Za “Vreme” iz SAD

Mnogo pre nego što je Vrhovni sud ukinuo ustavno pravo na pobačaj, zajedno sa reklamama za kojekakva pirotehnička sredstva kojima, uz roštilj i ulične parade, Amerikanci tradicionalno obeležavaju svoj Dan nezavisnosti, moglo se pored puteva ili ispred šoping-molova videti sve više bilborda na kojima su fotografije beba u ranim dobima majčine trudnoće poručivale da “njihovo srce kuca”, “kako mogu da osete bol” i da mole one koji ih nose u stomacima “da ih ne ubijaju”. Naravno, tek začeta ljudska bića niti mogu da misle niti kažu bilo šta o pitanjima života i smrti, ali je bilo više nego jasno da oni koji na ovaj način govore kroz dečija usta vode odsudnu bitku za uskraćivanje prava na prekid trudnoće i temeljnih sloboda, mada je ona suštinski već bila dobijena kada je administracija Donalda Trampa imenovala poslednjeg od troje ultra-konzervativnih sudija i time ostvarila ubedljivu prevagu u ovoj važnoj pravnoj instanci, na čiji ishod nisu mogli da utiču njegov poraz, gubljenje republikanske većine u Kongresu, niti će to moći da promene bilo koji naredni izbori, jer sudije ostaju na toj funkciji do kraja života ili dobrovoljnog povlačenja.

Amerikanci su, u zavisnosti od onoga koliko su mogli da potroše u ovim danima neizvesnosti, pojeli ono što su spremili u svojim dvorištima, ispalili ka nebu ono šta su nabavili za vatromet i proslavili 4. jul, ali je ova zemlja dobila novu tačku razdora koja je bacila senku na svo to šarenilo boja koje su se razlivale večernjim nebom ovog ponedeljka.

LIDERSTVO U SVETU, NEMOĆ KOD KUĆE

Dubokoj rasnoj podeljenosti, suprotstavljenim stavovima oko kontrole naoružanja i napada na Kongres 6. januara, pridružila su se i sučeljavanja oko prava na abortus. Koliko god je Amerika blistala na međunarodnoj sceni i pokazivala svoje liderstvo na samitima G7 i NATO a, predvodeći demokratski blok u borbi protiv ruske agresije u Ukrajini, toliko SAD pokazuju nemoć da prevladaju u vlastitom dvorištu ono protiv čega se bore u širokom svetu.

Sudije Vrhovnog suda rekle su šta su imale, sada je na saveznim državama da rade šta hoće. Tamo gde vladaju republikanci, već je bilo sve spremno – oni su čekali ovakav “dar neba” punih 49 godina,od kada je dvadeset jednogodišnja Norma Mekorvi, nakon što je silovana podigla, pod pseudonimom Džejn Rou, tužbu protiv države Teksas, boreći se za svoje pravo na prekid trudnoće koje je bilo zabranjeno zakonima te zemlje, a koju je na sudu predstavljao okružni tužilac Dalasa Henri Vejd.

Mekorvi je prvobitno izgubila parnicu, ali je Vrhovni sud, na osnovu ustavnog prava o nepovredivosti privatnog života, odlučio 1973. da savezne države nemaju pravo da zabrane pobačaj. Gospođa Mekorvi je kasnije, navodno, u nekoj religiozno evangelističkoj fazi života, govorila da je ta tužba bila “najveća greška njenog života”. Ali čak i da je to tačno, ljudi se povremeno pokazuju boljim od sebe samih – ona već nekoliko godina počiva na nekom groblju u Teksasu ili rodnoj Luizijani. Tako više i nije u prilici da se izjasni o tome što je, na primer, osoblje klinika u Arkanzasu odmah nakon što su na vanrednim vestima 24. juna čuli odluku Vrhovnog suda, krenuli da zovu pacijente i otkazuju termine za pobačaj, jer su u toj državi već bili spremni zakoni koji su samo čekali zvaničnu potvrdu da je suspendovana presuda “Rou protiv Vejda”.

Nekom čudnom ironijom sudbine sam Vejd, koji se borio na sudu za konzervativne zakone Teksasa bio je, po svemu sudeći, demokrata.

