Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak, 21. februara, dva ukaza – №71 i №72 – o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike. Zatražio je da ih Duma ratifikuje, što je učinjeno već sutradan, i da ministarstvo spoljnih poslova uspostavi diplomatske odnose s tim republikama. Istovremeno je potpisao sporazume o vojnoj saradnji i uzajamnoj pomoći sa te dve republike i naredio ruskoj vojsci da na tim teritorijama uspostavi mir, a ruska vojska je iste večeri ušla u Donbas.

Odluka o priznanju je usledila nakon rezolucije ruske Državne dume od 15. februara usvojene većinom glasova, koju je predložila Komunistička partija RF. Tom rezolucijom se šefu države upućuje predlog da prizna samoproglašene republike “kao suverene i nezavisne države” u kojima su, kako se kaže u rezoluciji, “proteklih godina na osnovu volje naroda izgrađeni demokratski organi države sa svim atributima legitimne vlasti”.

Dok se 21. februara sukob na liniji razdvajanja razgorevao, u Donjecku i Lugansku trajala mobilizacija, a rusko Ministarstvo za vanredne situacije prevozilo žene, decu i stare u Rostov na Donu, Voronjež i Kursk, šefovi tada još nepriznatih Donjecke i Luganske Narodne Republike Denis Pušilin i Leonid Pasečnik uputili su zahtev predsedniku Rusije da prizna nezavisnost DNR i LNR. Zatražili su takođe od Putina da razmotri mogućnost sklapanja sporazuma o saradnji i uzajamnosti u sferi odbrane.

GDE SU GRANICE

U zapadnim medijima se mnogo raspravljalo o tome u kojim granicama je Rusija priznala LNR i DNR, koje su samoproglašene 12. maja 2014, nakon svrgavanja bivšeg predsednika Viktora Janukoviča takozvanom “Majdan revolucijom” u Kijevu. U njihovim ustavima je zapisano da se njihove granice podudaraju s granicama Luganske i Donjecke oblasti, ali one kontrolišu trećinu tih teritorija. U dokumentu o priznanju ne govori se o granicama.

U Savetu Federacije, gornjem domu ruske Državne dume, 153 senatora je 22. februara izglasalo saglasnost za korišćenje oružanih snaga Ruske Federacije van njene teritorije, kakva je data i 2014, pre angažovanja ruske vojske na Krimu.

Dok su generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, evropski šef diplomatije Žozef Borel, britanski premijer Boris Džonson ponavljali da se ruske trupe “dalje gomilaju” na tlu suverene Ukrajine radi proširenja ratne agresije, predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko je precizirala da će upotreba ruskih oružanih snaga posebno biti usmerena na uspostavljanje mira u Donbasu i sprečavanje granatiranja civila.

Pre potpisivanja ukaza o priznanju donjeckih republika, Putin je uputio oštru poruku: “Od onih koji su preuzeli i drže vlast u Kijevu, zahtevamo hitan prekid neprijateljstava. U suprotnom, sva odgovornost za mogući nastavak krvoprolića biće u potpunosti na savesti režima koji vlada na teritoriji Ukrajine.”

U donjeckim republikama živi oko 2,5 miliona ruskojezičnih stanovnika, od toga je Rusa 51 odsto, Ukrajinaca 44 odsto, ima i Belorusa i pripadnika drugih nacija. Te pobunjene šahjore iz Donbasa zapadni, a i naši atlantistički propagandisti lišavaju identiteta diskriminišućim nazivom “proruski separatisti”, preko kojih Rusija vodi proxy war, false flag operations itd.

Od oko 13.000 poginulih u sukobu u tom regionu od 2014. do 2022. godine, 3000 su civili. Pasoše Ruske Federacije je do sada dobilo 800.000 ljudi, a kako je na sednici ruskog SB saopštio spiker Državne dume Vjačeslav Volodin, zahteve za pasoše RF podnelo je još 400.000 njih.

Ukrajina je u dva navrata, 2014. i 2015. godine, bezuspešno pokušala da takozvanim antiterorističkim akcijama uspostavi kontrolu nad tim regionom. Prekid vatre nadgledaju posmatrači OEBS-a, pred čijim je sedištem u Lugansku, inače, 21. februara odjeknula jaka eksplozija.

