Za "Vreme" iz Bona

Crveni tepih, vojne počasti i široki osmesi – tako je krajem maja nemačka kancelarka Angela Merkel ugostila ostrvskog kolegu Dejvida Kamerona. Gost je, osokoljen izbornom pobedom ali pritisnut dolazećim referendumom o ostanku Velike Britanije u Evropskoj uniji, došao da traži korenite reforme briselskih pravila. Kakve tačno, to Kameron ne kaže da ne bi unapred razjario torijevce iz poslednjih klupa, one koji bi najradije odmah istupili iz Unije, a na čiju podršku je premijer upućen jer ima tanku većinu u Vestminsteru. Od 338 konzervativnih poslanika gotovo polovina se ubraja u evroskeptike, a među njima je 60 ljutih protivnika EU koji su već pripretili premijeru da će u kampanji pred referendum zagovarati izlazak iz Unije. Otvoreno su se pobunili i evroskeptični ministri, pa je onda Kameron pokušao da pritegne dizgine latentnom pretnjom da će pobunjenike izbaciti iz kabineta. Zatim je reterirao, tvrdio je da je pogrešno protumačen i da nikome nije pretio.

Kameron, dakle, još vaga koliko daleko sme da ode sa svojim zahtevima kako bi oni zadovoljili skeptičare, a istovremeno bili prihvatljivi ostatku Evrope. Već se, međutim, zna da London hoće "manje Brisela", što bi simbolično bilo urađeno uklanjanjem formulacije o "uniji naroda koju treba dalje produbljivati" iz evropskih ugovora. Ta polurečenica stajala je još u Rimskim ugovorima koji su potpisani 1957. kao temelj Evropske zajednice za ugalj i čelik, a potvrđena je i Mastriškim ugovorom 1992. U Londonu takođe pominju zahtev da njihova zemlja ne bude više pod jurisdikcijom Evropskog suda za ljudska prava. Za sada najkonkretnije zvuči zahtev da doseljenici iz drugih zemalja EU tokom prve četiri godine boravka u Britaniji nemaju pravo na socijalna davanja i dečiji dodatak.

U FUDBALSKOM KLUBU NE IGRA SE RAGBI: Nije se sa tim – kako mnogi tumače, sebičnim i neoliberalnim – zahtevima Kameron sjajno proveo na maloj kontinentalnoj turneji na kojoj je sondirao raspoloženje evropskih šefova država i vlada prema britanskim željama i kapricima. U Francuskoj je čuo da "u fudbalskom klubu ne može da se igra ragbi" te da ne računa na podršku socijalista iz Pariza kojima 2017. predstoje predsednički izbori, a već sada im se predviđa da na tim izborima neće dobaciti ni do drugog kruga. Bolje nije bilo ni u Varšavi gde je rečeno da Poljska diskriminaciju doseljenika u pogledu socijalnih davanja vidi kao kršenje evropskog prava. To nije ni čudo kada se zna da 800.000 poljskih gastarbajtera radi upravo na Ostrvu. No čak i tako hladan prijem britanskih zahteva može biti adut u Kameronovim rukama, komentariše minhenski "Zidojče cajtung": "On hoće da promeni EU jer jedino tako vidi šansu da pridobije Britance za ostanak u Uniji – i jer mu trebaju krivci ako stvar propadne. To mogu da budu svi oni koji odbijaju da mu ispune želje."

Angela Merkel ponaša se pragmatično. Srdačno je – iako uopšteno – govorila o zahtevima britanskog kolege, uz frazu da "gde ima dobre volje, nađe se i način" nije isključila čak ni izmene evropskih ugovora. Novinski komentatori u Nemačkoj su uvereni da je sastanak Kamerona i Merkelove zapravo bio susret dvoje moćnih konzervativaca koji žele isto – da zadrže Britaniju u EU – te da je jedino pitanje ko će koliko morati da se pomeri sa početne pregovaračke pozicije. Kancelarka ne sme da ostavi utisak da ispunjava muzičke želje pojedinih članica Unije, dok Kameron mora sa nečim konkretnim da izađe pred birače.

PANDORINA KUTIJA: Čekaju li EU suštinske promene? Ili će, kako prognozira list "Badišes tagblat", evropske kolege izaći u susret Kameronu tek kozmetičkim i retoričkim izmenama, nekakvim dodatnim protokolima u okviru važećih evropskih ugovora pa će se svi zajedno nadati da će dovoljno Britanaca glasati za ostanak?

