Kina je krenula u novi Dugi marš, ovoga puta prema 2049. godini i punoj modernizaciji, i spremna je da prevaziđe sve prepreke uz institucionalnu prednost koju obezbeđuje Komunistička partija. Ovo je jedna od poruka iz govora generalnog sekretara KP Kine Si Đinpinga na otvaranju partijskog kongresa u Pekingu, koji je trenutno u toku.

U pozadini vladaju “jaki vetrovi, nestabilne vode i opasne oluje”, upozorio je Si. Privreda ima posebno mesto u prevazilaženju teškoća, a u njenoj osnovi je visokokvalitetan razvoj kao primarna misija kineske modernizacije. Tehnološke inovacije, obrazovanje i životni standard stanovništva su ciljevi novih planova koji deluju fantastično.

“Global tajms” piše da će Kina po ekonomskoj snazi prestići Sjedinjene Države do 2030. godine, a da će 2049. godine, koja je označena kao traka na cilju sadašnjeg Dugog marša, kineska privreda biti dva puta veća od američke, a nacionalni dohodak po stanovniku će eksplozivno porasti do drugog mesta u svetu, odmah iza SAD.

Ovakvi optimistički planovi su se retko čuli u Kini. Si Đinping je rekao da ih je moguće ostvariti, uprkos pritiscima koji dolaze iz inostranstva i ekonomskim problemima u samoj Kini. Zato je posebno govorio o potrebi stabilnosti u zemlji i bezbednosti u svetu.

KINA I SVETSKA BEZBEDNOST

Agencija Rojters je izbrojala da je u svom referatu na partijskom kongresu Si Đinping 89 puta pomenuo bezbednost, posebno u kontekstu kinesko-američkih odnosa. Dve najsnažnije sile sveta suočene su sa velikim izazovima. Snažnija vojna i još uvek ekonomska sila, SAD, procenjuje da se nalazi pred najvećim izazovom u poslednjih sto godina jer Kina kao njen “najveći geopolitički izazov” može da ugrozi američki dominantni položaj. Da li je rat među njima jedina opcija?

Na kineskom partijskom kongresu pomenut je izraz “Tukididova zamka”, a odnosi se na snažan uspon atinske moći koji je izazvao u Sparti strah da će izgubiti vodeću poziciju, što je dovelo do sukoba u koji su bile uvučene i druge države.

Kineski lider Si Đinping je u svom referatu podvukao da Kina neće upasti u Tukididovu zamku i ponovio da Kina ne želi da bude svetski hegemon. Naprotiv, spremna je na ravnopravnu saradnju sa SAD, jer samo tako dve vodeće svetske sile mogu da rešavaju probleme sa kojima je svet suočen.

Kina je protiv vojno-političkih blokova koji postoje u raznim delovima sveta i koje Peking doživljava kao pretnju. Kineski lider je rekao da se protivi zastarelom hladnoratovskom mentalitetu i načinu razmišljanja. “Ne vidimo nikakvu korist od retorike ili postupaka koji podstiču geopolitički sukob ili suparništvo velikih sila, jer su protivni duhu vremena i težnjama međunarodne zajednice”, rekao je Si.

Ako je najvažniji događaj poslednjih pedeset godina u međunarodnim odnosima bilo obnavljanje i razvoj kinesko-američkih odnosa, što je bilo od koristi ne samo za te dve zemlje već i za čitav svet, sada je najvažnije da Kina i Amerika pronađu način za saradnju. Ključno pitanje je međusobno poštovanje, miroljubiva koegzistencija i obostrano korisna saradnja – poručio je kineski lider. Zajednički interesi daleko prevazilaze postojeće razlike.

Portparol Kongresa, gospodin Sun, otišao je i korak dalje: međunarodna zajednica, rekao je on, željno očekuje da Kina i SAD igraju vodeću ulogu, da rame uz rame dele svoje odgovornosti kao vodeće sile, i da stabilizuju bilateralne odnose i unaprede globalnu saradnju.

Čak i da SAD prihvate tu ponudu, što je malo verovatno, ostaje da se vidi kako će druge svetske sile – EU, Rusija ili Indija – reagovati na to “dvostruko rukovođenje”.

“ZAJEDNIČKI NAPREDAK” I USPORAVANJE TEMPA PRIVREDE

Na 20. Kongresu kineske KP glavna pitanja su, naravno, vezana za unutrašnji razvoj. Zadatak Komunističke partije Kine, koja ima blizu sto miliona članova, sastoji se u tome da “vodi narod svih etničkih grupa ka ostvarivanju Drugog stogodišnjeg cilja: preobražaj Kine u modernu socijalističku državu u svakom pogledu i podmlađivanje čitave nacije kroz modernizaciju”. Taj cilj je planiran za 2049. godinu, na stogodišnjicu formiranja Narodne Republike Kine. Prvi korak ka tom cilju je ostvaren prošle godine – rekao je generalni sekretar partije Si Đinping.