Minskim sporazumima iz 2014. i 2015. godine predviđena je mirna integracija, ali pregovori o njihovoj primeni u okviru tzv. Nordijskog formata (Francuska, Nemačka, Ukrajina, Rusija) nisu dali rezultat i, kako je izgledalo prošle nedelje u Berlinu, definitivno su zapali u ćorsokak.

ZAŠTO JE RUSIJA NAPUSTILA MINSKE SPORAZUME

O svojoj odluci o priznanju LNR i DNR, i faktičkom napuštanju Minskih sporazuma, Putin je 21. februara obavestio predsednika Francuske Makrona i kancelara Nemačke Šolca, koji su “izrazili razočaranje”. Rusija je bila jedan od garanta tih sporazuma koji su joj, po zapadnom shvatanju, omogućavali da potencijalnom federalizacijom Ukrajine pomoću veta iz Donbasa spreči njeno priključenje NATO-u.

Zašto su se Rusi izlaskom iz tog sporazuma lišili te “prednosti”? Iz toka sednice ruskog Saveta bezbednosti (SB) proizlazi da su definitivno procenili da su ti pregovori u ćorsokaku, a da Rusiji ne odgovara večiti zamrznuti konflikt, koji se povremeno razgoreva. Ako je taj zaključak tačan, to bi značilo da se oni drže onoga što je Putin rekao na otvorenoj sednici kolegijuma Ministarstva spoljnih poslova u novembru 2021, na početku krize oko pregovora sa Amerikancima i NATO-om o bezbednosti u Evropi: “Naša nedavna upozorenja zapadnim zemljama i dalje se osećaju i proizvode određeni efekat. Neophodno je da im se ovo stanje sačuva što duže, kako im ne bi palo na pamet da nam na našim zapadnim granicama urede kakav sukob koji nam ne treba.”

Pre donošenja odluke, Putin je na javnoj sednici ruskog SB saslušao pojedinačna izjašnjavanja članova tog saveta, naglašavajući da sa većinom od njih o tome nije razgovarao i da ne zna šta misle. Ti rukovodioci najvažnijih resora su se za priznavanje nezavisnosti pomenutih republika izjasnili pred TV kamerama, jedan po jedan lično i profesionalno. Šef spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin je najpre neprecizno rekao “da će podržati” odluku, pa ga je Putin pitao “da li će podržati” ili “podržava”. Nariškin je onda rekao da “podržava priključenje DNR i LNR Rusiji”, na šta se Putin nasmejao, podsetivši ga da se danas ne razgovara o priključenju, nego o priznaju dve nove države, pa se Nariškin ponovo ispravio. Treba li uopšte podsećati s kakvim su zadovoljstvom zapadni lovci na Putinove tajne namere čerečili taj “skeč”.

OSAM GODINA PREGOVORA U ĆORSOKAKU

Reklo bi se da je ključnu argumentaciju u korist odluke kakva je doneta izložio zamenik šefa predsedničke administracije Dmitrij Kozak, koji je, inače, bio ovlašćeni predstavnik u pregovorima o sprovođenju Minskih sporazuma. Ti pregovori su trajali osam godina, prošle nedelje su prekinuti u Berlinu, kada je posle devet sati natezanja nemački predstavnik rekao da mora da prošeta kuče.

Kozak je referisao da su pregovori na nuli od 8. marta 2015. godine, kada je zvanično završeno povlačenje teškog naoružanja sa linije konflikta u Donbasu, da na pregovorima u Minsku i drugim međunarodnim formatima ukrajinski predstavnici šapatom u sali za pregovore izjavljuju da će se pridržavati Minskih sporazuma, ali kada izađu na vrata pregovaračke sobe, javno izjavljuju da su Minski sporazumi neprihvatljivi, da su oni “omča oko vrata” i ometaju rešavanje sukoba u Donbasu.