Iako Merkelova nije htela da bude partibrejker, njeni partijski vojnici već su isključili mogućnost korenitih promena. Tako je Gunter Krihbaum, šef Odbora za evropska pitanja u Bundestagu, rekao za Rojters: "Ne može biti izmena ugovora. Nećemo otvarati Pandorinu kutiju. Tačka." A kada Nemac potegne frazu sa Pandorinom kutijom, pa još kaže "tačka", onda ga je teško pomeriti s mesta. Tu je i evropski komesar Ginter Etinger, takođe nemački demohrišćanin, koji je za "Dojčlandfunk" rekao da Brisel ne mora ubuduće da koristi baš svako svoje ovlašćenje, ali da nema govora o tome da će vraćati kompetencije nacionalnim parlamentima. Što se promena evropskih ugovora tiče, one zahtevaju saglasnost svih država članica te odlazak na referendum u nekima od njih, što je logistički i politički u ovom trenutku preveliki zalogaj. Uostalom, većina dosadašnjih pokušaja da se ugovori promene završavala se rđavo.

Politikolog Andreas Marketi, saradnik bonskog Centra za istraživanje evropskih integracija, smatra mogućim razvijanje neke vrste Evrope à la carte, gde bi članice birale koja evropska pravila žele da primene, a gde će iskoristiti opciju da budu izuzete (takozvani Opt Out). "Britanci već imaju Opt Out, ali samo tokom pregovora o nekom evropskom ugovoru. Sada je čak zamislivo da im se dozvoli da izlaze iz već zaključenih ugovora. Postavlja se pitanje da li se Velika Britanija može zadržati u EU u ovoj formi. Ukoliko to nije moguće, da li će joj biti dozvoljeno da istupi iz dela pravila koja joj ne odgovaraju", kaže Marketi u razgovoru za "Vreme".

Marketi primećuje da su torijevci u kampanju za reformu Evrope krenuli veoma agresivno, uz pretnju u stilu: "Ako se ne promenite, mi odosmo!" Čini se da je malo ko time impresioniran. Konzervativni list "Velt" trezveno piše: "Kameron hoće najbolje za Ostrvo. Ali to najbolje jeste upravo ostanak u EU i to zna i on sam. Ostalo je cirkuska predstava." Kameronov nametljiv stil sporan je i kod kuće, gde ga zbog toga napadaju posebno laburisti. "On ima svoje razloge što se predstavlja kao usamljeni krstaš u borbi za promene EU", piše laburista Ričard Korbet u tekstu za londonski "Gardijan". "Njegova labava parlamentarna većina uključuje sve jači glas tvrdolinijaša koji Evropu mrze daleko više nego što je Kameronu ona važna, i koji očajnički žele da Britanija istupi iz kluba. Njihova je taktika da postave zahteve koji su nepoželjni ili nemogući, te da onda kažu kako se, eto, Evropska unija i ne može reformisati."

ADUT TRŽIŠTA: Kako bi se britanska pretnja otupela, Londonu stalno treba ponavljati koliko bi izgubio istupanjem iz EU, piše Nikolaj fon Ondarca, stručnjak za Ujedinjeno Kraljevstvo iz berlinske Fondacija nauka i politika. On u autorskom tekstu za nedeljnik "Cajt" podseća da sve relevantne studije pokazuju da bi sama Britanija bila najveći ekonomski gubitnik istupanja iz EU, ali da bi Brisel morao da bude konstruktivan kako u turbulentnim vremenima ne bi izgubio veliku i važnu članicu, najveću vojnu silu Unije sa pravom veta u Savetu bezbednosti UN. Fon Ondarca se stoga zalaže protiv promena evropskih ugovora i posebnog tretmana za Britance, ali za "ciljane reforme" kojima bi se "pridobili oni Britanci koji kritikuju EU, ali vide svoj interes u zajedničkom tržištu".

Upravo na tržišnu kartu igraju torijevci, recimo kada njihov ugledni političar Martin Kalanan iz Doma lordova kaže da su i London i Berlin za "otvorena tržišta, slobodnu trgovinu i štedljivo upravljanje budžetom" te da "sa Nemačkom imamo mnogo toga zajedničkog za razliku od socijalističke intervencionističke Francuske". I politikolog Marketi za "Vreme" dodaje da treba igrati na kartu trgovine: "Veliku Britaniju zanima sve što ima veze sa jačanjem tržišta i slobodne trgovine. Posebno ako prevazilazi granice Evrope – recimo u slučaju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Državama (TTIP). Ukoliko Brisel progura taj sporazum, to bi mnogo podiglo ugled EU u očima Britanaca. Sa druge strane, Angela Merkel bi mogla da ima problem sa nemačkom javnošću koja je velikim delom protiv tog sporazuma pa ne sme da pretera sa otvorenom podrškom."

