Ovakav rezultat vanrednih parlamentarnih izbora u Austriji održanih 24. novembra niko nije očekivao. Istraživanja javnog mnjenja su podbacila, prognoze eksperata i medija pokazale su se kao pogrešne. Svi su mislili da će u najmanju ruku biti tesno i da bi socijalisti i zeleni mogli da dođu na vlast.

Ali, Narodna stranka kancelara Volfganga Šisela je sa 26,9 odsto glasova na prethodnim ovoga puta osvojila više od 42 procenta i ubedljivo dobila izbore. Socijalisti jesu sa 33,2 dogurali do skoro 37 odsto i zeleni, koji su imali sedam sa okruglo devet odsto popravili su rezultat sa prethodnih izbora, ali to je nedovoljno za najavljenu crveno-zelenu koaliciju. Na izbore je izašlo više od 80 odsto birača.

Najveći gubitnik je desničarska Slobodarska stranka Jerga Hajdera, doskorašnji koalicioni partner kancelara Šisela. Ksenofobični slobodarci su sa senzacionalnih 26,9 odsto glasača pali na "prihvatljivih" 10,2 procenta. Vlade država članica Evropske unije jednoglasno su izrazile zadovoljstvo teškim porazom doskora najjače desno-nacionalističke partije u Evropi i čestitale Šiselu pobedu.

NEZGODNO PARTNERSTVO: A Volfgang Šisel, čiji je omiljeni modni detalj leptir-mašna, stvarno je zaslužio čestitke. Ne samo da mu doskorašnja koalicija sa "lošim dečkom" i nepredvidljivim Hajderom nije došla glave nego je uspeo da mu preotme gotovo dve trećine glasača i došao je u situaciju da vladu može da obrazuje s kim god želi.

Crno-plava koalicija zaista je neslavno počela svoju vladavinu. Zbog Hajderovih nacionalističkih i antisemitskih ispada, zbog njegovih parola protiv stranaca i relativizovanja uloge Hitlera i nacionalsocijalsta, Šisel je najpre morao da se suoči sa sankcijama EU-a. Tek što je nekako uspeo da obuzda Hajdera i ponovo uvede Austriju u mirne evropske vode, uvek preplanuli, moderno i sportski odeveni političar iz Koruške počeo je da postavlja raznorazne uslove. Kola su se slomila kada je Hajder počeo da postavlja svoje lične uslove za prijem nekih istočno-evropskih zemalja u EU. Šisel nije hteo da popusti, neki Hajderovi ministri suprotstavili su se svom vođi, podneli ostavke, izazvali krizu vlade i doveli do ovih vanrednih parlamentarnih izbora.

Pošto je eksperiment s Hajderom neslavno propao, logična je bila pretpostavka da će vladajuće partije pretrpeti ozbiljne gubitke, što se, međutim, na opšte iznenađenje dogodilo samo slobodarcima.

Velik uticaj na ishod izbora u Austriji imala je situacija u Nemačkoj. Crveno-zelena koalicija u Berlinu sučeljava se sa rekordnom nezaposlenošću i recesijom. Budžetski deficit nemačke vlade iznosi nezapamćenih četiri odsto, dok je tri odsto maksimum koji toleriše EU. Nemački demohrišćani optužuju Šrederovu vladu da je nesposobna, popularnost crveno-zelene koalicije opada, a Šreder se dosta neuverljivo izgovara opštom recesijom u svim zapadnim zemljama. Kao i uvek, situacija u Nemačkoj se na ovaj ili onaj način reflektuje u Austriji.

Drugi i mnogo ozbiljniji razlog za relativan neuspeh austrijskih socijalista leži u tome da su konzervativni, desni narodnjaci preoteli crvenima tradicionalno leve radničke glasove. To što je Hajder jedno vreme jačao svojim demagoškim, socijalnim parolama jedna je stvar, ali to što Šisel, koji po prirodi stvari zastupa interese krupnog kapitala i viših društvenih slojeva, dobija radničke glasove bez lažnih obećanja, ukazuje na ozbiljan problem vodećih austrijskih sicijalista i njihovog sadašnjeg šefa Alfreda Guzenbauera.

Šta se dogodilo sa Socijalističkom partijom, pita se u jednom komentaru austrijski dnevni list "Der Standard". Šta se dogodilo s borbenom trupom radničke klase? S liberalnom otvorenošću Bruna Krajskog? S izborenim pravima onih koji su dobijali samo mrvice od kolača koji društvo proizvodi? Šta se dogodilo s "pokretom"? Da li se tu išta još pokreće? U svakom slučaju, ništa što bi moglo da pokrene glasače. Ono što samo po sebi stoji ne može da pokrene nikog drugog.

ŠAROLIKI KABINET: Tek, Šisel je ubedljivo dobio izbore i narodnjaci kao najjača partija mogu da biraju koalicionog partnera. Ko će to biti, za sada je neizvesno. Austrijski privrednici zahtevaju pre svega stabilnu vladu koja bi mogla da se uhvati u koštac sa opštom recesijom. To ukazuje na veliku crno-crvenu koaliciju, koja je decenijama bila na vlasti u posleratnoj Austriji. Nije isključeno da Šisel ponudi koaliciju zelenima, s kojima bi imao mnogo manje problema u zajedničkoj vladi. Ali, predsednik zelenih Van der Belen za sada a priori odbija takvu mogućnost. Kao leva partija zeleni se pribojavaju da ne izgube identitet i svoje glasače u koaliciji s desnim narodnjacima. Ostaje, naravno, i mogućnost nove koalicije sa znatno oslabljenim Hajderom. Međutim, stabilna evropska politika Beča teško je ostvariva sa Hajderovim ljudima u vladi.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ogromna većina Austrijanaca od nove vlade očekuje pre svega suzbijanje alarmantno visoke nezaposlenosti i poboljšanje penzionog osiguranja. Sve ostale teme su u drugom planu. To je, uostalom, i bio razlog zbog koga su narodnjaci ubedljivo dobili izbore.

Visoki funkcioner narodnjaka Herbert Pajerl zalaže se za to da se formira šarolik kabinet u kome bi sedele "sve najmudrije glave". Za Hajderove slobodarce on kaže da se nalaze na granici između "male partije" i "nevažne sekte".

Šisel će morati da donese odluku s kim će obrazovati vladu.

Brisel, predstavnici austrijske privrede i austrijski predsednik Tomas Klestil vrše pritisak na Šisela da se napravi sporazum koji Hajdera isključuje iz vlasti, a sve, naravno, u opštem interesu Austrije. Sve po principu – državni interesi su iznad partijskih. Kako to lepo zvuči.