U samom centru Trstenog, pored Jadranske magistrale, postoji orijaški baobab čija se starost meri stolećima, prečnik metrima, a hladovina koju stvaraju njegove krošnje tako je velika da mi je bilo potrebno nekoliko dana da shvatim i prihvatim da je ceo hladoviti prostor oko njega zaista posledica razraslosti jednog jedinog drveta. Pre pet godina, kada sam …
U Evropi se živi danju, u Španiji noću. U Frankfurtu na Majni, u Briselu i Mančesteru, noćni život počinje tek u petak uveče. Čak i Rimljani čekaju na subotu veče. U Madridu je uvek subota uveče. Ovde se na večeru poziva obično u 10 uveče, u krevet malo ko ide pre ponoći, a na madridskim …
Kinezi su ubeđeni u to da su mnoge lepe pesme napisane na mesečini, i to zahvaljujući tome što je pesnik bio usamljen i što je pored njega bila čašica dobrog pića. To ubeđenje nije nezasnovano. Gotovo da nema kineskog pesnika koji nije opevao vino. Istina, slično je i sa pesnicima u drugim zemljama, kada je …
Svake godine sve je teže dobiti viski bez leda – dakle, čist, ili, svejedno, bez sode ili vode uopšte. Barmeni i konobaru bulje u vas u neizrecivoj neverici, a u Sjedinjenim državama taj problem već dobija akutne razmere. Izgleda da su tamošnji barmeni, napuštajući pušačke navike, istovremeno napustili i naviku da razmišljaju; a kako verovati …
Dana 18. oktobra 1991, kada je hrvatska ratna televizija počela ponovo da emituje gore pomenutu englesku seriju kao prvi znak popuštanja ratne psihoze, prekinute su telefonske veze između dobrog dela delova bivše otadžbine. Time su do nogu potučeni građani koji su iz nužde, potrebe, zadovoljstva ili inata pokušavali da ono što je ostalo i dalje …
Ako je još nešto ostalo za uživanje (osim destilisanih alkohola), onda su to dobre knjige. U skladu s tradicijom ovog lista, daćemo veoma nepopularan predlog: čitajte Miroslava Krležu. S obzirom na vanredno stanje, policijski čas i ostale poremećaje normalnog života, valjalo bi čitati starog gospona ne baš hronološki: prvo „Zastave“, ako može, a zatim „Banket …
Ako bolje razmislim, ima mnogo više mesta za koja se neka (moja, u ovom slučaju) praistorija lakše povezuje s idejom uživanja, nego što je to Amstrerdam. Fatu Hiva, na primer. Atol – atolčić, zapravo – usred Tihog Okeana, na kom je Tor Hejerdal došao na ideju da bi se na pitanje porekla „belih“ Polinežana moglo …
Srpski pesnik Laza Kostić napisao je svoju najlepšu pesmu, a možda i najlepšu pesmu srpskog jezičkog izraza, kao traženje oproštaja od katoličke Bogorodice, kao konačno životno pomirenje sa drugim, kao mirno priznavanje razlika i neshvaćenih ljubavi sa njima, na zalasku. Slovenski borovi, znak kratkovide posesivnosti i stereotipa kolektiva, grehova koje ne sme počiniti ni odgovorni …
„Uživajte u ratu, jer će mir biti strašan“; tako u razrušenom Berlinu 1945. viče hromi pijanac u jednom romanu Hajnriha Bela. Kakav će naš mir biti – ako ga doživimo – već se može naslutiti. Biće to mir mržnje, osvete i zle krvi. Ležaćemo noću budni i misliti o tome kako je u ratu bilo …
Rat je već skoro domaća životinja: mudrost lisice Antoana de Sent Egziperija polako nas čini pripitomljenim. Zverima. Sve više novina umesto tekstova analitičara, pa i onih od retke fele kvalifikovanih „balkanologa“, štampa prognoze zvezdočataca. Još jedino njima ništa ne može da zakloni ovdašnje nebo. Drugde je drukčije. Sa marke na pismu koje mi stiže s …
Howgh! Nema više! Sa poslednjim stranicama na kojima je lebdeo čelični sjaj večnih lovišta nestajao je i dobri duh Vinetua. Nestajali su i poslednji dani ranog detinjstva, a ja sam se nevoljno okretala knjigama koje su mi nudile najrazličitije puteve da me uteše što Vinetua više nema; valjalo je samo izabrati. Mamio me je ljubavnik …
Kinezima se može svašta prigovoriti, ali im se mora priznati da ti ljudi zaista znaju da uživaju. Svakoga jutra oko osam časova stari Li kreće prema parku Žitan. Uprkos „poštovanim godinama“, on korača žustro i energično mlatara rukama u kojima drži kaveze sa pticama, prekrivene tamnom pamučnom tkaninom. U isto vreme, s drugog kraja Pekinga, …