Privredni list "Handelsblat" nabraja razloge koji – uz naginjanje slobodnom tržištu – stavljaju Merkelovu i Kamerona u isti čamac: oboje hoće manje birokratskih peripetija sa Briselom, jer konzervativni birači u obe zemlje sve češće EU posmatraju kao masivan činovnički aparat koji se bavi blesavim temama poput dozvoljene zakrivljenosti krastavca i zabrane sijalica sa užarenim vlaknom; takođe, relevantna spoljna i bezbednosna politika EU može postojati samo sa Britancima; zadržati Ujedinjeno Kraljevstvo u EU značilo bi oduzeti vetar iz jedara desnim populistima širom Evrope – Kameronov problem su independisti iz Ukipa, koji su zbog većinskog izbornog sistema doživeli mali fijasko, ali bi mogli da ojačaju ukoliko premijer ne uspe da isposluje dublje reforme EU. Sa druge strane, Merkelova tu mora da brine o Alternativi za Nemačku, jedinoj "desnijoj" partiji od njene Hrišćansko-demokratske unije (ne računajući neonaciste i slične ekstreme). Alternativa je već ušla u tri parlamenta u istočnim pokrajinama, ali i u zapadnim gradovima-pokrajinama Hamburgu i Bremenu, najviše kraduckajući birače upravo demohrišćanima.

KRAJ EVROPE: Levičarski nedeljnik "Frajtag" sa dozom cinizma piše da su Britanci ionako najbolji prijatelji Angele Merkel kada u Briselu treba progurati politiku stroge štednje. Možda su kancelarka i premijer u istom čamcu, no jasno je ko drži kormilo. Merkelova to čini u nimalo zgodnom trenutku, kada se na smenu podgrevaju priče o mogućem Brexitu i Grexitu, to jest istupanju Britanije ili Grčke iz EU. "Još nikada nijedan nemački šef vlade nije imao tako jaku poziciju u okviru EU. Ukoliko krajnji rezultat te pozicije bude raspad Evrope, onda će to biti i lični poraz Angele Merkel", piše "Zidojče cajtung".

"Berliner cajtung" je već održao opelo Evropi kakvu poznajemo: "Kameron hoće manje Brisela, Grčka više para. U trenutnom raspoloženju je Kameronu lakše – svi su za manje Brisela, dok pare za druge niko ne daje rado. Pri tome se koristi nakaradna argumentacija, naime da je Britanija potrebna Evropi kao zagovornik slobodnog tržišta. (…) Kada govorimo o Brexitu i Grexitu, govorimo o pitanju šta zapravo treba da bude ta Evropa. Labavi savez ili zajednica ideala, samo prostor trgovine ili i solidarnosti, puko tržište sa stidljivim parlamentom ili i zajednica vrednosti? Evropu čine oba principa, u tome je njena draž. Ali izgleda da tržište i ovde dobija bitku. Raspad imperija počinje na njihovim rubovima. Šteta za Evropu."

Dok natezanje sa Grčkom traje i štampa svako malo javlja da je Atina na ivici bankrota, sa Britanijom će teći izvesnije: zakon koji je u proceduri sada zvanično obavezuje Dejvida Kamerona da referendum o ostanku u EU raspiše do kraja 2017. godine. Biće udešeno tako da se zaista glasa o ostanku, a ne o istupanju, što znači da će Kameron zagovarati opciju "yes". Neki politikolozi to smatraju važnim psihološkim momentom, jer birači bez obzira na pitanje, više vole da budu "za" nego "protiv". Oštro se kritikuje Kameronov naum da za 40 odsto poveća visinu dobrovoljnih priloga za kampanju. Zagovornici izlaska iz EU sigurni su da će patroni britanske privrede zavući ruku duboko u džep da podrže ostanak.

No moguće je da je od formulacije pitanja i budžeta kampanje mnogo važniji tajming referenduma: Istraživači javnog mnjenja ovih dana upozoravaju Kamerona da mu je pametnije da sudbinu Ujedinjenog Kraljevstva stavi na glasanje već sledeće godine, dok je još svež izborni pobednik, i podsećaju da vlast gubi 90 odsto referenduma koje raspiše u drugoj polovini mandata. Kameron još uvek čeka i nada se da će mu Merkelova nekako olakšati stvar.