POZOVI 83 ZA ISTINU

Ako nekoga zanima da li je Mekorvi zaista prešla u redove belih evangelista koji sada čine najtvrđe jezgro Trampovih pristalica i slave ukidanje prava na abortus, a Vejd branio ono protiv čega je bio svojim demokratskim uverenjima, može slobodno da okrene broj 83 i ukuca “for-truth”, koji pripada organizaciji koja građane, inače, redovno opominje na gradskim panoima porukama tipa –”Gde ste se zaputili? U raj ili pakao?”, pa neka pita. Možda stvarno znaju istinu. Usput, nemali broj bilborda sa porukama “poštuj decu kao što je to Isus činio” uz pozivanje na Jevanđelje po Luki, pripada upravo organizaciji koja telefonskim pozivom nudi razrešenje svih nedoumica, dilema i nepoznanica.

Bilo kako bilo, demokratama koje predvodi predsednik Džozef Bajden, preostalo je jedino da ponavljaju kako je odluka Vrhovnog suda “ostvarenje ekstremističke ideologije”, “tužan dan za zemlju” i “tragična greška” koja vraća Sjedinjene Američke Države “150 godina unazad”, a političarima, aktivistima, teoretičarima i kolumnistima da lamentiraju i ispisuju komentare u vodećim medijima o porazu američke demokratije i podstiču građane da izraze svoje neslaganje na ulicama.

Širom Amerike održavaju se protesti protiv odluke Vrhovnog suda, ali slična okupljanja zbog policijskih ubistva Afroamerikanaca traju već godinama, pa je u Akronu policija upravo usmrtila Džejlenda Vokera sa 60 metaka nakon što je bežao posle jednog banalnog saobraćajnog prekršaja. Ne prestaju demonstracije ni zbog toga što svako ko je punoletan može da kupi oružje bez dozvole, ali je tokom parade povodom Dana nezavisnosti u Hajlend parku Robert Krimo pucao sa krova kuće i ubio šest ljudi.

Demonstranti uzvikuju svoje uobičajene parole na ulicama, dok institucije republikanskih država sprovode nove zakone na koje im daje pravo odluka Vrhovnog suda, tako da je osim Arkanzasa, u Kentakiju, Vajomingu, Ajdahu, Tenesiju, Misisipiiju, Luizijani, Misuriju, Severnoj Dakoti, Južnoj Dakoti, Teksasu, Juti i Oklahomi pobačaj već zabranjen, a oni koji učestvuju u svemu tome tako potencijalno čine krivično delo za koju mogu da budu osuđeni na novčanu kaznu od sto hiljada dolara ili da provedu na robiji narednih 99 godina života, pa neka svako vidi da li mu se isplati da toliko dugo sedi u zatvoru.

Usput, kada se preselite u Ameriku i vidite kako se svi manje-više striktno pridržavaju propisa i pravila, ovdašnji će vam reći da to nije posledica bilo kakve smernosti i pravdoljubivosti već straha od odlaska u zatvore u kojima vladaju jezivi uslovi. Ako vas neka turistička poseta odvede do San Franciska i obližnjeg Alkatraza, koji je još poprilično uglačan i doteran da bi bio privlačniji turistima, biće vam sasvim jasno o čemu govore oni koji su rođeni u ovoj zemlji.

Na sreću slobode i prava, u mnogim demokratskim državama poput Kalifornije, Konektikata, Vašingtona, Kolorada, Merilenda, Nju Džerzija ili Vermonta, pobačaj je i dalje legalan i dostupan. Klinike u Oregonu već uveliko traže dodatno osoblje jer očekuju ogroman broj pacijenata iz obližnjeg Ajdaha, parlament ove države izdvojio je 15 miliona dolara da se pomogne onima koji će doći na prekid trudnoće, mada to, na žalost, neće biti baš sve tako jednostavno. Više od trideset miliona Amerikanaca nema nikakvo zdravstveno osiguranje, a i oni koji ga imaju, mogu uglavnom da ga koriste samo u državi gde živi, tako da je više nego očigledno da će odluka Vrhovnog suda najviše pogoditi Afroamerikance i siromašnije, koji su ugroženi i bez toga.

