Evropska eurogroznica
Bitka za džepove i dušu
Euro od nove godine postaje od "virtuelne" prava valuta za 300 miliona stanovnika "Eurolenda", kako zovu 12 zemalja EU koje uvode jedinstveni novac
Brisel – Da li je zaista "euro naš novac", kako to kažu neki evropski komentatori, oduševljeni konačnom pojavom istinskih, u svetu najbezbednijih novčanica i kovanica ove jedinstvene valute Eurolenda – dvanaest zemalja Evropske unije – koje će od nove godine zameniti marke, franke, lire, pezete, drahme, (irske) funte i od dosadašnjeg "virtuelnog" postati pravi novac koji šušti i zvecka u džepovima 300 miliona građana eurozone?
Sad je to "jasno kao dan", podvlači španski list "Pais", ističući da će se "evropski žitelji osećati više nego ikad Evropljanima kad, ne morajući da menjaju pare, budu mogli da putuju od severa Finske do juga Španije".
Italijanska "Republika" dodaje da su "dvanaest zvezdica Eurolenda krstile svoje pare", neki nemački listovi upozaravaju da "ne treba žuriti s oduševljenjem", a drugi da, naprotiv, "valja evroizirati celu Evropsku uniju".
BRITANCI – PODELJENI: Francuski "Figaro" naglašava da je "to taj euro što će zameniti franak", a britanski listovi s one strane Lamanša podeljeni su na one konzervativne, koji su protiv "uništenja funte" i "britanskog suvereniteta", i one liberalnije, bliske stavu vlade i poslovnih krugova koji misle da bi britanska privreda imala koristi od stupanja funte u jedinstvenu evropsku valutu.
"Fajnenšel tajms" u uvodniku, štaviše, kaže da je guverner Evropske centralne banke Vim Dejsenberg bio u pravu kada je, prvi put pokazavši novčanice i kovanice eura krajem avgusta, rekao da je "euro više nego valuta – to je izraz slobode i demokratije, vrednosti koje su zamenile užase sukoba među ljudima". List ističe da je "euro bez sumnje najveće dostignuće evropske integracije, simbol stabilnosti i jedinstva", ali i upozorava da će "glavno biti to da euro konačno u očima građana od virtuelnog postane pravi novac". Londonski "Gardijan" dodaje da je "obnarodovanjem eura počela bitka za srca i duše" žitelja Eurolenda, ali primećuje da to "ne važi i za Veliku Britaniju". "Indipendent", pak, smatra da će "uvođenje eura britansku funtu učiniti zastarelom valutom".
Zvaničnici Evropske unije, vlade i analitičari su, istovremeno, pozdravili odluku Evropske centralne banke da uporedo s davanjem na uvid pravih novčanica i kovanica eura snizi svoju kamatnu stopu i cenu kapitala u Eurolendu učini nižom, u očekivanju da se brže pokrene i evropska privreda.
SVETSKI MOTOR: Sniženje je bilo manje nego što su to tražili evropski poslovni krugovi, pa i vlade. Dejsenberg je ostao nepopustljiv, naglašavajući da je njegov glavni zadatak da ne dopusti porast inflacije, a da nije posao centralnih banaka da brinu o privrednom rastu. Neki rezultati, koji su odmah uticali na porast vrednosti eura u odnosu na dolar, već su vidljivi.
Privreda eurozone pokazuje znake oporavka od posustalosti početkom godine, cene su pale (neki analitičari kažu i zato što je rast niži), a potrošnja blago porasla, nezaposlenost je ostala na stopi od 8,3 odsto, što budi nade da bi Evropska unija, a pre svega Eurolend, mogle zameniti Ameriku kao motor svetske privrede, kojoj prete crni oblaci recesije – ocene su evropskih analitičara.