Putin je na to primetio da je u razgovoru s njim prethodnih dana francuski predsednik Makron tvrdio da je sadašnje rukovodstvo Ukrajine spremno da sprovede sporazume iz Minska i, štaviše, da donosi neke konstruktivne, nove, sveže ideje za njihovu implementaciju, uključujući održavanje izbora po poznatoj formuli aktuelnog predsednika Nemačke Štajnmajera.

Kozak na to odgovara: “Makron vam je juče rekao da je neophodno da ovaj dijalog bude isključivo u okviru Trostrane kontakt grupe pod nadzorom OEBS-a. To je izmišljen problem, jer se ovaj dijalog do sada odvijao isključivo u okviru Trilateralne kontakt grupe, gde je OEBS moderator. Pri pokušajima da se razgovara, u vreme kada predstavnici Donbasa nešto kažu, predstavnici Ukrajine okreću glavu i ne čuju. Kada se postavi pitanje: ‘Kakav je odgovor?’, kažu: ‘Ako Rusija nešto predloži, mi ćemo odgovoriti.’ Kada je pre dve godine u Berlinu Rusija pitala: ‘Kada će Ukrajinci uneti amandmane na Ustav u skladu sa sporazumima iz Minska?’, u Ukrajini je sutradan počela histerija da se Rusija meša u unutrašnje stvari Ukrajine, da postavlja ultimatumske zahteve za izmene i dopune Ustava Ukrajine, što je suvereno pravo Ukrajine…”

ŠOJGU O UKRAJINSKIM TRUPAMA

Iz izlaganja ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, proizlazi da je Rusija procenila da se Ukrajina nije odrekla ideje o novom pokušaju vojnog rešenja problema Donbasa. On je saopštio da se zapadne isporuke naoružanja Ukrajini nastavljaju “sa nejasnim ciljevima i zadacima”, a da je Ukrajina trenutno u blizini granica Luganskog i Donjeckog regiona koncentrisala 59.300 vojnika, 345 tenkova, 2160 borbenih oklopnih vozila, 820 artiljerijskih oruđa i minobacača, 160 višecevnih raketnih sistema, uključujući i instalacije za rakete “smerč” dometa 70–90 kilometara.

Igor Olegovič Ščegoljov, ovlašćeni predstavnik RF u Centralnom okrugu, na to je, ne bez tendencije, rekao da je u Ukrajini koncentrisana grupacija “koja je po svojoj udarnoj moći uporediva sa grupacijom sa kojom je Guderijan iz Brjanska rasporedio svoje trupe u Donbasu u avgustu 1941. godine”.

Šojgu se pozvao na ocene vojnih stručnjaka i rekao da vatra koju su Ukrajinci otvarali na liniji razdvajanja nije bila spontana već “nišanska”, po unapred određenim ciljevima, odnosno da Ukrajinci znaju šta pogađaju, i sugerisao da je intenzitet sukoba u poslednja 24 sata uporediv sa sukobima 2014–2015.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev je, tokom većanja o priznanju dve donjecke republike, ocenio da je trenutna situacija sa Donbasom komplikovanija, a na neki način možda i lakša od one koja je bila 2008. godine, kada je posle napada Sakašvilija Rusija vojno intervenisala u Gruziji. Medvedev kaže da ruske vlasti tada nisu znale kakva će biti reakcija: “Sada znamo šta će biti, znamo sve probleme, sve poteškoće, sve one predloge sankcija koji nam se iznova, iz svih pegli, da tako kažem, emituju. Razumemo da će pritisak biti ogroman, ali razumemo kako da se odupremo tom pritisku. U tom smislu, ovo gorko iskustvo od 14 godina, generalno, čini mi se, išlo nam je naruku.”

On je rekao da govori na osnovu vlastitog iskustva, s obzirom na to da je tada, kako kaže, morao da donese tešku odluku da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne subjekte međunarodnog prava. Medvedev je konstatovao da s tim u vezi postoji veliki broj poteškoća, da ima problema, ali da je istovremeno sasvim očigledno da je to omogućilo da se spasu životi stotina hiljada ljudi koji žive na toj teritoriji, a da je u izvesnoj meri to bila i lekcija za NATO i jedan broj evropskih zemalja, šta ne mogu činiti sa Ruskom Federacijom.

