Argentina ulazi u period vladavine privremenog predsednika od koga se očekuje da svoj dvomesečni mandat počne sa planom za spasavanje privrede koja je naciju gurnula u bankrot i pobunu. Veteran među peronistima Adolfo Rodrigez Saa u nedelju je određen da do izbora u martu 2002. zameni predsednika Fernanda da la Rua, koga je sa vlasti prošle sedmice svrgla razarajuća ekonomska kriza praćena krvavim neredima u kojima je poginulo najmanje 29 ljudi dok je više od 200 ranjeno.

Za Argentinu, promena vlasti je lakši deo posla. Kako stvari stoje, novi privremeni predsednik će "predsedavati" najvećom obustavom plaćanja dugova u istoriji i potencijalnom haotičnom devalvacijom koja može da izazove inflaciju kolosalnih razmera. Izbor Saa znači i ponovno ustoličenje populističkih peronista, najveće argentinske partije, kao dominantne političke snage u zemlji od 36 miliona ljudi. Peronisti takođe kontrolišu Kongres.

OBUSTAVA VRAĆANJA DUGOVA: Peronističko vođstvo je već objavilo poziv za moratorijum na vraćanje državnog duga od 132 milijade dolara. Peronisti tvrde da Argentina više ne može da izbegava obustavu plaćanja i da inostrani kreditori treba da se pripreme da podnesu teške gubitke. Novac namenjen poveriocima treba da bude usmeren ka hitnom otvaranju novih radnih mesta i programima socijalne pomoći za milione ugroženih stanovnika najbogatije, ali istovremeno najzaduženije južnoameričke države. "Sad moramo da sredimo dug u korist argentinskog naroda, a ne stranih poverilaca," izjavao je peronistički kongresmen Horhe Obeid. "To je jedini način da argentinskom narodu osiguramo društvenu pravdu."

Analitičari predviđaju da će ovi pozivi po svoj prilici biti pretočeni u zvaničnu objavu obustave vraćanja dugova. Pitanje je da li će novi privremeni predsednik to učiniti odmah, ili će poslati spasilačku ekipu u Vašington da o dugu pregovara sa Međunarodnim monetarnim fondom i američkim zvaničnicima.

Mnogi analitičari u svetu, ne predviđaju da će sad iz Argentine krenuti bujica svetske finansijske nestabilnosti slična onoj koja je 1997. godine pogodila Rusiju i Brazil. Odavno je bilo jasno da je argentinski kolaps neminovan i bilo je dovoljno vremena da se tržišta i ulagači za to pripreme.

TRI KRIZE: Argentinski kolaps je proizvod tri jasno definisane krize koje su se susrele na istoj tački u najgore moguće vreme. Prva je u činjenici da je argentinski peso zakonom zakovan za američki dolar, u odnosu jedan prema jedan. To je pre deset godina učinio ministar privrede Domingo Kavalo da bi zaustavio tadašnju hiperinflaciju. Ali, desilo se – kada je Brazil devalvirao svoj real 1999. godine – da su strani kupci i ulagači našli da im njihovi dolari mnoge više vrede u Brazilu nego u Argentini. Kupci argentinske govedine i svega ostalog što zemlja proizvodi okrenuli su na druge strane, naročito ka Brazilu.

Druga kriza je rezultat pohlepnog pozamljivanja kojim se bavila vlada Karlosa Menema, pre izbora svgnutog Fernanda da la Rua. Menemova vlada je nagomilala brdo dugova, i domaćih i stranih, a onda je povećala kamatne stope. Što je više vlada pozajmljivala, sve su bili skuplji krediti za poslovne ljude. Mnoge kompanije su stavile ključ u bravu. Talas privatizacije pod Menemom, tokom devedesetih godina, već je mnoge izbacio sa posla, a pošto je većina privatizovanih kompanija bila iz ključnih sektora, cene osnovnih usluga, kao što su struja i telefon, krenule su uvis. Tako je pre tri i po godine počela argentinska recesija da bi do danas tvrdoglavo rasla, gurana padom domaće potrošnje. Kako je narod manje trošio preduzeća su gubila poslove i bila prinuđena na nova otpuštanja.

Klizanje naniže povećalo je teret dugova pošto su se poreski prihodi vlade smanjivali. MMF je jasno rekao da nema nameru da spasava Argentinu davanjem para za nova zaduženja.

