugoslaviji verovatno neće moći da promakne blaženi mir koji je vladao u svakom ovdašnjem domu neposredno posle ručka. Tada su čak i muve zujale diskretnije nego obično, a nepokolebljive čuvarke tišine znale su da u jednoj rečenici iskažu svu liriku samoupravljačkog života na kredit: „Tiše, nemoj da …
Suvenir-staklenka sa zrncima peska. U stvari, pesak zasužnjen u vlastitoj rastopini. Iz prave Sahare, tvrdi ponosno prodavac. Kad se leptirasti mehur, kaže, okrene naglavce, vreme isticanja peska podudara se sa vremenom potrebnim da jaje na vatri postane rovito. Ne, nikad kročio u to orijaško skladište za Ništa, ali sve to imaš i na prvoj većoj …
„Gorak je, ljut, prčovit, ćeskin, gori džigerice, zavrćeš ušima, ali zamiriše, brate moj, zamiriše i jak je kao zemlja. I bez ljeba se može, ali bez njega nikako. A oni koji ne mogu da puše svakakav, i nijesu neki pušači“. Ovako stari Šćepan od Potrka, duvandžija i trgovac na bjelopoljskom buvljaku, „iskreno i prijateljski“ fali …
Ko jednom oseti čari Vimbldona, skoro po pravilu ostaje njegov poštovalac do kraja života. Lako je zaključiti da je to ne samo sportski već i medijski događaj broj jedan u Engleskoj. Ova originalna i ekscentrična ostrvska zemlja kao da u Vimbldonu nalazi malo oduška za vrela politička zbivanja i svakodnevne skandale koji potresaju njenu javnost. …
Prevozno sredstvo u javnom gradskom saobraćaju, kopile tramvaja i autobusa, zove se trolejbus. Radi na struju, ne trebaju mu šine, ne troši naftu, ne smrdi, brz je i pravi podnošljivu buku; sve u svemu – elegantno rešenje. Zbog nečega se trolejbusima koristi srazmerno malo velikih gradova, valjda zato što su svi u međuvremenu prešli na …
Kada se u kafani kaže: „Litru i sifon“, kelner donosi litar beloga vina i sifon sode, što je sasvim dovoljno za potpuno uživanje uz dobar ručak. Dobar ručak podrazumeva obilnu, masnu i pikantnu hranu. A ona se zaliva špricerom. Pravi špricer pravi se tako što se u čašu uliju dve trećine hladnoga beloga vina i …
Dugo sam se bavio ronjenjem, pomalo ribolovom, a i ostalim vodenim sportovima i smatrao sam sebe pravim zaljubljenikom u more i vodu uopšte. Preselio sam se tek nedavno napokon u svoj stan. Najzad sam se odvojio od roditelja. Iako još prilično mlad, odavno sam oženjen i otac jednog već povelikog deteta. Najzad mi se ukazala …
Velike poljane, iskustvo nas uči, ne služe samo za mali fudbal i prinudno sletanje aviona. Velike poljane su i poligoni za uspostavljanje ekonomskog odnosa razmene dobara i usluga i tada se taj gemišt tržišta, vremena, mesta i ljudi naziva buvljom pijacom (skraćeno – buvljak, ili u rečniku naših baka – furda). Buvljaci su nešto kao …
U velikim romanima porodice propadaju od gramzivosti, novca, bogatstva, neravnoteže između uspona i pada (Budenbrokovi, Forsajti, Rugoni…), od razvrata, lenčarenja i pameti (Oblomovi), od neshvatanja spoljnih promena, od zloduha pitanja o dobru i zlu ili, beogradski, od rasprave o smislu života i prolaznosti vremena ili, opet uzvišeno, od pitanja o (be)smrtnosti duše? Stvarno, ako postoji …
„Svi su se ugojili“ – bila je jedna od prvih primedbi prijatelja kada se posle četvorogodišnjeg prebivanja u Milanu vratio u Beograd. Mi smo u blokadi, on dolazi iz bogatstva, pa je očekivao da će nas zateći mršave i ispijene. Kažu da se iznenadna gojaznost javlja prilikom boravka u zatvorenom prostoru. Narodu je poznata kao …
Ono što me prevashodno zanima u nekom gradu jesu: antikvarnice i poslastičarnice. Sve ostalo je od drugorazrednog značaja za mene. Iz dečaštva se sećam poslastičarnice u Požegi, u kojoj sam degustirao, a onda onako oblaporno kusao sutlijaše posute cimetom i grožđicama, marcipane, šampite, indijanere i svakojake druge slađane najesti. Zvala se „Korzo“, a njen vlasnik …
Premijer Velike Britanije pakuje papire i odlaže ih u tašnu koju će poneti sekretar. U pauzi će ih možda još jednom pregledati, ali sada se žuri – u svečanoj loži čekaju čelnici Barkli banke, nekolicina lordova i ljudi sa berze, a možda i neko iz opozicije. Na drugom kraju grada, pomirena sa sudbinom, istendska domaćica …
Podrigivanja i prduckanja bile su moje najintenzivnije klasno nesvjesne reakcije na prve susrete s Prvim majem. Uranci su započinjali ophodom vatrogasaca-muzičara, te paljenjem vatri (kresova) po okolnim brdima, da bi se radnici, seljaci, poštena inteligencija i radni narod bez bližeg određenja (akademici, književnici, oficiri) u rano poslijepodne pretvorili u tamanitelje ogromnih količina janjetine, rotkvica, zelene …
Belom pasulju svaka čast, ali se on prema žutom pasulju odnosi otprilike kao govedina prema teletini, kao „klasik“ prema „goluazama“, ili kao masovna šljivovica prema ozbiljnoj lozovači iz okoline Stoca. Sve je to, razume se, stvar ukusa: ovo je slobodna zemlja, svako može da voli šta hoće i neka mu je Bogom prosto. Ali žuti …
Pasulj! Čorbast naročito! Večita tema sedeljki i priča o vojsci (kad su dede služile kadar, a njihovi potomci, ovi što se sve više sa tugom još sećaju nedavno prošlih vremena – armiju), priča o radnim akcijama. Pasulj vojnički, pasulj solunac (čorbast, al’ sa puno mesa, dakle neopravdano tako nazvan, jer na solunskim kazanima mesa verovatno …
Imenom prividno bliznaka prve susetke, italijanske kancone, i poetsko-muzička priraslica srca, šansona je prava jež-tema: od prepričavanja poezije samo je jedno jalovije – opisivanje muzike. Osim toga, prava šansona je sažetak (do ugruška) odrešitog ličnog stava, a prikaz sebe, zna se, uvek je snažniji od prikaza tog prikaza. Ni ovaj zapis neće umaći iz te …