Statistički ured Evropske unije Eurostat je početkom septembra saopštio da su dvanaest zemalja eurozone udvostručile višak u spoljnotrgovinskom bilansu, kako pokazuju podaci u junu ove, upoređeni s junom prošle godine. Spoljnotrgovinski suficit Eurolenda je dostigao pet milijardi eura, ali je zajedno sa saldom Velike Britanije, Švedske i Danske – koje još ne prihvataju euro – cela Evropska unija imala manjak u trgovini sa svetom od 4,4 milijarde eura…
Ispada, nekako, da je zaista bolje biti u Eurolendu, pod uslovom, upozoravaju skeptici, da vlade eurozone i cele EU istraju u održavanju minimalnih budžetskih deficita – što je jedan od ključnih elemenata jedinstvene valute – i pokrenu strukturalne reforme u onim sektorima gde zaostaju po efikasnosti za Amerikom.
NEPOVRATNI PROCES: Guverner Evropske centralne banke smatra da, bez obzira na konjunkturne uspone i padove, stupanje eura na evropsku pozornicu znači da je "proces ujedinjavanja Evrope nepovratan". Nazad nit’ ko želi, nit’ se više može. Euro uveliko kuca na vrata ne samo Eurolenda već cele Evrope, jer će jedinstvenu valutu u svoje privredno-monetarne sisteme ugraditi i zemlje kandidati za članstvo u EU, bar delimično i Rusija i Kina, isto kao i balkanske zemlje, pošto će, jednostavno, morati da sadašnju poluzvaničnu valutu, nemačku marku, zamene za euro.
Sam mehanizam uvođenja eura kazuje da će petnaestak miliona novčanica i pedeset miliona komada kovanog "evropskog novca" uveliko već biti u bankama širom 12 evropskih zemalja još pre 1. januara 2001. Od tog datuma će svi automati za novac izbacivati isključivo euro novčanice, a sve bankarske i komercijalne transakcije, elektronska i keš plaćanja takođe će biti obavljani samo u eurima. Od zemlje do zemlje će, mahom do kraja februara, biti moguće plaćanje i u starim valutama i u euru. Posle će marke, franci, lire i ostale valute u novčanicama moći da se menjaju u eure samo u centralnim bankama.
Već sada su u 12 zemalja Evropske unije cene najpre krupno istaknute u eurima, a ispod sitnim brojkama u "staroj" valuti. Računi se izdaju na isti način, u bankama se može imati račun, štedeti i transakcije obavljati i u eurima i tako plaćati i čekovima. Utisak je da su one novčanice od 5 pa do 500 eura, kojima je ponosno ovih dana mahao guverner Evropske centralne banke, već učinile vidan utisak na žitelje Eurolenda i cele petnaestorice, ako još nisu osvojile njihova srca i duše.
Ne samo kampanja na televiziji i u svim medijima, po javnim ustanovama i bankama, školama, silne brošure i "računaljke" u eurima već i jednostavna činjenica da su novčanice nove valute načinjene tako da su "spektakularno bezbedne" od falsifikovanja, učinili su to da se euro već uveliko uselio u svakodnevicu Evropljana.
ZA NE DAJ BOŽE: Hologrami, metalne niti, vodeni žigovi, promena boje na brojkama, kad se gleda iz raznih uglova, poseban reljefni pamučni papir-tkivo novčanica izazvali su veliku znatiželju i zanimanje i zato je i "upalilo" geslo Dejsenberga da se sigurnost novčanica eura lako ogleda kad se one "opipaju, posmatraju i naginju". Postoji i "drugi nivo" bezbednosti, kad oni koji svakodnevno barataju novčanicama – u bankama i velikim prodavnicama – infracrvenim zracima mogu proveravati njihovu ispravnost, kao i tehnički najsavremeniji "treći nivo" – što centralna i nacionalne banke Eurolenda drže kao tajnu.
Evropska banka i stručnjaci koji su smislili i napravili euro ubeđeni su da se neće dogoditi ono što se desilo sa novčanicom od sto dolara. Falsifikovana je već jedan sat pošto se pojavila u opticaju. Za ne daj bože, za odbranu eura od falsifikatora angažovani su i Europol, kriminalističko-policijska služba EU, nacionalne policije i Interpol.