“Otprilike ovako su se odvijali događaji 2008–2009. godine. Oni su sami došli i ponudili da obnove odnose u svim pravcima. Jer, iskreno, za svetsku zajednicu, za naše prijatelje u Sjedinjenim Američkim Državama, u Evropskoj uniji, Rusija znači red veličine više od Ukrajine, i to svi razumeju, uključujući i Ukrajince”, rekao je Medvedev.

“Njujork tajms” prenosi procene zvaničnika Pentagona da bi širi ruski napad na Ukrajinu mogao da dovede do stvaranja milion do pet miliona izbeglica, od kojih će se mnogi sliti u Poljsku. Navodi se da zato mnogi od skoro 5000 američkih vojnika, koji su prošle nedelje stigli u Poljsku, rade sa poljskim snagama na uspostavljanju centara za prihvat desetina hiljada ljudi, uključujući Amerikance, za koje se očekuje da pobegnu ako Rusija pokrene invaziju velikih razmera.

RAČUNAJUĆI NA SANKCIJE

Tokom izjašnjavanja u ruskom Savetu bezbednosti, često je pominjano da se pri opredeljivanju za priznanje LND i DNR računa sa sankcijama koje su SAD i EU najavljivale.

Putin je u obraćanju naciji bio izričit: “Ponovo pokušavaju da nas ucene, ponovo prete sankcijama, koje će, inače, ipak uvoditi kako bude jačali suverenitet Rusije i moć naših oružanih snaga. A izgovor za još jedan napad sankcijama će se uvek naći ili jednostavno izmisliti, bez obzira na situaciju u Ukrajini. Postoji samo jedan cilj – obuzdati razvoj Rusije. I uradiće to, kao i ranije, čak i bez ikakvog formalnog izgovora, samo zato što postojimo i nikada nećemo kompromitovati svoj suverenitet, nacionalne interese i naše vrednosti.”

Premijer Mihail Mišustin je referisao da se ruska vlada već mesec dana pripremala za odgovor na najavljene zapadne sankcije, koje se tiču finansijskog sektora, ograničenja trgovine i uvoza, pominjući posebno visoku tehnologiju.

Lideri EU su već sutradan najavili ranije planove za uvođenje strogih ekonomskih sankcija Rusiji u slučaju invazije na Ukrajinu. Članice EU razgovaraju o sankcijama protiv 27 pojedinaca, London protiv pet ruskih banaka i biznismena Georgija Rotenberga i Genadija Timošenka… Nemački kancelar Olaf Šolc je najavio zamrzavanje sertifikacije Severnog toka 2.

Nemačka se, inače, uglavnom snabdeva preko postojećih gasovoda po relativno povoljnim dugoročnim ugovorima. Dok su se rezerve prirodnog gasa smanjivale, evropski lideri su do sada optuživali Rusiju da smanjuje zalihe kako bi dobila političku prednost. Ukrajinski Naftagas saopštava da ne očekuje protok gasa preko Ukrajine ako bude rata širokih razmera.

Izgradnja Skadra na Bojani je ipak nešto kraće trajala od postupka sertifikacije Severnog toka 2, koji košta 11 milijardi dolara i koji je, inače, 51 odsto u vlasništvu ruskog Gasproma, po 15 odsto nemačke korporacije Wintershall Dea i PEG Infrastruktur AG, ćerke nemačke korporacije EON, po 9 odsto holandske N.V. Nederlandse Gasunie, francuske ENGIE…

Šolc je, najavljujući to zamrzavanje koje su od Nemačke odavno tražili, objasnio da će nadležni resor Ministarstva privrede preispitati kakva je sigurnost nemačkog snabdevanja, “uzimajući u obzir šta se promenilo poslednjih dana”. On je verovatno mislio na Ukrajinu, ali promenilo se mnogo toga na drugom mestu.