OPSADA BANKI: Tri krize su se sabrale u jednu pre nekoliko sedmica, kada su ljudi poverovali da će nacionalna valuta biti devalvirana. Jurnuli su u banke da peso promene u dolare, jedan prema jedan. Kavalo je tad objavio da se može zameniti samo 1.000 dolara mesečno, kako banke ne bi presušile. Pošto je ovo naređenje pogodilo Argentince na samom početku praznične sezone kupovanja, Kavalo je doživljen kao nevaljalac koji je narodu upropastio Božić. "Kada su uzeli nase ušteđevine kao taoce, sve je eksplodiralo," izjavio je u Buenos Ajresu jedan demonstrant.

Naređenje o ograničavanju promene novca izazvalo je nesigurnost i pokrenulo talas gneva širom zemlje. Ljudi kažu da su hteli da uzmu svoj novac dok još nešto vredi. Prošle sedmice sirotinja u unutrašnjosti krenula je da pljačka samoposluge. Neredi su do utorka prošle sedmice stigli u Buenos Ajres.

Vlada je objavila vanredno stanje, ali nije uspela da ponudi nikakav recept za krizu. To je ljude, uprkos zavođenju vanrednog stanja, vratilo na ulice. Ne samo nezaposlene i sirotinju, već i srednju klasu teško pogođenu finansijskim restrikcijama. Pet hiljada se, udarajući u šerpe i lonce, okupilo pred kućom ministra Kavala. Sat kasnije Kavalo je dao ostavku i tokom noći povukao celu vladu za sobom.

Spontane demonstracije pred Kavalovim stanom u ekskluzivnom predgrađu Palermo Šiko okupile su zajedno ljude svih društvenih slojeva. Slobodni pad argentinske privrede pogodio je kako nekada prosperitetnu srednju klasu, tako i sirotinju. Desetine hiljade ljudi, poslovni svet, besne domaćice i otpušteni radnici, lupali su u lonce na ulicama pokazujući da je malo šta ostalo da se u njih stavi.

Osvaldo Marodan, bivši trgovac, sad taksista, kaže: "Situacija je grozna. Nekada smo izlazili na večere. Sad večera napolju za nas znači da iznesemo sto na trem."

PAD VLADE: Vlast je pala posle dvodnevnih sukoba između policije i demonstranata u kojima je najmanje 29 ljudi ubijeno. Uhapšeno je više od 2.000 ljudi, uklučujući 350 u glavnom gradu. U Buenos Ajresu demonstranti su vodili žestoke bitke sa specijalnim odredima policije koji su udarali pendrecima, pucali gumenim mecima, jurišali konjima na masu i ispaljivali plotun za plotunom suzavca. Vodeni topovi su grmeli preko palmama oivičene Plaze de Majo i kosili demonstrante koji su uzvraćali protivnapadima tražeći ostavku, pa i glavu predsednika De la Rua. Satima je masa odolevala gumenim mecima, vodenim topovima i jurišima konjice, dok su se oblaci suzavca i dim spaljenih atomobila izvijali nad centrom elegantne prestonice. Neredi su se proširili zemljom uz pljačke prodavnica i kuća. Većina ubijenih stradala je od policijskih gumenih metaka. Neke su usmrtili trgovci braneći puškama svoje radnje.

Pobuni su prethodila 42 meseca recesije. Od jula se argentinska privreda kruni po godišnjoj stopi od 11 odsto, objavio je ekonomista Miguel Angel Broda. Poslednji zvanični podaci kažu da je u oktobru stopa nezaposlenosti bila 18 odsto. Sad je verovatno dvadeset.

Uprkos političkom haosu, reagovanja finansijskih tržišta su mlaka, što je potvrda činjenice da je argentinski privredni kolaps bio opšteočekivan. Međutim, to ne znači da neće biti posledica. Južnoamerički region će biti pogođen, posebno regionalne integracije pod sporazumom Mercosur koji povezuju Argentinu sa džinovskim Brazilom. Analitičari dodaju da će se otvorena vrata ka sklapanju ugovora o slobodnoj trgovini obeju Amerika do 2005. godine – snu predsednika Džordža Buša – po svoj prilici donekle zatvoriti.