Nemačka: Mastrihtsko potkusurivanje
Ako su se posle Drugog svetskog rata žitelji Savezne Republike Nemačke prepoznavali u nekom simbolu nove države, onda je to bio novac uveden 1948. godine. Za to su postojala dva osnovna razloga: prvi je bio taj što su klasični istorijski simboli kao što su nacija i zastava posle 12 godina nacizma bili neopozivo istrošeni. Drugi se zasnivao na tome da je inflacija u godinama Vajmarske republike ostala u kolektivnom pamćenju kao trauma, iz koje se iznedrio nacizam i jedinstven istorijski zločin počinjen tokom 12 godina Hitlerove vladavine. Cena zločina je bila istorijska katastrofa nacije, plaćena sa oko devet miliona mrtvih i dvanaest miliona prognanih Nemaca koji su izgubili zavičaj na istoku i jugoistoku Evrope.
Elijas Kaneti uporedio je inflaciju sa živim peskom u kome sve tone i nestaje. Strah od takvog neopozivog nestanka svega poznatog obeležio je kolektivnu psihu Nemaca: valjda niko na svetu ne ulaže toliko u sve moguće polise osiguranja. Doba nemačke marke (DM) – od 1948. do 2001. – ostaće svakako zapamćeno kao vreme sigurnosti i odsustva neželjenih socijalnih i političkih iznenađenja.
Postojanost nemačke marke simbolizovala je osnovna odličja bonske republike: okrenutost proizvodnji, odsustvo inflacije, društveni mir uspostavljen kroz ideologiju "socijalne tržišne privrede", nepomerljiva užljebljenost u zapadne vojno-političke i ekonomske integracije, odricanje od bilo kakve spoljnopolitičke nepredvidivosti. Ugled "ekonomskog džina", a dobroćudnog političkog patuljka, kojeg je u očima sveta izgradila posleratna Zapadna Nemačka, bio je oličen u svakom primerku nemačke monete.
Jasna pravila međunarodnog ponašanja uspostavljena tokom hladnog rata olakšavala su unutrašnjopolitičku stabilnost i u zapadnim državama. Sve se to, međutim, poljuljalo krajem osamdesetih kada su se urušili Sovjetski Savez i istočni blok. Svrha postojanja Severnoatlantskog pakta – držati Ruse napolju, Amerikance unutra, a Nemce dole, odjednom je izgledala prevaziđ ena. Nezaustavljivo ujedinjenje dve nemačke države pre 11 godina odjednom je postavilo Evropsku uniju pred velika iskušenja.
Treba se setiti da je Evropska unija nastala posle Drugog svetskog rata od Evropske unije za čelik i ugalj, koja se bavila zajedničkom kontrolom osnovnih sirovina ratne industrije. Mone i drugi tvorci zapadnoevropske integracije nisu hteli da dozvole da se ikad više Nemačka "odmetne". Svrha Evropske unije bila je uspostvljanje osnova za (Kantov) "večni mir" na kontinentu, pre svega zajedničkom kontrolom nad "centralnom silom".
Čvrsto zapadnoevropsko ekonomsko povezivanje kroz Uniju ostalo bi krnje da se nije proširilo i na novčane tokove. Novi kvalitet ujedinjavanja pripreman je godinama, ali je u trenutku kada se Savezna Republika Nemačka spremala da sebi priključi Nemačku Demokratsku Republiku, projekat (zapadno)evropskog ujedinjenja i mira bio temeljno ugrožen.
Decembra 1991. u holandskom gradiću Mastrihtu šefovi država i vlada odlučili su, prilično naglo i samim tim riskantno, da do 1999. uspostave monetarnu uniju. Zapadna Nemačka je, pola veka posle Drugog svetskog rata, ujedinjenje sa Istočnom Nemačkom spremno platila odricanjem od sopstvenog novca – što podrazumeva i odricanje od bitnog dela klasičnog nacionalnog suvereniteta. Ujedinjenje Nemačke u sklopu ujedinjenja Evrope bio je aksiom zapadnonemačke političke ideologije od Konrada Adenauera do Helmuta Kola.