Nakon što je nemački kancelar najavio novo zaustavljanje sertifikacije Severnog toka 2, cene fjučersa gasa u Evropi ubrzale su rast za 10 odsto i 22. februara ponovo premašile 900 dolara za hiljadu kubnih metara, prenose RIA Novosti pozivajući se na podatke Londonske berze ICE. Rojters je istog dana javio da je cena nafte na putu da preskoči granicu od 100 dolara za barel, što je uporedivo s nivoom skoka cene energenata u vreme izbijanja konflikta u Donbasu 2014. godine. Agencija Fič prognozira da će cena gasa skočiti iznad 1000 dolara, a Dmitrij Medvedev previđa da će cena gasa u Evropi biti 2000 dolara, ako gasovod ne bude verifikovan.

Dan pre toga, on je na sednici SB pričao kako je njegovo iskustvo iz 2008. pokazalo da će biti teško i dao je svoju ličnu procenu da će posle izvesnog vremena, uz vešto upravljanje situacijom, na ovaj ili onaj način sve splasnuti. Citirao je Bulgakova: “Nikada ne molite – sami će doći i ponuditi sve.”

“Njujork tajms” konstatuje da su najave sankcija SAD i potencijalne ruske odmazde već smanjile prinose akcija i podigle cene gasa, i iznosi procenu da bi oružani sukob na evropskoj istočnoj granici mogao da izazove šok u globalnoj ekonomiji, skok cena energije i hrane, da podstakne strah od inflacije i uplaši investitore, preteći ekonomijama širom sveta.

PUTIN PONAVLJA PORUKU

U 57 minuta dugom govoru Vladimira Putina, o Donbasu je bilo reči samo u nekoliko pasusa. On je ponovio da je Rusija spremna da ide putem pregovora, ali pod uslovom da se sva pitanja razmatraju kao celina, kao paket, a da se ne odvajaju od glavnih, osnovnih ruskih predloga, koji sadrže tri ključne tačke.

Prva je da se spreči dalje širenje NATO-a. Druga je odbijanje Alijanse da rasporedi udarne sisteme naoružanja na ruskim granicama. I konačno, vraćanje vojnog potencijala i infrastrukture bloka u Evropi na stanje iz 1997. godine, kada je potpisan Osnivački akt Rusija–NATO.

Šojgu je skrenuo pažnju na izjavu predsednika Ukrajine Zelenskog da Ukrajina želi da povrati status nuklearne države, što je, po mišljenju Šojgua, izuzetno opasno zato što Ukrajina ima mnogo veće mogućnosti za osvajanje nuklearnog oružja od Irana i Severne Koreje, s kojima se na svim nivoima razgovara o denuklearizaciji. Tamo, kaže Šojgu, postoje oprema, tehnologije, specijalisti, tokom dugih godina bivanja Ukrajine u sastavu Sovjetskog Saveza tamo su se stvorile mogućnosti za stvaranje takvog oružja i njegovih nosača. Spomenuo je taktičko-balističku raketu “tačka-U”.

Putin je obavestio svoj SB da je u odgovoru iz SAD i NATO-a na ruski predlog sporazuma o bezbednosti bilo racionalnih zrnaca, ali da se “sve to ticalo manjih tačaka i ličilo na pokušaj da se pitanje zavrti, a diskusija skrene na stranu”, da su ruski “temeljni predlozi zanemareni”, da su zapadni partneri “još jednom izneli naučene formule da svaka država ima pravo da slobodno bira načine da obezbedi svoju bezbednost i da ulazi u bilo kakve vojne saveze”, odnosno da se “čuju iste reference na ozloglašenu politiku otvorenih vrata NATO-a”.

Ponovio je poruku iz novembra 2021. godine: “Želim da kažem jasno, iskreno, u sadašnjoj situaciji, kada su naši predlozi za ravnopravan dijalog o fundamentalnim pitanjima zapravo ostali bez odgovora Sjedinjenih Država i NATO-a, kada se nivo pretnji našoj zemlji znatno povećava, Rusija ima puno pravo da preduzme uzvratne mere radi obezbeđenja sopstvene bezbednosti. Upravo to ćemo i uraditi.”

Tu veću kontroverzu zasigurno neće skinuti s dnevnog reda bura zbog priznanja sedam godina nepriznatih republika u Donbasu.