On je naveo uspehe koji su postignuti i rekao da Kina ostaje značajan stabilizator i pokretačka snaga globalnog ekonomskog rasta, i sposobna je da se suoči sa novim ciljevima i ostvari još bolje rezultate u narednom periodu. Najveći izazovi za takve ciljeve su u samoj Kini i njenoj ekonomskoj situaciji. Neravnomeran razvoj pojedinih regiona dovodi do nejednakih uslova života i standarda, nejednakih šansi za zapošljavanje, obrazovanje, socijalnu zaštitu itd. To zahteva ne samo nastavak reforme, već i njeno usavršavanje.

Si Đinping je upotrebio novi izraz, “zajednički napredak”, kako bi naglasio da umesto ubrzanog ekonomskog razvoja od deset i više procenata godišnje, predstoji orijentacija na kvalitet proizvodnje, a to znači da je budućnost u daljem tehnološkom napretku i inovacijama.

Sada je tempo rasta smanjen na oko pet odsto, a razlozi su uglavnom objektivne prirode: razvijenim zemlja opada stopa rasta. Tu su i posledice najstrožih mera izolacije tokom borbe protiv kovida, starenje stanovništva i problemi sa radnom snagom, a svakako i američke i zapadne sankcije. Ambicija je da se izuzetno brz tempo dosadašnjeg ekonomskog rasta zameni stabilnim porastom proizvodnje, koja će omogućiti svestranije zadovoljavanje životnog standarda stanovništva.

Implicitno se podrazumeva da “zajednički napredak” zahteva drugačiju raspodelu nacionalnog bogatstva. Kina sada ima više dolarskih milijardera nego Sjedinjene Države. Jedan broj njih već je morao da plati ogromne sume u državnu kasu kroz dodatne takse, poreze ili kazne. Si Đinping je rekao da privatni sektor ostaje, uz državni, ključni faktor u privredi i da će poslovati pod istim uslovima koji važe za sve ekonomske aktere, domaće ili strane.

PROBLEM TAJVANA REŠIĆE OVA GENERACIJA

Važan deo Drugog stogodišnjeg cilja je i ujedinjenje zemlje sa Tajvanom. “Rešavanje tajvanskog pitanja je pitanje Kineza, pitanje koje moraju rešiti Kinezi”, rekao je Si. “Nastavićemo da težimo mirnom ponovnom ujedinjenju pristupajući mu s najvećom iskrenošću i krajnjim naporom, ali nikada nećemo obećati da ćemo odustati od upotrebe sile i zadržavamo mogućnost preduzimanja svih potrebnih mera. Ovo je usmereno isključivo na uplitanje stranih sila i delovanje nekolicine separatista koji traže ‘nezavisnost Tajvana’ i to nikako nije usmereno protiv naših tajvanskih sunarodnika.”

Ovaj kineski pristup nije nov: Peking to ponavlja u svakoj prilici. Nova je odlučnost da se ovo pitanje konačno reši. Više ne važi poruka Mao Cedunga o ujedinjenju “za hiljadu, ako ne za sto godina”, niti Deng Sjaopinga “za sto, ako ne za deset godina”. Si Đinping sada kaže da do ujedinjenja sa Tajvanom mora doći za vreme ove generacije.

SI ĐINPING DOBIJA NOVI MANDAT

Kineski kongres nastavlja rad. Biće interesantno videti kakav će biti sastav novog Centralnog komiteta, Politbiroa i posebno njegovog Stalnog komiteta od samo sedam članova. Oni donose najvažnije odluke. Najavljuju se velike kadrovske promene u CK i Politbirou, ali je vodeće mesto već osigurano.

Si Đinping će, prema očekivanjima, dobiti novi petogodišnji mandat na čelu KP i Centralne vojne komisije. Njegovo mesto na vrhu Kine nagoveštava da u predstojećem periodu neće biti dramatičnih promena u kineskoj politici, unutrašnjoj i međunarodnoj. Njegov položaj kao vodeće partijske, vojne i kasnije i državne ličnosti, predstavlja garanciju kontinuiteta, što znači i političke stabilnosti u zemlji.

Pored toga što zauzima vodeće političke funkcije, Si je i glavni ideolog u Kini, a njegove ideje o “socijalizmu sa kineskim karakteristikama u novom vremenu” ušle su ne samo u partijski ustav, već i u svakodnevni politički život. Neki zbog toga Si Đinpinga porede sa Mao Cedungom, ali oni ni po karakteru, ni po stilu, a ni po idejama nemaju ništa zajedničko.

Si Đinping sada ima 69 godina, kada okonča ovaj mandat imaće 74, još uvek mnogo mlađi od američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Inače, Sijev otac doživeo je 89 godina, a majka sada ima 96. Porodična
dugovečnost.