Kao fusnota u istoriji ostaće zabeleženo da su, prema rečima tadašnjeg šefa britanske diplomatije Daglasa Herda, zapadni Evropljani osećali da "duguju nešto" Nemačkoj. U Mastrihtu su podržali njenu neočekivanu i do danas sasvim nerazjašnjenu političku intervenciju u najosetljivijem razdoblju krize jugoslovenske federacije koja se ogledala u priznavanju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. Raspad Jugoslavije je drama, neuspeh evropskog ujedinjenja bila bi tragedija – tako se, otprilike, izrazio pokojni francuski predsednik Fransoa Miteran objašnjavajući "potkusurivanje" u Mastrihtu.
Dušan Reljić
Italija: mentalna konverzija
Prema procenama Evropske unije 80 miliona njenih građana imaće ozbiljnih psiholoških i tehničkih problema da se "prešaltaju" na novu valutu. Od tog broja, verovatno su tri četvrtine Italijani (tj. svih 60 miliona) jer, i pored žestoke informativne kampanje, očekuje se pravi šok za stanovništvo.
Sociolozi objašnjavaju da će konfuziju Italijanima, naročito u dvomesečnom prelaznom periodu (do 1. marta 2002. koristiće se istovremeno lira i euro), stvoriti utisak da se cela nacija, sa svojom kulturom, seli u inostranstvo, a u stvari se ne pomera iz kuće. Kao prilikom putovanja u Pariz ili Madrid, Italijani će u glavi preračunavati cene, ali je problem u tome što će se nove brojke, tj. nova valuta, odnositi na svakodnevne male stvari koje njima oduvek "život znače": espreso kafu u baru na uglu, kartu za stadion itd. Sem toga, ovaj put je put bez povratka.
Opšte je poznato da je cena "lepljiva" na proizvod (ili uslugu) i postaje njegova glavna karakteristika: nema Italijana koji ne zna da kafa popijena za šankom – kao što nalaže običaj, košta 1.500 lira. Nekome će biti dovoljno malo da "zalepi" novu cenu (0,77 eura za kafu) na proizvod, ali mnogi, naročito starija lica, nikad neće odustati od mentalne konverzije u lire.
Dodatnu skepsu kod stanovništva stvara činjenica da su Italijani već jednom neuspešno, odmah posle Drugog svetskog rata, pokušali da zamene liru novom valutom. Cilj je bio da se oporezuju ekstraprofiteri koji su se obogatili u fašizmu time što bi bili primorani da izvuku novac iz dušeka.
Pored ovih psiholoških barijera, tu su i brojni strahovi stanovništva da prilikom kupovine ne budu prevareni zaokruživanjem, kusurom ili poturanjem lažnog novca. Zajedničko rešenje koje će država forsirati je korišćenje bezgotovinskih sredstava plaćanja tj. kreditnih kartica, bankomata i čekova. Ipak, veliki lanci supermarketa odavno obučavaju kasirke da prepoznaju novac i brzo vraćaju kusur u eurima.
Istovremeno, udruženja potrošača, koja su poslednjih godina postala respektabilna sila u Italiji, izražavaju bojazan da će se zaokruživanjem povećati cene (već postoji predlog da se cena kafe sa 0,77 zaokruži na 0,80 eura) i da će brojni trgovci biti u iskušenju da zloupotrebe situaciju. Država je u ovom slučaju nemoćna jer ne postoje mehanizmi da se zamrznu cene, već će, valjda, tržište samo od sebe kazniti lukave.
Pored navedenih ostali su brojni ekonomski i tehnički problemi u vezi sa zamenom italijanske lire eurom. Najneposrednija poteškoća biće ta što su Italijani navikli da koriste papirne novčanice, a ubuduće će imati pune džepove metalnog novca. To će imati za posledicu da se buđelari u obliku srednjovekovnih vrećica ponovo vrate u modu. Uvek spremni modni kreatori poput Armanija i Gučija uveliko su lansirali svoje modele, i to ne samo za žene.