„Nije li pisano: dom moj neka se zove dom molitve svim narodima? A vi od njega hajdučku pećinu načiniste“ (Sin Božji) Srbijom još hara svet-Kovina. A u tom Kovinu, usled vrenja i rasula, živnulo na stotine mehur-nula. Podli prebezi postali vreli stratezi – svojim perorezima strah teški među ljudima od pera šire. Ražalovani lažovi (otmeno …
Ako se o stanju duha i karakteristikama trenutka u južnoslovenskoj državi može suditi po glasovima neizbežnih, onih što se sa govornica i pomoću glasogovornika čuju i kad svi drugi to ne žele, onda se bez ustezanja može reći da je ovde i danas definitivno – vreme uživanja. Veoma bi teško neko mogao da nađe drugi …
Pravo na izbor, pravo na usamljenost. Čeznemo li pomalo za nekakvim vremenom i prostorom u kojem narod neće posebno mariti da sazna kakvo mišljenje o nekoj javnoj stvari imaju pisci, i u kojem „pisac“ za svoje izjave i mišljenja neće imati ni trunku „narodne“, već samo lične odgovornosti? Vreme u kojem piscu neće trebati da …
Ako je poverovati Srbima kad o sebi kažu da se u miru glože, a u ratu slože, to etniji je rat miliji od brata. Njegovo što češće zametanje i što duže majanje po njemu jako je, znači, srbokurativno. Pritom je rat sa obližnjim, reklo bi se, idealan: ne mora se objašnjavati, ne potežeš daleko, nemaš …
Kažu da čovek ima tri stupnja ličnosti. najvećim delom je kao svako, u izvesnim ispoljenjima kao neko, a samo suštinom kao niko. Oni skloni srbovanju smatraju da pravi Srbin treba da ima samo ovaj poslednji (u njegovom slučaju najširi) prsten osobenosti, koji, zaklaćen, izaziva nadnaravno grozničavo stanje. Fenomen pojave te srbobolje (u akutnom stadijumu srbonajbolje) …
Govori se da je rat skrivila nekolicina političara koji su, navodno, sludeli svoje narode i gurnuli ih u pogibiju. Narod je verovatno u mnogo čemu šašaviji nego što se misli, ali u pitanjima koristi nije ga tako lako obrlatiti: neće slediti svog lokalnog Hitlera ako ga ne nateraju, ili ako u tome ne vidi neko …
Dok mediji vrve o internacionalnim poljoprivredno-turističkim manifestacijama posvećenim proslavi ovoletošnje kosidbe, mnogi se opsećaju davnašnjih priča vezanih za ovaj najznačaniji praznik livadarstva u ovim krajevima. Ima u tome puste sete: samo je još trava ostala neobojena nacionalnim simbolima. Tako, upućeniji u običaje Bačke podsetiće se na to da se „Dužianca“ slavila pre ovog rata, i …
Da je letovanje dobro, imali bi ga i Japanci. Trebalo je da Jugoslavija bude dovedena do ivice građanskog rata, pa da shvatimo koliko je bolje i lepše godišnji odmor – kad već moramo – provesti u „mestu prebivališta“, kako se to zvanično zove. Sanjajući cele godine smaragdno more, polugole Švabice i zubaca na gradele, ne …
Postoji li u Evropi TV-mreža kojoj je sasvim svejedno hoće li se Jugosloveni, recimo, poklati međusobno tupim kašikama za cipele ili poubijati dum-dum mecima? Ima li te TV stanice koja će odoleti tome da preko svojih predajnika ne lansira vest o plemenskim, balkanskim krvolocima, dovoljno pomahnitalim da starom kontinentu zaprete reprizom 1914? Srećom, ima. Satelitska …
Osigurajte ono što vam je najdragocenije! – obično govore takozvani agenti osiguranja. Jedna stara priča o osiguranju kaže da je takvom jednom agentu, negde na američkom zapadu, kopač zlata po imenu Džon Stjuart odgovorio: „Nemam ništa dragocenije od svog života!“ I tako je, kažu, Džon sa Divljeg zapada postao prvi čovek koji je osigurao sebe …
Postoji li sprava verna kao pas, nečujna kao puma u gustišu, pouzdana kao štajerski konj, skladna kao Amatijeva violina? Pitanje drugo: postoji li mehanička sprava čiji rad izaziva stanje kontemplacije, uverava nas u to da smo apsolutno zdravi i, najzad, u to da smo pomoću nje postigli potpuni unutarnji sklad? Postoji sve to u jednoj …
Krajem pedesetih ili početkom šezdesetih godina došla mi je u ruke knjiga francuskog sociologa Žorža Fridmana „Razmrvljeni rad“. Osim bizarnog i indikativnog podatka da se u britanskim fabrikama municije tokom Prvog svetskog rata skraćivalo radno vreme da bi se povećala proizvodnja, zauvek sam iz nje zapamtio i lucidnu konstataciju da je eksplozija hobija u modernom …