Ovde na Floridi je, na primer, verovatno jedno od najboljih osiguranja Blu šild, ali ako vam na odmoru u obližnjoj Džordžiji, zatreba zubar ili lekar, u pretraživaču aplikacije ovog provajdera videćete da je broj medicinskih ustanova koje prihvataju vašu zdravstvenu kartu – nula. Isto je sa onima iz Džordžije koji se, željnih nepodnošljivog sunca, spuste do Floride. Naravno, u slučaju neke – daleko bilo – veće nevolje, hitna pomoć će vam progledati kroz prste, ali će verovatno čim dođete sebi pokušavati da vas ubede da nastavite lečenje negde na Floridi.

PODELJENI GRADOVI

Još bizarnije je sa gradovima koji su podeljeni između dve države. Možda vam ništa ne znači ime Sent Luisa, inače ogromnog grada, čija je najveća znamenitost jedna jedina katedrala sa početka dvadesetog veka, ali pola stanovnika ovog megapolisa živi u Ilionoisu, a oni sa druge strane reke Misuri – već pogađate – u državi Misuri koja se inače proslavila po promptnoj zabrani abortusa odmah nakon odluke Vrhovnog suda.

Ogroman broj gradova, od Kanzas Sitija do Florala dele sličnu sudbinu, turisti koji zabasaju u Bristol retko kada odlaze iz tog grada bez fotografije iz glavne ulice na kojoj jednom nogom stoje u Tenesiju, a drugom u Virdžiniji, dok žuta linija na sredini puta označava granicu između dva zakonodavstva, prava na pobačaj, zdravstvenih osiguranja, školskih diploma, vozačkih dozvola pa, ako hoćete, života i smrti, jer se za pojedina krivična dela južno od te crte izriče smrtna kazna, a severno završava na teškim godinama robije. Abortus u Tenesiju uskoro postoje nelegalan, dok u Virdžiniji vlada konfuzija kako će se primeniti odluka Vrhovnog suda. Naime, u velikom broju saveznih država moći će da se obavi abortus uz brojna ograničenja koje će dovoditi u pitanje fundamentalno pravo da svako odlučuje o svom telu i samu suštinu slobode.

Ta ograničenja čine posebno zadovoljnim konzervativne, desničarske krugove, tim pre što je, osim ukidanja prava na pobačaj, Vrhovni sud nedavno ograničio ovlašćenja vlade da reguliše smanjenje ugljen-dioksida. To će poprilično uzdrmati Bajdenova obećanja u rešavanju problema klimatskih promena, a ukinuta su i ograničenja države Njujork na nošenje skrivenog pištolja izvan kuće. Izgleda da se na tome neće stati jer pojedine sudije već otvoreno govore protiv pilula za kontracepciju i brakova između osoba istog pola.

No, čak i da se ostavi po strani inflacija koja nije bila veća tokom poslednje četiri decenije i recesija u koju polako klizi američka ekonomija, izgleda da Sjedinjenim Državama ide mnogo bolje borba za slobodu i demokratiju u svetu, nego u vlastitom domu – recimo da je to jedna od onih nesavršenosti zbog kojih se upravo i voli ova zemlja. Uostalom, ne izgledaju svi kao Šarlot Mekini ili Bred Pit. Neki su lepi poput Peti Smit ili, recimo, Grandsona. Zato su građani Amerike bar ovog ponedeljka mogli da zaborave na razlike oko boje kože, oružja koje skrivaju po plakarima, Trampovog pokušaja da se preokrenu izborni rezultati ili poruka protiv abortusa sa bilborda, dok su vagali kako da se što bolje opreme za proslavu 4. jula.

Pitanje je samo da li će oni koji imaju političku i ekonomsku moć u ovoj zemlji uspeti da shvate tu lepotu nesavršenosti i prestati da nameću sterilne stereotipe o istini i pravdi, čime odbijaju i one koji bi po prirodi stvari morali da ih podržavaju. “Eskalibur” ili “kolor rings”, sasvim je svejedno. Bitno je da je vatromet.