Da bi stanovništvo počelo polako da se navikava, u poštama i bankama se već uveliko prodaju "starter setovi" metalnog novca (53 različita novčića vrednosti 25.000 lira). Država je pripremila 30 miliona ovih kompleta i u iščekivanju prvog januara 2002. neki su počeli da koriste kovanice eura za popularnu društvenu igru monopoli. Onako… da vežbaju. U toku je inače ogromna akcija zamene bankomata, telefonskih govornica i automata na pumpama koja bi trebalo da bude završena najkasnije 15 dana od prelaska na euro.
Poslednjih dana, u velikoj tajnosti, umesto kombija (koji mogu lakše biti predmet pljačke), blindirani vozovi (njih 50) Centralne banke prevoze 40.000 tona metalnog novca do regionalnih magacina. Odatle će biti prenet šleperima do 26.000 bankarskih i 16.000 poštanskih šaltera. Ali, strahuju i kradljivci, takođe zbog težine sanduka s kovanicama (barem dok ne počne raznošenje papirnih novčanica). Za još jedan problem država, za sada, nije našla efikasno rešenje: zamena lire eurom je fantastična prilika za pranje novca mafijaškog porekla.
Zoran Jevtović
Mađarska: Nema žurbe
Deo mađarskog stanovništva nema pojma da će od 1. januara na Starom kontinentu biti uvedena nova valuta, i da će toliko poštovana sredstva za plaćanje kao što je marka ili šiling biti predati prošlosti. Mađarske banke i preduzeća još nisu razjasnili sva pitanja vezana za uvođenje eura, a ne zna se ni to šta će biti sudbina onih evropskih novčanica koje mađarski državljani drže "ispod jastuka". Tačna količina tog novca se ne zna, ali se procenjuje da se kod građana nalaze razne evropske novčanice u vrednosti od oko 20 milijardi forinti, odnosno od oko 70 miliona dolara. Lakši posao će imati oni koji svoje devize drže u bankama, jer će tamo doći do automatske konverzije koja će prema preporukama Mađarske narodne banke (MNB) biti besplatna za sve. Prema podacima MNB-a na deviznim računima u Mađarskoj nalazi se oko 721 milijarda forinti, odnosno oko 2,5 milijardi dolara, i od toga je sada jedna trećina u evropskim valutama, pre svega u markama i šilinzima, dok se samo mali procenat novca vodi u eurima.
Narodna banka je imala i drugu preporuku kojom je savetovala novčanim institucijama u Mađarskoj da od avgusta ove godine više ne otvaraju devizne račune u valutama država Evropske unije, ali banke su imale elastičniji stav i omogućile otvaranje novih deviznih računa u bilo kojoj valuti iz Zapadne Evrope još početkom septembra.
Šalterski bankarski službenici uglavnom pokušavaju da nagovore klijente da račun otvaraju u eurima i to u većini slučajeva daje uspešne rezultate. Međutim, bilo je slučajeva da je stranka postavila pitanje čime će platiti u Beču ako sa svog računa neće moći da podigne šilinge. Rukovodioci banaka ne mare puno za onih nekoliko računa u evropskim valutama koji se otvaraju ovih dana jer će se konverzija obavljati automatski pritiskom na dugme kompjutera pa nekoliko novih računa ne prouzrokuje glavobolju.
Pošto novčanice eura još nisu u prometu, u Mađarskoj ne postoji prodavnica u kojoj su cene izražene u zajedničkoj valuti. Pripreme na prelazak na euro ne osećaju se ni u budimpeštanskim menjačnicama, koje će prve doći u kontakt sa novim sredstvom plaćanja. Mađarska preduzeća koja rade za izvoz takođe nisu previše uzbuđena zbog uvođenja eura, mada su veće firme svoj sistem novčanih transakcija i knjigovodstva u izvesnoj meri već pripremile na nove izazove.
Ukidanje forinte očekuje se tek 2006. godine, ali nestajanje nacionalne valute nema ni preveliku podršku ni glasno protivljenje. U 1996. godini broj pristalica uvođenja zajedničkog novca iznosio je 52 odsto i danas je na skoro istom nivou (53 odsto). U Mađarskoj se do uvođenja eura ne planira izdavanje novih novčanica, što je problem za neke štamparije novca. Možda će dve štamparije u Mađarskoj biti zatvorene ako se euro ne bude štampao i u zemlji.
Interesantno je da se novčanica od 500 eura u Mađarskoj može smatrati nelegalnom, jer je u sukobu sa mađarskim zakonom koji se odnosi na zabranu korišćenja simbola totalitarnih režima. Nakon promene krivičnog zakonika od 1993. godine u Mađarskoj se kažnjava korišćenje simbola kao što su kukasti krst ili crvena petokraka, i ako se taj zakon primeni doslovno onda će svi koji budu imali novčanicu od 500 eura – na kojoj će biti čak pet crvenih petokraka – izvršiti krivično delo. Pravnici, međutim, smatraju da zbog nedostatka opasnosti po društvo ovaj zakon ipak neće biti primenjivan u slučaju eura.
Sve u svemu, mađarska javnost se ne bavi preterano uvođenjem zajedničkog novca u Evropi. Izgleda da u ovom slučaju postoji opšta saglasnost da je euro još stvar sutrašnjice i da se sa tim treba pozabaviti tek sutra, a ne danas.
Silvester Varga (Beta)
Bugarska: pokloni za euroštediše
Priprema za uvođenje eura u Bugarskoj već je u toku, a zbog težnje Bugarske da se učlani u Evropsku uniju primećuje se izvesna naklonost prema novoj valuti.
Bugarska Narodna banka (BNB) početkom leta počela je konsultacije sa poslovnim bankama o podeli troškova prelaska na euro, verovatno između BNB-a, banaka i njihovih klijenata.
Građani i firme će koristiti neke prednosti za menjanje deviza 12 zemalja eurozone u dvomesečnom periodu od 1. januara do 28. februara 2001. godine – rok koji je za zamenu preporučila Evropska centralna banka. Menjanje bankarskih žiro-računa firmi i građana sa evropskih deviza u euro do kraja tog perioda biće besplatno, saopšteno je početkom septembra, pri čemu je svaka poslovna banka odredila rok u kome će se žiro-računi zapadnoevropskih deviza automatski pretvarati u euro, osim ako klijent to izričito ne želi.
Osim toga, pojedine banke su pripremile različite "male poklone" ukoliko njihovi klijenti otvaraju račune u eurima. Ujedinjena bugarska banka je za ulagače u euro predložila besplatnu kartu "viza elektron", pri čemu štediše neće plaćati štednu knjižicu, a firme mesečnu taksu od dva dolara za servisiranje računa. Osim toga, do kraja februara 2002. klijent može da podigne ili da obavlja transakcije sa zapadnoevropskim devizama uz garanciju da neće biti kursne razlike.
Bulbank takođe predlaže besplatnu kreditnu kartu euroštedišama, ali za ulog veći od 2000 eura. Ako je račun oročen na šest meseci, banka daje besplatno osiguranje pri čemu se za ulog do 5000 eura naplaćuje naknada štete do 3000 leva (nemačkih maraka), a za ulog veći od 10.000 eura – 10.000 leva. Bulbank obećava veće kamate za depozite u eurima od septembra.
Druge bugarske banke su takođe najavile da će povećati kamate za račune u eurima, prosečno za procenat, ali samo za veće depozite, odnosno više od 5000 eura.
"Očigledno je povećanje depozita u eurima", izjavio je nedavno viceguverner BNB-a Martin Zaimov.
U Bugarskoj će isporuka novčanica eura početi u decembru, jer banke i druge kreditne institucije nisu zainteresovane da četiri meseca čuvaju u svojim trezorima novac, koji ne donosi prihod. Procene BNB-a pokazuju da devize 12 zemalja eurozone u kešu u Bugarskoj iznose oko 400 miliona eura, ali će bankama najpre biti isporučeno deset odsto te svote – oko 40 miliona eura. Bugarska još nije odlučila iz koje će zemlje eurozone kupiti nove novčanice, niti je odredila kompaniju koja će obaviti isporuku.
Nikolaj Petrov (Beta)
